Ова хетерогена групација скоро удвостручила број мандата и са око 140 посланика избија на треће место у Европском парламенту
Резигнирана реакција досадашњег првог човека Европског парламента Мартина Шулца на добар резултат крајње деснице и евроскептика додатни је аргумент у прилог оцени да су стварни победници ових избора управо те групације, што ће се одразити на будуће стање и односе у ЕУ.
Ово питање се поставило већ у првим реакцијама челника ЕУ после резултата избора за Европски парламент, одржаних 22–25. маја у земљама чланицама. Снажан апел још увек актуелног председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза за мобилизацију проевропских снага генерално и у институцијама ЕУ, а одмах после првих резултата избора, најбоље одсликава новонастало стање после тих избора. Резигнирана реакција досадашњег првог човека Европског парламента Мартина Шулца на добар резултат крајње деснице и евроскептика додатни је аргумент у прилог оцени да су стварни победници ових избора управо те групације, што ће се одразити на будуће стање и односе у ЕУ.
Према објављеним резултатима избора победили су представници деснице. Овим су потврдили претходни примат у Европском парламенту и посланичка групација Европских народњачких партија ће и даље имати већину. Следе социјалдемократи, што је такође потврда претходног стања. Деловање ових групација ће обележити и нови петогодишњи мандат институција ЕУ и у том смислу не би требало очекивати значајније промене политичке стратегије која се до ових избора остваривала.
Евроскептици су, међутим, скоро удвостручили број мандата и са око 140 посланика избијају на треће место. Колико год је ова групација хетерогена по идеолошко-политичкој оријентацији (француски десничарски Национални фронт Мари ле Пен, британски десничари Најџела Фаража, грчка левичарска Сириза итд.), анти-ЕУ политичка стратегија чланица те групације може бити важан кохезиони фактор и мотив за њихову политичку мобилизацију и деловање у Европском парламенту и институцијама ЕУ. Независно од ефеката тог деловања, оно што је сигурно јестето да се та групација више не може игнорисати и да ће њене активности утицати на укупан политички амбијент у целини ЕУ и институцијама ЕУ и на њихово постављање. Истицање мање излазности испод 50 одсто као аргумента за релативизирање нове ситуације не може да умањи политички значај овог пробоја евроскептика, јер мала излазност за ову врсту избора постаје традиционална. Да је то тачно потврђују апел председника ЕК Бароза и констернација због резултата избора досадашњег председника ЕП Шулца на почетку овог текста, којим они у суштини изражавају забринутост за даљи политички развој на простору ЕУ и одраз тог развоја на политичко стање у ЕУ. Мада успех евроскептика не доводи у питање судбину ЕУ он у основи указује на пораст анти-ЕУ расположења у земљама чланица, међу којима су и оне највеће и најутицајније Велика Британија и Француска, где су евроскептици били убедљивији од владајућих партија, што неминовно мења однос политичких снага у тим земљама. То ствара и услове за политичке промене у тим земљама, због чега се забринутост господе Бароза и Шулца може сматрати оправданом.
Поред пораста евроскептицизма забринутост челника ЕУ изазива и успех крајње деснице, посебно убедљиво у Француској и В.Британији, имајући у виду политичке платформе тих странака. Оне, поред генералног супротстављања ЕУ, имају политичке програме који су против имиграционих и социјалних политика, одређених мултикултуралних стандарда, политичких тенденција које су супротне чврстом државном и националном суверенитету у својим земљама итд. То отвара могућност политичких промена у земљама чланицама ЕУ где је успех крајње деснице остварен, а на штету ЕУ у домену корпуса достигнутих стандарда и политичко-социјалних и мултикултуралних вредности и одређених правних тековина који су у ЕУ заживели.
За Србију је посебно интересантан успех деснице у Хрватској и Словенији за које нас због заједничке прошлости везују специфични суседски и регионални интереси. Опозициони ХДЗ у Хрватској је убедљиво победио владајуће социјалдемократе, а странка деснице Јанеза Јанше у Словенији владајућу левицу чак и у условима судског процеса против њега због кривичне одговорности и потом и осуђујуће пресуде. То показује промену односа снага на политичкој сцени у тим државама и пораст незадовољства владајућим политикама и њиховим резултатима, што може имати и одређене политичке последице у наредној новој прерасподели политичке моћи.
др Зоран Миливојевић, дипломата у пензији
