Евроазијске интеграције нису политички, већ пројекат заснован на економском прагматизму. Свака интеграција има алтернативу и било која варијанта интеграције требало би да одговори на питања да ли су се повећале инвестиције у земљи, да ли се смањила незапосленост. Када Русија, Белорусија и Казахстан 2015. године формирају Евроазијску економску унију, Србија мора да буде спремна да искористи све потенцијале ове сарадње, закључено је на јавном слушању " Интеграциони процеси на евроазијском простору и перспективе за сарадњу са Србијом" у организацији Одбора за спољне послове Скупштине Србије којем су присуствовали и представници Центра за стратешке алтернативе.
Потпредседник Скупштине Србије и председник Посланичке групе пријатељства са Русијом Ненад Поповић је истакао да се први пут, у једној од институција Републике Србије, расправља о односу Србије и евроазијских интеграција, односно будуће Евроазијске економске уније.
"ЕЕУ је географски највећа и енергетски најмоћнија економска интеграција у 21. веку. Русија, Белорусија и Казахстан заједно чине највећег светског произвођача гаса, нафте, сунцокрета и шећерне репе, другог највећег светског произвођача кромпира, а трећег највећег произвођача пшенице, меса и цемента. Када ове земље 2015. године формирају органе ЕЕУ, Србија мора да буде спремна да искористи све потенцијале ове сарадње", истакао је Поповић додајући да су то земље са којима Србија има "изванредне политичке односе засноване на узајамном поштовању територијалног интегритета и суверенитета".
Према његовим речима, Србји су потребне спољнополитичке алтернативе и спољнотрговинска диверсификација, пре свега у сарадњи са Истоком, али то не значи да ће се Србија окренути само Истоку и изоловати од Запада, јер то није ни могуће, ни пожељно.
- Економски потенцијали сарадње Србије са државама чланицама будућег Евроазисјког савеза су огромни. Реч је не само о енергентима, пољопривреди и трговини, већ и о многим другим развојним инфраструктурним, грађевинским и саобраћајним пројектима - од изградње путева и мостова, до железница и лука, термо и хидро електрана, аеродрома и спортских објеката. Али још је већи потенцијал за привлачење директних инвестиција у Србију. Можемо да очекујемо десетине милијарди евра инвестиција из Русије, Казахстана и Белорусије у српску инфраструктуру и пољопривреду у следећих 20 година - рекао је Поповић и закључио да се само балансираном, диверзификованом спољном политиком и трговином Србија може да изађе из кризе и обезбеди својим грађанима велике инвестиције из Евроазије, достојанствен живот и перспективу за будуће генерације.
Милош Алигрудић, председник Одбора за спољне послове Скупштине Србије је рекао да евроазијске интеграције нису политички, већ пројекат заснован на економском прагматизму, од кога Србија може имати велике користи.
- Сарадња са земљама бившег СССР које ће формирати Евроазијски економски савез може бити корисна Србији, јер се тако отварају нова тржишта на истоку, руске инвестиције. Демократска странка Србије је једина у Скупштини која се противи интеграцији Србије у Европску унију, али сматра да је и сарадња са њом корисна и да не мора да буде у супротности са евроазијском сарадњом, која треба да буде заснована на економским и тржишним интересима. Ова врста интеграција не повлачи за собом никакве политичке услове - нагласио је Алигрудић.
Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин објаснио је да је ЕЕУ организација чији је циљ побољшање позиција њених чланица и јачање економског развоја.
Према његовим речима, један од циљева је да се уједине индустрије и привреде тих земаља, а треба да постоје и јасна правила тог заједничког економског простора, максимална демократизација и да земље учеснице буду равноправне. У том процесу не би смеле да постоје земље прве и друге категорије. Чепурин је истакао и да је пројекат ЕЕУ предвиђен за проширивање и сарадњу са другим земљама, а да су интересовање већ показале Јерменија, Киргизија, Израел и Индија.
Како је указао, за Србију је важно да не испусти из вида шта је у сарадњи са ЕЕУ повољно за њу, да се сагледају предности и да се поступи тако да се не наноси штета ономе што већ постоји.
- Сарађујући са евраозијским партнерима, Србија може да пронађе додатна тржишта, нове инвестиционе могућности, и тако брже модернизује своју привреду. Перспектива лежи, на пример, у пољопривреди и туризму. Чак и почетни кораци које смо направили у последњих годину дана значајно су повећали број руских туриста у Србији. У пољопривреди је важно да буду створени једноставни и јасни механизми извоза и пласирања пољопривредних производа Србије на руско тржиште. Истина је да пољопривреда не доноси буџету новац као НИС, али је она основа просперитета обичног човека који тешким радом заслужује право на бољи живот - нагласио је Чепурин и додао да Русија не ставља суверене државе пред избор: евроазисјке или ЕУ интеграције. Нема формуле или -или.
Амбасадор Белорусије у Србији Владимир Чушев пренео је позитивна искуства те земље у Царинској унији са Русијом и Казахстаном.
- Успешно функционисање царинске уније у најкраћем могућем року је створило јединствени економски простор , који поред слободног кретања робе осигурава слободу кретања капитала, услуга и радне снаге. Три земље ће координисати макроекономску политику засновану на заједничким принципима и правилима конкуренције и регулације природних монопола . Стране ће примењивати заједничке приступе за подршку индустрији и пољопривреди , као и на спровођењу јавних набавки . Јединствен економски простор данас - то је огромно тржиште са великим бројем потрошача. Минск је данас престоница Евроазијске уније. Успех овог пројекта побудио је интересовање бројних земаља. Упућујем позив да српски бизнис смелије иде ка ширењу односа са Царинском унијом у целини и да смелије развија трговинску, економску и инвестициону сарадњу са Белорусијом - поручио је Чушев.
Директор Департмана за развој интеграција Евроазијске економске комисије Виктор Спаски говорио је о нормативној и организационој структури евроазијских интеграција. Најзначајнији оран је Евроазијска економска комисија, која је стални регулаторни орган који се састаје најмање три пута годишње.
Објашњавајући да не постоје формалне забране за истовремено чланство у ЕУ и Евроазијској економској унији, Спаски је истакао да, практично, ипак није могуће бити истовремено и члан ЕУ и ЕАУ јер у ЕУ постоје једна правила, а у ЕАУ друга.
Када је реч о форми сарадње са Србијом, Спаски је рекао да је Србија у специфичном и јединственом положају јер нема споразум са Царинском унијом, а има уговоре о слободној трговини са сваком њеном чланицом, што отвара значајан простор за сарадњу.
У овом моменту, реална форма сарадње Србије и Евроазијском комисијом је Меморандум о сарадњи, какав су већ потписале Кина и Украјина.
Начелник Одељења за међународну сарадњу Евроазијске економске комисије Антон Азаров је истакао да су потенцијали за економску сарадњу са Србијом изузетни, имајући у виду тржиште од 170 милиона становника и велику експанзију сарадње између ових земаља. Када је реч о конкретним привредним гранама, Азаров је посебно апострофирао металску,хемијску,текстилну индустрију, као и индустрију намештаја и електричних уређаја као области у којима је сарадња најинтензивнија. Он је позвао представнике српског бизниса и политике да проуче могућности сарадње и направе одлучан искорак ка њој.
Јавном слушању присуствовали су народни посланици, представници дипломатског кора, државних институција, института и невладиних организација, аналитичари И новинари који су након излагања панелиста учествовали у расправи о могућностима и перспективама интеграционих процеса на евроазијском простору.
Закључујући јавно слушање, председник Одбора за спољне послове је истакао да оно има велики значај, јер су тиме званично отворени разговори о значају евроазијских интеграција и перспективи за сарадњу са Србијом.