Невладине организације ИН4С и Савез удружења расељених и избеглих у Црној Гори, у координацији и сарадњи са преко 30 невладиних организација, политичких странака, експерата и разних удружења ће поводом обележавања 12 година од агресије НАТО пакта на СР Југославију, одржати данас, 25. марта 2011. године у Подгорици округли сто под називом „НАТО – инквизиција нашег доба“.
Скуп ће бити одржан под мотом –„НЕ у РАТ – НЕ у НАТО“.
На скупу учествује Центар за стратешке алтернативе.
Учесницима скупа ће бити предложена и следећа
ДЕКЛАРАЦИЈA
Злочиначка агресија НАТО на Југославију (Србију и Црну Гору) извршена 1999. године, без сагласности СБ УН, уз измишљени и исценирани повод, уз противљење великог броја слободољубивих земаља света, дуго је припремана освајачка операција следећих глобалних циљева: успостављање преседана за војне нападе свуда по свету; распоређивање окупационих трупа на Балкану и експанзија НАТО на Исток; војно окруживање Русије; промена међународног правног поретка установљеног после Другог светског рата наметањем силе изнад права; наметање концепта неолибералног капитализма; слабљење Европе и наметање НАТО изнад Уједињених нација. Коначни циљ је - учвршћивање америчког концепта униполарног поретка ради успостављања контроле над економским, природним и људским ресурсима на планети. Тенденција агресивног ширења НАТО у Европи и на другим континентима демонстрира жељу тог, у суштини окупационог, Савеза да буде жанадарм-заштитник мултикорпоративног капитала у читавом свиету.
Нападу на суверену државу Југославију претходила је агресивна кампања ширења лажи и обмана, при чему је посебно коришћена исконструисана теза о „избегавању хуманитарне катастрофе“, исценирани преговори у Рамбујеу и лажни „масакар цивила“ у Рачку.
НАТО пакт у извршењу злочина над Југославијом остваривао је пуну сарадњу и формирао неформални савез са терористичком организацијом „ОВК“ на Косову и Метохији.
Агресија, све што јој је претходило или слиедило, представља израз дубоке моралне и цивилизацијске кризе владајућих елита Запада чије се последице, 12 година после тога, враћају у виду дубоке светске кризе којој се не назире крај.
Земље - чланице НАТО и њихови лидери су одговорни за употребу оружане силе без одобрења Савета безбедности, за грубо кршење Повеље УН, Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија, Париске повеље и међународних конвенција, чиме је извршен злочин против мира и човечности. Они су одговорни за смрт преко 3.500 и рањавање преко 10.000 људи, од чега су две трећине цивили, за употребу забрањених оружја као што су пројектили са нуклеарним пуњењем (осиромашени уранијум), касетне бомбе и хемијска средства, за трајно загађење земљишта, воде и ваздуха, као и за економску штету од преко 100 милијарди УСД.
Земље чланице НАТО и њихови лидери сносне одговорност што није спречено разарање и уништавање споменика културе на Косову и Метохији, укључујући 150 разорених цркава и средњовековних манастира, од којих је већи број под заштитом УНЕСКО.
Без даљег одлагања, нужно је утврдити одговорност за нагли раст броја оболелих од канцерогених болести, за људске губитке и патње у протеклих 12 година, што је последица радиолошког и хемијског загађивања земљишта, воде, хране и природне околине уопште.
Народ Црне Горе и Србије, и Србија као правни следбеник СРЈ имају потпуно право на накнаду ратне штете настале током агресије НАТО, које им се не може одузети, нити се ико може одрећи тог права.
Влади Црне Горе се упућује позив да утврди тачан број црногорских држављана који су жртве НАТО агресије, без обзира у којем делу СРЈ да су страдали.
Такође се упућује апел влади Црне Горе да обезбеди независну научно-стручну анализу свих последица коришћења забрањених оружја, да усвоји план мера за спречавање штетних последица у будућности и да резултате анализе објави.
О последицама коришћења радио-активних оружја и хемијских супстанци ослобађаних намерним бомбардовањем хемијских постројења не сме се ћутати, још мање се то сме прикривати.
Тај рат чије ће последице Европа осећати током читавог XXI века представља велику историјску грешку коју ће Запад, пре или касније, признати уколико жели да избегне још већи морални и општи суноврат.
Запад дугује извињење Србији и Црној Гори за огромне људске жртве, патње и разарања изазвана империјалистичком политиком у 20. веку.
Агресија против нашег народа настављена је протеклих 12 година другим средствима: политичким, економским и пропагандним.
Кулминацију такве инерције представља илегално, једнострано проглашење лажне независности Косова и Метохије, 17. фебруара 2008. године и признавање те криминалне НАТО творевине од стране чланица НАТО и ЕУ, са изузетком Грчке, Румуније, Шпаније, Словачке и Кипра.
Злонамерном политиком Запада Косово и Метохија којим управљају лидери терориста и мреже наркодилера претворено је у одскочну даску исламског екстремизма и највећу приетњу миру и стабилности у Европи.
Учесници скупа сматрају да „Међународни кривични суд за бившу Југославију“ у Хагу представља продужену руку НАТО, инструмент осветничке политике појединих моћних чланица НАТО. Њихов је циљ ревизија историје, заштита агресора и оправдавање њихових злочина проглашавањем жртве – целог српског народа - кривцем.
Учесници су затражили укидање Хашког трибунала као политичке а не правне творевине која постоји изван и изнад закона (Повеље) УН.
Учесници скупа упућују апел свим снагама које су за мир, право и правду, да се уједине у захтеву да се НАТО распусти, да се укину стране војне базе и да се смање војни буџети у корист решавања проблема глади, болести и беде.
Злочини НАТО не смеју се заборавити. Покретање и обнављање поступака за утврђивање одговорности ондашњих руководилаца НАТО пред надлежним међународним и националним судовима за утврђивање њихове индивидуалне одговорности - представља моралну обавезу надлежних институција.
Лажна држава „Косово“, албански тероризам и организовани криминал представљају најопаснији извор нестабилности на Балкану и у Европи. Стабилност на Балкану зависи од поштовања универзалних принципа међународних односа, пре свега, принципа суверенитета и територијалног интегритета, без »уникалних« случајева и изузетака. Обнова преговора о статусу Косова и Метохије уз пуно поштовање Резолуција СБ УН 1244, представља једини излаз из садашње ситуације и враћање на пут права, стабилности и напретка.
Организатори и учесници конференције, даном њеног одржавања оснивају широку коалицију невладиних организација и институција друштва на платфорими ''НЕ у РАТ - НЕ у НАТО'', у чијој основи је анти – НАТО кампања, кроз коју ће сродне организације указивати на сву погубност евентуалног прикључња Црне Горе злочиначком НАТО савезу.
Акт о оснивању анти –НАТО мреже чини саставни дио овог документа.
