Рад чији је почетни наслов био „Балкан и средњоевропски континентализам“, а који је публикован као „Немачка геополитика и Балкан: о циљевима средњоевропског контиентализма“ настао је у својеврсном „међупростору“. У времену између већ објављеног дела о геополитичком положају Србије и почетка писања новог-о светској геополитици, регионалним силама и мултиполарном свету. Један од елемената који повезује ова два рада јесте и питање геополитичких циљева Немачке, па самим тим и њене геополитичке концепције! У анализи геополитичког положаја Србије посматрано је могуће постављање Немачке на Балкану, посебно у односу на виталне српске интересе, док се у анализи светске геополитике посматра могуће понашање Немачке на глобалном нивоу.
Од важности је и што монографија излази на стогодишњицу почетка Првог светског рата. Покушаји ревизије историје су очигледни, а средства која се користе са циљем потискивања историјског памћења, као увода у нова тумачења догађаја од пре једног века су најразличитија могућа. Србија је недостојно обележила велику годишњицу управо због тих притисака. Ваљда данас није довољно „проевропски“ и „прозападњачки“ сећати се почетка Првог светског рата.
Детаљно анализирајући сва дешавања која су кључно утицала на заокруживање средњоевропског континентализма као геополитичке концепције, долази се до закључка да нам се многе ствари данас понављају. Не зато што Европа ништа није научила из сопствене историје, већ зато што, како то подвлачи Срђа Трифковић, због одређених закономерности, геополитичке концепције могу да егзистирају независно чак и од воље својих протагониста и креатора, оне постоје чак и онда када протагонисти нису свесни начина на који се оне испољавају и делују. Ипак, то све не значи да не можемо да их сагледамо и анализирамо.
Средњоевропски континентализам, као телурократска геополитичка концепција Немачке, јесте дугорочно усмерен, он представља тежњу једног народа и његове државе да игра значајнију улогу у континенталним и светским оквирима
Средњоевропски континентализам, као телурократска геополитичка концепција Немачке, јесте дугорочно усмерен, он представља тежњу једног народа и његове државе да игра значајнију улогу у континенталним и светским оквирима. Тренд опадања моћи и значаја држава, те стварања наднационалних, макрорегионалних интеграционих целина упућује на то да ова геополитичка концепција може бити и основа за утврђивање нове-паневропског континентализма. Ипак, колико чињеница и разлога иде у прилог овој тези, толико их и говори да са доношењем оваквог закључка треба бити опрезан. Уједињена Европа је после Другог свестког рата настала као континентални продужетак зоне геополитичке контроле САД, тиме послуживши обуздавању Совјетског савеза. Несумњиво, данас у Европи постоје снаге које заговарају самосталан наступ и утврђивање сопственог пута, независног од англо-америчке таласократије, али још увек не постоји већина која може да се избори за овакву позицију. Нити се назире да таква већина у догледно време може бити направљена. Иако уједињена, Европа је хетерогена, то је савез са превише разлика, сукобљених интереса и са сложеним историјским односима.
Због тога је боље не улазити уа замку, у којој се нашао немали број аутора, па разматрати геополитичке циљеве Европске уније или још горе-Европе! Средња Европа је, дакле, колевка једне геополитичке концепције. А најважнија средњоевропска земља, свакако је Немачка. Односно, најважнији фактор Средње Европе су Немци. У великој мери, циљеви и путеви средњоевропског континентализма зависе од тога у каквом ће односу бити немачки и остали, ненемачки фактори. Проналажење извесне равнотеже и дефинисања заједничких циљева са средњоевропским словенским и балтичким народима, као и Мађарима, за Немце би било вишеструко корисно.
Ипак, што се Балкана тиче, када је реч о односу средњоевропског континентализма, видљива је само Немачка и њено постављање је пресудно по политичку судбину и економску стабилност балканских држава. Видљиве су тенденције давања подршке од стране Немачке даљој фрагментацији балканских држава, као и коришћења ЕУ-механизама за успостављање зоне фактичке контроле на Балкану. Углавном, интереси глобалне таласократије и средњоевропског континентализма су се до сада поклапали на Балкану. То је Немачкој олакшавало посао.
Међутим, остаје отворено питање како ће се ствари одвијати убудуће. Балкан није део Средње Европе и много је аргумената који се наводе у прилог овој тези. За Балкан су, поред средњоевропског континентализма, животно заинтересоване још неке геополитичке концепције. Између осталог и од тога зависи какав ће наступ Немачке на Балкану бити. Неспорно, Немачки геополитички интереси на Балкану постоје, али како ће и у којој мери они бити остварени-остаје да се види. У овом тренутку, назиру се четири могућа сценарија: (1) Балкан као гранични појас Средње Европе; (2) Балкан као извангранични појас Средње Европе; (3) Балкан као зона поделе; (4) Балкан као ослонац продора.
Статус Балкана као граничног појаса Средње Европе је ситуација у којој би дошло до поклапања одређених интереса и циљева средњоевропског континентализма и евроазијства. Овакав развој је могућ уколико би се почело са процесом ближег економског повезивања између европске и евроазијске интеграционе целине и тиче се стварања међузависног економског простора, како је то већ који од аутора представљао-„од Лисабона до Москве“, „од Даблина до Владивостока“ или „од Атлантика до Урала“.
Друга могућност је да Балкан остане извангранични појас Средње Европе. Географски положај одређује Балкан као „гранично“ подручје у односу на Средњу Европу. Балкан се налази у ширем појасу граничног подручја између „глобалног севера“ и „глобалног југа“. Експоненцијални демографски раст на „глобалном југу“ покренуће велике миграционе таласе према „глобалном северу“, а транзитни положај Балкана у таквим околностима представља ману. Балкан, дакле, може постати транзитна зона или крајње одредиште миграната. За Средњу Европу, Балкан би, као и некада, представљао својеврсну „војну границу“, тампон зону помоћу које би било онемогућено неконтролисано преливање миграната ка континенталној унутрашњости.
Трећа могућност јесте да Балкан буде зона поделе! Трансформација светског политичког система од једнополарног ка мултиполарном, довешће и до одређених потреса и раслојавања у међународној политици. Један од могућих сценарија јесте и да дође до новог територијалног заокруживања интересних зона регионалних сила.
Средњоевропски континентализам, као геополитичка концепција настала у окриљу немачке теорије и, барем што се Балкана тиче, вишевековне аустријске политичке праксе, показује дугорочну заинтересованост за Балканско полуострво и везује неке од својих стратешких циљева за овај простор
На крају, четврта могућност је да Балкан послужи као ослонац продора Немачке ка каспијско-кавкаском, средњоазијском и блискоисточном региону. У том случају, Балкан би постао саставни део немачке интересне сфере, подручје одакле би се изводиле акције даљег геоекономског позиционирања у ширем региону Евроазије и Блиског истока.
Средњоевропски континентализам, као геополитичка концепција настала у окриљу немачке теорије и, барем што се Балкана тиче, вишевековне аустријске политичке праксе, показује дугорочну заинтересованост за Балканско полуострво и везује неке од својих стратешких циљева за овај простор. Пет је разлога за тако нешто: прво, географски положај Балкана је врло повољан; друго, то је питање енергетске безбедности Средње Европе; треће, између два региона постоји геоекономска повезаност, у чему Дунав игра важну улогу; четврто, од изузетне важности је и питање укупне безбедности; и на крају, пето-Балкан је, као што је већ речено, „тампон зона“ између глобалног севера и глобалног југа.
Са друге стране, за балканске народе је од велике важности да разумеју немачку геополитику и њене циљеве. Монографија „Немачка геополитика и Балкан: о циљевима средњоевропског континентализма“, јесте покушај да се нешто у том правцу учини.
