Трибина "Србија између НАТО и неутралности"
У Београду је 11. јуна 2011. године одржана Трибина “Србија између НАТО и неутралности – Кумановски споразум 12 година касније”. На трибини су говорили Др Александар Фатић, генерал Владимир Пејак и мр Александар Митић. Трибина је одржана у Свечаној сали СО Стари град.
Др Александар Фатић се најпре осврнуо на посету председника Азербејџана Србији, којом приликом је председник Тадић навео да је та земља „наш нови стратешки партнер“.
Према Фатићу, наша земља реално може имати четири стратешка партнера. Са два може развити билатералне односе (Русија и САД), а са два – мултилатералне (ЕУ и НАТО).
Подсетивши на посету Медведева 2010. и Путина 2011. године, Фатић је рекао да би улазак Србије у НАТО отворио исти пут за Украјину и Грузију и Русија би се нашла окружена НАТО државама. То би утицало на нужну измену војне доктрине Русије, пошто би се Москва нашла на првој линији одбране и војна доктрина Русије не би могла више да остане дефанзивна. Реално и рационално гледано, према Фатићу, даље „ширење НАТО нарушава безбедност Европе“.
Mи се већ налазимо под „руским енергетским кишобраном“, јер Газпром путем Јужног тока треба да обезбеди 30-35% енергетских потреба Европе. Фатић је подсетио на делатност „Клуба Адриа“, који планира изградњу нафтовода Самара – Омишаљ, планове о изградњи нуклеарних електрана у Даљу и Скадру, али и на изјаву Конузина о изградњи нуклеарне електране у Костолцу. Уз изградњу ове ифраструктуре наступа и развој руских инвестиција.
С друге стране, по Фатићу, „ми покушавамо на сваки начин да будемо нелојални свом стратешком партнеру“ и подсетио је на недавну Путинову изјаву којом је руски премијер предочио да би приступање Србије НАТО-у приморало Русију да своје стратешке безбедносне потенцијале усмери ка Србији. Политичка елита Србије, а не народ, приближава се НАТО пакту, закључио је Фатић, наводећи чињеницу да је Црна Гора чак престигла Србију на путу интеграција у ЕУ.
Подсећајући на НАТО агресију против СРЈ, генерал Владимир Пејак је најпре говорио о улози Џејмса Талбота и Мартија Ахтисарија у тадашњим дешавањима.
„Маске су пале“, рекао је генерал Пејак, говорећи о политици НАТО-а у овом делу света као фази процеса чији стварни циљ је развој позиција за напредовање према енергетским ресурсима у дубини Азије и Сибиру.
Шта је остало од Резолуције ОУН 1244, упитао је генерал Пејак?
Уместо враћања расељених лица, извршено је етничко чишћење скоро 250.000 Срба и других неалбанаца са Косова и Метохије. Што се тиче обезбеђења људских права, нема слободе кретања за преостале Србе, застрашивања су стална, као и немогућност запослења. Србима се искључују телефони и онемогућује коришћење струје. Нису им обезбеђени елементарни услови за живот. Од доласка снага ОУН на Косово и Метохију, било је преко 7.500 терористичких напада, са преко 1.000 убистава. Уместо демилитаризације ОВК и других наоружаних или паравојних група, што је била обавеза међународнх снага према поменутој Резолуцији, ОВК је једноставно преименована у Косовски заштитни корпус. Од обавезе враћања војске и полиције на Косово и Метохију није спроведено ништа, погажен је суверенитет и територијални интегритет Србије, а уместо „суштинске аутономије“ Косова и Метохије, предвиђене Резолуцијом, нарушен је суверенитет и територијални интегритет Србије.
„Маске су пале“, рекао је генерал Пејак, говорећи о политици НАТО-а у овом делу света као фази процеса чији стварни циљ је развој позиција за напредовање према енергетским ресурсима у дубини Азије и Сибиру.
Подсетивши на изјаву Андреаса Фога Расмусена, да Србија улази у НАТО „корак по корак“, генерал Пејак је подсетио и на непоштовање Кумановског споразума, Повеље ОУН и Резолуције 1244 и утврдио да се политика силе и даље спроводи у XXI веку.
Имајући овакве односе у виду, као и циљеве, развој и последице ове политике, Србији није место у НАТО-у.
Александар Митић је навео да ће на предстојећем самиту НАТО-а у Србији присуствовати наш министар одбране Драган Шутановац и говорити о „доприносу Србије стратегији Алијансе“.
Митић је подсетио на резултате свог ранијег истраживања о дискурсу Западних медија почетком распада Југославије и генези црно-беле медијске политичке слике о овом простору на Западу, приказујући кроз писање Економиста, Тајмса, Ле Монда, Њу Паблкика, Нешонал Ривјуа и Њујорк Тајмса настанак и развој стереотипа о Србима и Србији који је пресудно утицао на Западно јавно мњење.
Политика четири стуба спољне политике реторички делује симпатично, али није одржива, навео је Митић и упозорио на актуелну кампању за признавање косовског царинског печата од стране Србије и покушај аналогне примене решења из доба „две немачке“ на Косово и Метохију.
Код нас се одигравају три пузајућа процеса у којима се налазимо: приступање ЕУ, легализација независности Косова и Метохије и легитимизација бомбардовања Србије, навео је Митић, опширно анализирајући сваки од њих.
Политика четири стуба спољне политике реторички делује симпатично, али није одржива, навео је Митић и упозорио на актуелну кампању за признавање косовског царинског печата од стране Србије и покушај аналогне примене решења из доба „две немачке“ на Косово и Метохију.
Митић је навео основне факторе који утичу на приближавање Србије НАТО-у (водеће НАТО земље, амбасада Чешке, странке Г 17, ЛДП, део ДС и проатлантске НВО), али и на постојање алтернативе, као и на конкретне могућности које се могу предузети насупрот атлантским интеграцијама: охрабривање руске стране да се активније укључи у ова збивања, лобирање, приближавање организацији ОДКБ и руској иницијативи о европској безбедности.
