др Зоран Миливојевић: Косово и Метохија и приступање Србије ЕУ

Кратак историјат

У процесу приступања Србије ЕУ Косовo и Метохија (КиМ) има посебно активан третман од стране ЕУ који подразумева испуњавање одређених услова. Ти услови се непосредно тичу статуса КиМ и решавања тог питања на начин који тај статус активно третира као отворено питање. Проблем је што се Србија и ЕУ у овоме не слажу и што ће то питање бити активно и актуелно до самог краја процеса са исходом који се сада не може предвидети.

У процесу приступања Србије ЕУ Косовo и Метохија (КиМ) има посебно активан третман од стране ЕУ који подразумева испуњавање одређених услова. Ти услови се непосредно тичу статуса КиМ и решавања тог питања на начин који тај статус активно третира као отворено питање. Проблем је што се Србија и ЕУ у овоме не слажу и што ће то питање бити активно и актуелно до самог краја процеса са исходом који се сада не може предвидети. Србија се не одриче Косова. У ЕУ тај став није јединствен. Једнострано проглашење независности „Косова“ од стране привремених институција у Приштини 19. фебруара 2008. признала је већина чланица ЕУ. ЕУ као међународна организација то није учинила, јер о томе не постоји консензус чланица који је према уговору о ЕУ неопходан услов за признавање нових држава од стране организације. У таквим околностима је потписан и Споразум о стабилизацији и придруживању(ССП) између ЕУ и Србије у априлу исте године. Посебним аранжманом српских власти са ЕУ и ОУН, у процес решавања питања Косова ЕУ је директно укључена 2009 године преко успоставе мисије ЕУЛЕКС. Сви даљи потези у домену евроинтеграција Србије подразумевали су активно решавање овог питања тако да је Косово и Метохија предмет свих извештаја и политичких одлука у вези са даљим напретком Србије према ЕУ. У таквим околностима се српска владајућа елита одлучила на преговоре са привременим властима у Приштини о нормализацији односа уз посредовање ЕУ, што је довело и до Првог споразума између Београда и Приштине 19. априла 2013. године. Тај споразум је непосредно омогућио одлуку Европског савета 28. јуна исте године да се отворе приступни преговори са Републиком Србијом и да потом прва Међувладина конференција буде одржана у јануару 2014. године. ЕУ је отворила 2013. године и одвојене преговоре са „Косовом“ ради закључења ССП на линији интереса да се процес приступања и за „Косово“ суштински отвори и одговарајуће политички, динамички и процедурално третира, третирајући „Косово“ на овај начин као посебног субјекта у својим међународним односима.

Преговарачки оквир-позиција ЕУ

Отворено питање статуса Косова и Метохије, непризнавање Србије и утицај већине чланица које су признале „Косово“, као и одлука ЕУ да се не понавља случај Кипра који је постао чланица ЕУ са отвореним питањем суверенитета и територијалног интегритета на делу територије , чинили су основу у политичком смислу у приступу ЕУ за отварање преговора са Србијом.. То потврђује Преговарачки оквир ЕУ за преговоре са Србијом. Одредбе Преговарачког оквира недвосмислено указују да је питање Косова и Метохије и однос Србије према том питању conditio qua non укупног процеса приступања и његовог крајњег исхода. У њему је то питање постављено и уграђено на начин који подразумева да се оно разматра активно и обавезујуће током целог преговарачког процеса. Преговарачки оквир је консензуална политичка платформа свих чланица ЕУ за преговоре са државом кандидатом. Обавезујући је за Комисију ЕУ која води преговоре на основу мандата Европског савета и на снази је до окончања преговора и самог уласка кандидата у ЕУ. У том смислу нормализација односа Београда и Приштине има посебно место у преговорима. Ово је јасно прецизирано у ставу 23. Преговарачког оквира: “Питање нормализације односа Србије и Косова разматраће се кроз поглавље 35. „Остала питања“ као посебна ставка којом се треба бавити у раној фази преговора, као и током целог процеса преговарања, а у посебно оправданим случајевима и у оквиру других релевантних поглавља..“

У Преговарачком оквиру ЕУ јасно дефинише став о повезаности преговора са Србијом са нормализацијом односа Београд-Приштина. У ставу 23. Преговарачког оквира у делу о начелима на којима се одвијају преговори стоји: „Напредак преговора зависиће од континуираног ангажовања Србије, у складу са условима Процеса сарадње и придруживања, у циљу видљивог и одрживог унапређења односа са Косовом.“ Разрађујући овакав приступ Преговарачки оквир указује да тај Процес сарадње и придруживања треба да омогући свакој страни (Србији и „Косову“) европски несметани пут без блокирања било које од страна и да он треба да доведе до „…свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова у форми правно обавезујућег споразума…“ . Питање нормализације односа Србије са „Косовом“ и његов значај за укупан процес приступања Србије ЕУ се у ставу 23 додатно прецизира: „Посебно се од Србије очекује да континуирано а/ у доброј вери спроводи све споразуме постигнуте у дијалогу са Косовом, б/ у потпуности поштује принципе инклузивне регионалне сарадње.“

Ставом 24. Преговарачког оквира предвиђена је посебна процедура уколико дође до застоја у напретку у преговорима за поглавља 23 (Правосуђе и основна права) и 24 (Правда, слобода и безбедност) због значаја ових поглавља. Том процедуром се овлашћује Комисија ЕУ или трећина чланица ЕУ да одговарајућом иницијативом, на основу релевантне процене и извештаја о застоју у напретку, заустави цео процес преговарања док се застој не отклони. Ово право се у ставу 25. Преговарачког оквира даје и у случају застоја у напретку преговора за поглавље 35: „Процедура наведена у ставу 24. примењиваће се mutatis mutandis у случају да напредак у области нормализације односа са Косовом, која ће бити предмет поглавља 35., значајно заостаје за укупним напретком преговора, а да је разлог томе пропуст Србије да наступа у доброј вери, нарочито када је реч о примени споразума који су постигнути између Србије и Косова.“

У делу Преговарачког оквира који говори о садржини преговора, у ставу 35. стоји следеће: „У свим областима правних тековина Србија мора да обезбеди да њен став о статусу Косова не ствара никакву препреку и не омета примену правних тековина…У напорима да усагласи своје законодавство са правним тековинама ЕУ Србија је посебно дужна да обезбеди да донети прописи, укључујући њихов географски опсег, нису у супротности са свеобухватном нормализацијом односа са Косовом.“

У делу Преговарачког оквира који говори о садржини преговора, у ставу 35. стоји следеће: „У свим областима правних тековина Србија мора да обезбеди да њен став о статусу Косова не ствара никакву препреку и не омета примену правних тековина…У напорима да усагласи своје законодавство са правним тековинама ЕУ Србија је посебно дужна да обезбеди да донети прописи, укључујући њихов географски опсег, нису у супротности са свеобухватном нормализацијом односа са Косовом.“

Ставови земаља чланица

Поред Преговарачког оквира важни су и појединачни ставови држава чланица, јер је према Уговору о ЕУ на снази одредба о обавезном консензусу у питањима приступања нових чланица. Већина је у овом случају објективно на линији ставова који произилазе из признања „Косова“. Најдоследнија је у том смислу Немачка која инсистира на пуној примени ставова о Косову из преговарачког оквира.То најбоље потврђује Јохан Вадепул, посланик ЦДУ, шеф групе за Србију у Бундестагу, у интервјуу „Вечерњим новостима“ још 19.јуна о.г.: “…темпо процеса приступања ЕУ зависиће и од... развоја нормализације односа са Косовом.“, „ Став моје посланичке групе је да је важно да се заокружи процес нормализације односа са Косовом пре него што се отвори прво поглавље. “Најзад: „Нагласио бих и да резолуција Бундестага захтева од немачке владе да инсистира да преговори са Србијом започну отварањем поглавља 35. и 32. која се односе на Косово и финансијску контролу.“ Колико је познато овај став ЦДУ је и даље на снази.

Насупрот томе Рамирез Де Аро Валдес, отправник послова Шпаније у Београду, чланице ЕУ која није признала Косово, у интервјуу Политици 2.октобра 2014 каже: „На Косову је унилатерално проглашена независност. Шпанија је дубоко уверена да је то огромна грешка“ и надаље:“Унилатералном декларацијом се нигде не могу мењати границе.Ако се допусти да се то једном уради, настаје закон џунгле. Са Косовом смо већ ушли у ту владавину закона џунгле.“

Овде треба напоменути да ставовима већине која је признала „Косово“ пуну подршку пружају и САД у контексту сопствене подршке независности „Косова“. Илустрације ради у писму премијеру Вучићу крајем октобра о.г. Џон Кери,ДС САД, између осталог, према саопштењима, напомиње да би пуна реализација Бриселског споразума између Београда и Приштине значајно допринела убрзању процеса приступања Србије ЕУ.

Закључак

Пошто преговарaчко поглавље 35 које се односи на питање Косова и Метохије има и (суспензивну) моћ да утиче на цео ток преговора, јасно је да ће у наведеним околностима то питање остати политички и формално-правно кључно за даље одвијање целог процеса приступања и његову коначну судбину.

Сигурно је да ће, према ставовима из Преговарачког оквира ЕУ, позицијама и утицајима држава чланица које су признале „Косово“, Србије и групе земаља у ЕУ које то не признају, статус Косова и Метохије остати отворено питање у процесу приступања Србије ЕУ. При томе ће нарочито бити важне политичке оцене о обиму и садржају нормализације односа Београд-Приштина и у том смислу процена обавеза из Преговарачког оквира и поглавља 35 на ову тему. Исто важи и за коначну оцену политичко-правног карактера и садржаја „правно обавезујућег споразума“ који треба да заокружи процес нормализације и отвори пут пријему Србије у пуноправно чланство ЕУ. Како сада стоје ствари у Србији не постоји могућност на политичком, државно-правном нити националном плану да се „Косово“ призна као засебна држава. Пошто преговарaчко поглавље 35 које се односи на питање Косова и Метохије има и (суспензивну) моћ да утиче на цео ток преговора, јасно је да ће у наведеним околностима то питање остати политички и формално-правно кључно за даље одвијање целог процеса приступања и његову коначну судбину.