Текући пад цене нафте узоркован је појачаном производњом Саудијске Арабије, која нуди светском тржишту више него што је потребно. Саудијски интерес је вероватно да направи штету разним „џиахдистичким паравојскама“ које су се докопале нафтних бушотина у Ираку и Сирији. Висока цена нафте омогућила би „радикалним исламистима“ високе профите, самим тим и софистицирано оружје, што је претња за званични Ријад. Што се САД тиче, овај „нафтни удар“ је очигледно пројектован због украјинске кризе. Руски буџет за ову и следећу годину је прављен према проценама да ће цена нафте бити 96 долара по барелу, а Русија је највећи светски произвођач. Нижа цена значи и мање приходе руског буџета, што онда слаби позицију Русије у Украјини.
Упркос свим дугорочним прогнозама како ће цена сирове нафте у будућности расти, последњих недеља се дешава управо супротно-„црно злато“ је све јефтиније. Економисти објашњавају како је то последица пада тражње на светском тржишту. Сирова нафта је берзанска роба и уколико се понуда повећава, а купаца нема-цене су ниже. Ово образложење делује логично, међутим оно није у складу са бројним анализама које су водеће светске нафтне компаније и утицајни истраживачи представљали претходних деценија. Данас живимо у времену „нафтног слома“, а то је тренутак од којег ће нафте на тржишту бити све мање, а потражња за њом ће постајати све већа. Очекује се да ће до 2050. године светска популација наставити да расте, до тада ће фосилна горива вероватно остати најважнији енергетски ресурс, што ће утицати на њихову цену.
Зашто онда цена сада пада? Најкраћи одговор би био да иза овога стоје краткорочни интереси САД и Саудијске Арабије. Свакако, већ изнета теза како је то последица смањене тражње јесте делимично тачна. Глобална економска кретања се успоравају, свету прети велика рецесија. Оптимистичке прогнозе из 2008. године како је економска криза која је погодила САД и ЕУ само текућа, те да ће брзо доћи до консолидације, показале су се потпуно нетачним. Не само да се САД и ЕУ нису опоравиле, већ су за собом повукле цео свет. Без обзира на то где живе, људи су све сиромашнији, све мање троше, па се мање и производи.
Ипак, обарањем цене сирове нафте економска криза се не може решити. Узроци велике економске кризе која оставља стравичне последице су сасвим другачији. Они се много више тичу сегмената инвестиционог банкарства и финансијског инжењеринга, а мање цене енергената. Треба подсетити да је 2007. барел нафте коштао 66 долара. Онда је дошло до наглог раста и половином 2008. је износио невероватних 147 долара. Земље, највећи произвођачи, су реаговале, повећале производњу и цена нафте је током 2009. и 2010. године падала на 65, односно 68 долара. Затим је поново почела да се диже и почетком 2014. достигла ниво од 110. Данас је нешто изнад 80 долара по барелу. Сва ова колебања нису „преокренула трендове“ у светској економији. Дакле, потребно је мењати неке друге ствари да би се криза зауставила. Такође, два додатна проблема са претераним падом цене нафте су и у томе што они дугорочно не одговарају највећој светској економији-САД. Са једне стране, САД упорно развијају процес производње нафте из шкриљаца, чиме желе да смање сопствену и енергетску зависност својих савезника од дешавања на Блиском истоку као и да велике произвођаче, попут Русије, делимично изолују. Доња граница рентабилности производње из шкриљаца је 80 долара по барелу и уколико пада цена сирове нафте, амерички пројекат је финансијски неисплатив. То за собом онда повлачи низ других ствари (гео)политичког карактера. Друго, драстичан пад цене енергената највише погодује Кини, која је највећи светски произвођач роба широке потрошње, што опет није у интересу САД. Нови циклус кинеског динамичног раста пореметио би америчке планове на Пацифику и Далеком истоку.
Текући пад цене нафте узоркован је појачаном производњом Саудијске Арабије, која нуди светском тржишту више него што је потребно. Саудијски интерес је вероватно да направи штету разним „џиахдистичким паравојскама“ које су се докопале нафтних бушотина у Ираку и Сирији. Висока цена нафте омогућила би „радикалним исламистима“ високе профите, самим тим и софистицирано оружје, што је претња за званични Ријад. Што се САД тиче, овај „нафтни удар“ је очигледно пројектован због украјинске кризе. Руски буџет за ову и следећу годину је прављен према проценама да ће цена нафте бити 96 долара по барелу, а Русија је највећи светски произвођач. Нижа цена значи и мање приходе руског буџета, што онда слаби позицију Русије у Украјини. Нафта јесте берзански производ, али је она и средство у великој политичкој и геостратегијској игри на глобалном нивоу. Због тога њену цену не диктирају само понуда и тражња, већ и политика.
