Србија је доспела у садашњу ситуацију због тога што више од деценију савезнике тражи на погрешној страни, док искреним пријатељима окреће леђа, изјавио је Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке алтернативе за Вечерње Новости које пишу зашто Србија нема савезнике у решавању најтежих питања и где треба да их тражимо.
Србија је доспела у садашњу ситуацију због тога што више од деценију савезнике тражи на погрешној страни, док искреним пријатељима окреће леђа.
- Налазимо се у дуплој заблуди. Прва је да нико не жели да буде са нама партнер, па немамо пријатеље у свету. Друга заблуда је та што партнере тражимо искључиво на Западу међу водећим земљама НАТО пакта, што је једноставно неизводљиво. Сви државни интереси свели су нам се на улазак у ЕУ, који је немогућ не само због притисака из Брисела, већ и због целокупног расположења унутар Уније, где влада велики отпор даљем ширењу - рекао је Пророковић.
Главни ослонац Србије, сматра он, могао би да буде Москва, из које у последње време стижу веома отворене понуде за блиску сарадњу.
- Руска политика према ЕУ се знатно променила у последњих шест година. Док је Москва имала одличне односе са Бриселом, онда су препоруке Србији биле "немојте у НАТО, можете у ЕУ". Сада се ствари мењају. Односи Русије и ЕУ су лоши и због тога руско руководство и жели да са Србијом има близак однос на обострану корист. С друге стране, Србија је на корак од тога да својим потезима изгуби све економске привилегије из односа са Русијом, а да од Брисела не добије ништа. Пре свих, пољопривреда и грађевинска индустрија ће доживети велики ударац, а неће имати алтернативу у ЕУ. Слично се догодило и Бугарима - подсећа Пророковић.
Ипак, од блиских односа са неком великом силом, по мишљењу нашег саговорника, још је важније да креирамо другачију регионалну политику.
- Да бисмо поново имали савезнике, пре свега, морамо да променимо спољнополитичке циљеве и пронађемо савезнике према тим циљевима. Чак и у окружењу имамо потенцијалне сараднике које смо потпуно занемарили уместо да са њима тражимо заједничке циљеве. Пре свих, ту мислим на Румунију, Бугарску и Грчку. Турска је највећи спољнополитички изазов за Грчку и Бугарску, Мађарска за Румунију, а Албанија делимично за Грчку. Неважно је што су ове земље чланице НАТО савеза, јер су у питању сукоби мимо ЕУ и северноатлантске алијансе. Спор између Румуније и Мађарске је постојао и у време Аустроугарске и никада није решен. За развојем економске кризе, сва ова питања ће поново почети да се отварају - наглашава Пророковић.
