Душан Пророковић: Кад оно-међутим!

Споразум је потписан, па је испуњен неопходан услов да кренемо напред! Није баш Споразум најбољи, али смо извукли максимум. Заустављен је нови 17. март, неће бити нове „Олује“, коначно је решено косовско питање, а после добијања датума стижу инвестиције! И све би то тако требало да буде, како нам сервирају водећи српски медији...Кад оно-међутим! Тема Косова се поново враћа на српска врата, у бољој кондицији и живахнија него икада до сада у претходних 14 година. Донекле, очекивало се и да ће Албанци прогласити независност, и да ће их у томе подржати САД, и да ће Србија периодично морати чинити некакве уступке како би амортизовала спољни притисак, то су све Срби могли да сваре. Али, овакав Споразум, е то ће већ ићи нешто теже. Зашто? Нека не завара утисак како јавност ћути! Још мање нека не завара утисак са портала водећих медија на којима страначки активисти остављају стотине коментара, честитајући на мудрости омиљеним вођама. Нешто друго у свему је битно! Српски преговарачи још увек нису свесни, нити шта су потписали, нити шта нас очекује у наредном периоду.

Донекле, очекивало се и да ће Албанци прогласити независност, и да ће их у томе подржати САД, и да ће Србија периодично морати чинити некакве уступке како би амортизовала спољни притисак, то су све Срби могли да сваре. Али, овакав Споразум, е то ће већ ићи нешто теже. Зашто? Нека не завара утисак како јавност ћути! Још мање нека не завара утисак са портала водећих медија на којима страначки активисти остављају стотине коментара, честитајући на мудрости омиљеним вођама. Нешто друго у свему је битно! Српски преговарачи још увек нису свесни, нити шта су потписали, нити шта нас очекује у наредном периоду.

1. Детаљи из Споразума уопште нису разрађени. Нико нема представу како ће функционисати здравство, школство, социјални систем...Отварање преговора о свакој од тих ствари ће значити и отварање проблема у српско-албанским односима и проблеме са ЕУ. Тако нас у наредном периоду очекују сталне несугласице са Албанцима и константна напетост, осим уколико не желимо да предамо све и до краја. Али, ту би се онда могла умешати фамозна ЗСО. По чијем програму ће се одвијати настава на Универзитету и чији печат ће бити на дипломама? Претпоставимо да Срби неће дати Универзитет, а да ће Албанци вршити притисак да га ставе под сопствену контролу. Уколико Београд не стане на страну Срба, може се умешати ЗСО и рећи како ће они штампати дипломе, јер Срби са севера не признају тзв. Републику Косово. Онда ће Албанци покушати да реше ствар силом и ето нове напетости. Што се ЕУ тиче, она ће Београд због питања печата на дипломама условити блокирањем процеса преговора до даљњег. И тако до бесвести. Чак и ствари које до данас нису биле спорне, које су функционисале по аутоматизму, сада постају спорне и биће их толико, да више нећемо ни бити свесни око чега нас још Брисел може условити и шта све као изговор могу пронаћи Албанци да би глуматали државу пред косовским Србима.

2. Коришћење изговора како је овим спречена нова „Олуја“ је глупо. У договору са неколико пријатеља, написао сам пар чланака претходних месеци на тему погоршане безбедности на КиМ. Да, Тачијев ШИК јесте вежбао мишиће и организовао неке ситније акције на северу Косова. Међутим, косовски Албанци са расположивим капацитетима не би на северу могли да ураде ништа. То је и њима јасно. Уколико би постојала макар и назнака Србије да би у том случају на неки начин помогла Србима на северу Косова, НАТО би брзо одвратио Албанце да о овоме размишљају у наредним годинама. „Олуја“ је успела само зато што је Милошевић одбио да помогне крајишким Србима! А могао је на више начина да то учини. При томе, северу Косова је лакше помоћи него Крајини. Дакле, циљ чланака је био да се упозори политичка јавност у централној Србији на оно што се у Косовској Митровици дешава. Да после не би било изговора да нисмо знали и да смо изненађени! Претње како ће Албанцима у овоме помоћи и НАТО више нису актуелне. Постајала је бојазан да се у све може умешати одлазећи државни секретар САД Хилари Клинтон, због личних веза са косовским Албанцима. После њеног одласка ствари се по овом питању мењају. На крају НАТО учешће се може предупредити. Русија би ту помогла Србији, само јој се треба обратити. Не огледа се руска помоћ у тенковима у Звечану, већ у реципроцитету. Неће НАТО угрожавати положај својих клијената на Кавказу, нити ризиковати да им Русија прореди прелете преко „авганистанског коридора“ због војне акције на северу Косова. Добили су већ по прстима 2008. у Абхазији и Јужној Осетији и такву грешку неће поновити. Међутим, пошто смо сада „купили циглу“ и наши званичници користе то као образложење, глупост је комплетна. Елем, јавно је легитимизована претња војном интервенцијом против Срба на северу и сада она као услов може бити коришћена увек и свуда. Дакле, ако нећете да се учи по програмима Приштине на Универзитету-претимо силом; ако шаљете пацијенте из Митровице у Краљево-претимо силом. На крају, поставља се питање и нашим преговарачима: а шта сте тим поводом урадили? Јесте ли тражили хитно заседање СБ УН? Јесте ли алармирали команду Јужног крила НАТО? Јесте ли имали посебне разговоре са КФОР-ом? Јесте ли звали Русе и Кинезе и тражили да се поведу консултације у УН? Зна се која је процедура у таквим приликама и шта се примењује.

Како су наши преговарачи мислили да ће Споразум бити примењен. Било је јасно да га Срби са КиМ неће прихватити. Сада, остају три опције. Прва је да уз сагласност Србије интервенише НАТО и затвори српске институције, уведе полицијски час, омогући спровођење избора и тд. Друга могућност је да то уради албанска полиција и заштитни корпус, опет уз сагласност Београда, можда и уз асистенцију наших безбедносних снага. Трећа могућност је да Београд затвори све прелазе ка северу Косова, као што је Милошевић учинио својевремено према Српској и да онда чекамо: или да косовски Срби прихвате све или да поумиру!

3. Како су наши преговарачи мислили да ће Споразум бити примењен. Било је јасно да га Срби са КиМ неће прихватити. Сада, остају три опције. Прва је да уз сагласност Србије интервенише НАТО и затвори српске институције, уведе полицијски час, омогући спровођење избора и тд. Друга могућност је да то уради албанска полиција и заштитни корпус, опет уз сагласност Београда, можда и уз асистенцију наших безбедносних снага. Трећа могућност је да Београд затвори све прелазе ка северу Косова, као што је Милошевић учинио својевремено према Српској и да онда чекамо: или да косовски Срби прихвате све или да поумиру! Пошто је баронеса Ештон позвала Дачића и Тачија на наставак преговора, вероватно је да НАТО не жели да прља руке око овога. На крају, нови амерички државни секретар најављује директни НАТО ангажман у Сирији, проблематизује се ситуација на Корејском полуострву, имају велике амбиције у Азербејџану, па ко ће још размишљати о спровођењу Споразума на Косову. Дакле, остаје друга или трећа варијанта. Може ли то ова влада спровести? Не може! Због таквих ствари ова влада би пала. И то брзо!

4. Веровати у усмене гаранције генералног секретара НАТО је у најмању руку-смешно. Када смо код усмених гаранција, треба подсетити да је Џорџ Буш старији обећао Јељцину како се НАТО неће ширити на постсовјетски простор. У поређењу са Косовом и обећањем датом српској делегацији, ово је крупна ствар. И? Где су данас Естонија, Литванија и Летонија? Да не ширимо причу на припремама тзв. МАП-а за Украјину и Грузију, програму Источно партнерство и тд. Караџићу није била никакав гарант ни писана Холбрукова гаранција, а треба се распитати како су текла спровођења Париско-дејтонског или Охридског оквирног споразума. Ако већ не желимо да се присећамо наших искустава са Резолуцијом 1244 и тумачењима Кушнера, Хакерупа, Холкерија, Рикера...Какве усмене гаранције, какви бакрачи. Колико је ово смешно, показује и чињеница да је Кетрин Ештон тражила да прво српска влада гласа о Споразуму, па да тек онда напише препоруку. За њу није био довољан ни параф премијера Дачића. А нама је довољно усмено обећање човека који за две године више неће бити на тој функцији.

5. Посебан проблем представља систематско нарушавање правног поретка Републике Србије. Доносе се акта која нису у складу са Уставом, онда се ни она не поштују, а Уставни суд се о свему не изјашњава...Схвата ли ико како је то играње са државом и где све може да заврши? Па на основу чега ће сутра било ко моћи да приговори нешто Албанцима у Прешеву ако буду поново постављали споразум терористима? Или како било шта приговорити предлогу декларације војвођанских сепаратиста? Власт је прекршила Устав и отворила врата за хаос који може настати на разним странама.

Биће времена наредних недеља да се још нешто напише на ову тему. Биће и све већег интересовања за оваквим чланцима. Косово ће постати тема много више него што је то било до сада, а српски преговарачи су томе дали свој пуни допринос. Медијска блокада ће ту нешто помоћи у првим данима, али како време буде пролазило, све мање и мање. Србија се полако буди из дремежа и до Видовдана ће већ увелико бити на ногама. Јер, судбина Србије се поново одређује на Видовдан. Савет ЕУ на којем ће се процењивати примена Споразума заказан је за 28. јун. До тада ће већ бити сасвим јасно да нам после оваквог Споразума могу стизати само нови и нови услови, а не инвестиције; да је косовско питање све замршеније и да ништа није решено, поготово не у српску корист; да ће Тачи претити „Олујом“ и када када српско министарство пошаље семенску пшеницу сељацима у Ибарском Колашину без његовог знања; да смо се Бриселу „наместили“ тако, да сада има десет пута више разлога да нас уцењује него што су икада чинили са Хашким трибуналом. Ћераћемо се ми још око свега!

Душан Пророковић је извршни директор Центра за стратешке алтернативе