Душан Пророковић: Брат Ципрас и Срби

Из добро обавештених извора је стигла најава како ће нови амбасадор Србије у Атини бити Душан Спасојевић. Док је био амбасадор у Анкари, Спасојевић је показао пристојно „дипломатско умеће“. За разлику од неких других кадровских решења, његов одлазак у Атину је добра вест. Али су све остале вести које се тичу српско-грчких односа изразито лоше. Грци су много љути. У анализи односа Београда и Атине од 24.јула, грчка телевизија „СКАИ“ наводи, а позивајући се на изворе из грчке дипломатије, да нашу „јужну браћу“ све више иритирају ставови Београда у вези са Косовом и Македонијом. „Србија је у последње време повукла низ несхватљивих потеза, вршећи притисак у ЕУ за решавање проблема назива Македоније, али и цурењем информација о наводном притиску Грчке за признавање Косова“, објавио је СКAИ.

<a href="http://dss.rs/wp-content/uploads/2015/01/prorokovic-dusan-2-595.jpg"><img title="prorokovic-dusan-2-595" src="http://dss.rs/wp-content/uploads/2015/01/prorokovic-dusan-2-595-300x284.jpg" alt="" width="300" height="284" /></a>До кулминације је дошло недељу дана раније, када је шеф српске дипломатије непријатним током саопштио како је Србија упутила „захтев Министарству спољних послова за разјашњење ставова њиховог министра (Никоса) Коцијаса“, а до којих је дошло током посете Приштини. Тада је Ивица Дачић још и додао да очекује „да и поред великих притисака које трпи, Грчка неће променити став о непризнавању једнострано проглашене независности“, што је узбуркало страсти у Атини. Наиме, Каменос је у Приштини најавио да Грчка неће блокирати пријем тзв. републике Косово у међународне организације, укључујући и оне које се баве „питањем безбедности“. Грчки аналитичари наводе како је Каменос само следио оно што је потписано Бриселским споразумом, према којем се и Србија обавезала да не омета учлањење државолике творевине косовско-метохијских Албанаца у регионалне организације. Поред тога, подсећају и на млитаву одбрану Србије када се радило о учлањењу Косова у Међународни олимпијски комитет и конфузне ставове око косовског питања и ЕУ. Због ове конфузије, иначе, отворен је пут признавању тзв. републике Косово и од стране још неких земаља са разних меридијана. Србија је, барем када се ради о легитимизацији тзв. републике Косово у међународној арени-попустила и последица тога је конфузија која се јавља код многих, који ионако због свега трпе велики притисак САД и кључних земаља ЕУ. У изјави за „Коху диторе“, којој нарушавање српско-грчких односа није промакло, шеф програма за југоисточну Европу при „Хеленској фондацији за спољну и европску политику“ Јоанис Армаколас још подвлачи како Атина до данас никада није отворила питање признавања Македоније под тим именом од стране Београда, иако је то у Грчкој увек тумачено као непријатност. Он још и додаје „да је изјава министра Дачића да би потенцијална промена грчког ставе према Косову била неодмерена, у супротности са међународним правилима и пријатељским односима између две земље ".

Са друге стране, занимљиво је и да Србија није реаговала на овакав начин када су многи други давали неупоредиво оштрије изјаве о косовском питању (осим у случају изјаве Тајипа Реџепа Ердогана из Призрена). Из уста великог броја званичника САД, Велике Британије, Немачке, Француске, али и Хрватске на пример, могло се чути претходних година како је питање статуса Косова „решено“. Када због тога није реаговала наша дипломатија на овакав начин, зашто реагује сада? Због тога се, такође, Грци љуте. Зашто Србија сада на њима „шиљи перо“, када је пропустила стотине сличних ситуација. Посебно ако се има у виду да Грчка није признала тзв. републику Косово, нити је то најавила.

Мада, Грци трпе велики притисак да то учине. И то није први пут. Због тога су од 2004. године до данас неколико пута установљавали „међурешења“. Да би смањили притисак, а да истовремено не одступе од свог генералног става. Зато је Грчка своје дипломатске представнике у Приштини још давно акредитовала у мисији у Скопљу, а не у Београду, признала документа која су издавана у Приштини, учествовала у структурама КФОР-а и тд. Разумевајући ситуацију у којој се налази Грчка, Србија никада није реаговала као данас, већ се о тим стварима разговарало редовним дипломатским каналима, без дизања тензија у јавности и дозвољавања да се појави антисрпско/антигрчко расположење у јавности. Можемо само замислити колико је данас јак притисак на Грчку да попусти око „косовског питања“. Треба имати у виду да је у Грчкој, што легално, што илегално, много Албанца. Вероватно је претерано говорити о милион албанских емиграната, како се то истиче на интернет порталима, али је тај број свакако незанемарљив. Када говоре о „косовском питању“ грчким политичарима је и овај фактор на памети. Због тога са Грцима треба бити у свакодневној комуникацији, тражити решења као и до сада, не дозвољавати да се из ничега роде озбиљне последице.

На крају, када је о све лошијим српско-грчким односима реч, треба и споменути честе наступе премијера Александра Вучића, у којима критикује Алексиса Ципраса. Практично, од избора Ципраса за премијера, Вучић је почео са својим изјавама, па је непосредно после избора у Грчкој изјавио: „Верујем у тежак рад, у тешке структурне реформе, верујем у промену наших навика, наше свести, у тешко и мукотрпно оздрављење наше привреде и зато сам том послу посвећен на такав начин и по том питању сам ближи Немцима, Аустријанцима или скандинавским народима него што бих се поредио са нашом браћом и пријатељима у јужној Европи. Већина иде линијом мањег отпора, мисли ето стигла нам је политика лако ћемо...“. А у једном од многобројних интервјуа за медије на немачком језику још је и додао: „Мој пријатељ Ципрас можда то не воли да чује и можда се понекад нервира због мене, али ја ћу рећи јасно и гласно: Ако хоћете да пребродите економску кризу ових размера, онда нема лаганог и угодног пута, већ само тешког и доследног. Уверени смо да је само тако могућ стварни и трајни успех“.

Срећа српског премијера је што се тренутно налази ван фокуса Јаниса Варуфакиса, који тренутно води своје битке (полемике) у водећим америчким и британским часописима. Али, ако настави овим темпом са дељењем савета Ципрасу, не би зачудило и да бивши грчки министар финансија уђе са њим у полемику. А онда би му тешко помогли и сви експерти у влади и око ње, од Душана Вујовића до Јоргованке Табаковић. Шалу на страну, две су ствари које су проблематичне, када се говори о овим наступима Александра Вучића. Прво, то што он нервира Ципраса је његов проблем, међутим, ако то произведе последице по државу Србију, онда је то проблем и свих нас, а можда и будуће генерације која ће са тим проблемом  морати да живи. Када сте на челу владе, па још и водећи ауторитет у земљи, изјавама се мора бити опрезнији и уравнотеженији. Ако Вучић показује толико тактичности када даје изјаве о БиХ, Косову, односима са Хрватском, онда би исто требало да ради и када говори о Ципрасу. И друго, до сада је морао да примети како га на изјаве о Ципрасу подстичу страни медији, или они специјализовани за праћење економских тема (дакле, следбеници бретон-вудског поретка), или они са немачког говорног подручја (дакле, рат Немаца против Ципраса). Другима је у интересу да представљају Ципраса као будалу, а Вучића као „доброг момка“, нити Србија, нити Вучић од тога неће имати никакве користи. Чак напротив. Јер, како рече Вучић (и њему је, ваљда, неко скренуо пажњу), Ципрас је заиста почео „да се понекад нервира“ због његових наступа. А уз пратеће погоршавање односа, неспретне изјаве шефа српске дипломатије, грчку кризу и амерички притисак, све се може изродити у велико зло. Или, у признавање тзв. републике Косово од стране Грчке.

Србија нема ниједан разлог да улази у конфликт са Грчком. Посматрано из геополитичког угла, Грчка је један од најважнијих савезника Србије у целој (југо)источној Европи, што потврђују и наша историјска искуства. Поред тога, економске, саобраћајне, културне и друге везе су дуге, плодне и у обостраном интересу. Везе са Грчком треба одржавати и унапређивати. На нашу штету је свако погоршавање. Зато се и у поступцима и изјавама треба умерити. Да после не буде касно. Какав год да је, слагали се са њим или не, Ципрас је наш брат. Као и сваки Грк!