Душан Пророковић: Русија појачава присуство у Србији

Посета председника Русије Владимира Путина Србији је без сумње веома значајна, а што се његових порука и састанака са српским званичницима тиче, могу се издвојити четири кључне димензије. Први сегмент се односи на проширење економске сарадње, што је нарочито важно за Србију, а за шта тренутно постоји и велики интерес Русије, имајући у виду њен трговински рат са Европском унијом. Други аспект подразумева јачање руског центра у Нишу, што је Русима изузетно важно, док се трећи односи на потписивање енергетских уговора, што нам показује да Русија и поред свих проблема са којима се суочава не одустаје од изградње гасовода Јужни ток. Најзад, политички део посете нам показује да Русија жели да буде присутна на Балкану, наводи у разговору за Данас Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке алтернативе. Пророковић истиче да чињеница да је за аналитичаре најзначајнији политички аспект Путиновог јучерашњег доласка показује да је стабилност југоистока Русије у директној вези са Балканом, због чега Русија има амбицију да на овом простору буде још присутнија у будућности.

Да ли је могуће унапређење економских веза Србије и Русије о којима говорите, имајући у виду поруке ЕУ Србији да не покушава да искористи ситуацију насталу након што је Москва увела контрамере Унији?

- Кинески часописи последњих месеци неретко пишу о томе како је Европска унија пуцала себи у ногу. Никакве користи ЕУ нема од овог трговинског рата са Русијом. Напротив. Ни Русија нема никакве користи од тога, али ЕУ је сама бирала свој пут и могла је ово много другачије да уради. Ја не видим због чега би Србија трпела било какву штету када не мора да је трпи. Нама нико неће компензовати губитке које можемо да претрпимо на европском руском тржишту. Србија је мала. Нама није потребно много. Са тим нашим капацитетима у, рецимо, пољопривредном сектору, ми нисмо у стању да опскрбимо ни тржиште Москве, а да не говоримо о целој Русији као потенцијалном тржишту. Дакле, ради се о малим количинама, о ограниченом трговинском и економском капацитету Србије. Не видим зашто би унапређење економских веза Србије и Русије сметало Европској унији осим ако се не ради о некаквом каприцу или њиховом политичком притиску истеривања Србије на чистину. Али, мислим да неупређење тих веза дугорочно штети и самој ЕУ и Србији.

Како ће према вашем мишљењу Запад гледати на посету Владимира Путина Београду, као и на његове јучерашње изјаве?

- Они су се већ определили. Не постоји западна земља која је благонаклоно гледала на његов долазак и притисци да Србија одустане или да се ова посета реализује у другачијем формату били су очигледни. Мислим да и инцидент на фудбалској утакмици између Србије и Албаније има везе са тим, будући да је много спољних фактора умешано у све ово и да се и то може схватити као још једна порука Београду. Они на Западу то гледају на свој начин, али не треба да заборавимо да је Србија ту где јесте, ми свој географски положај, нити статус не можемо да мењамо. У наредних пет, а највероватније ни у наредних десет година нема никаквих пријема у Европску унију, па морамо користити све што нам је на располагању да осмислимо сопствени развојни модел и да учинимо живот овде што је могуће подношљивијим.

Руси и Украјинци деле исте вредности

Како тумачите присуство и представника украјинске амбасаде на војној паради у Београду? Та амбасада је за Данас рекла да се такав догађај не пропушта.

- Велики број Украјинаца или Руса из Украјине је учествовао у Другом светском рату. Такође, сматрам да дугорочно гледано Украјина и нема неки претерани избор. Наиме, њена економија је потпуно везана за Русију. Културолошки, цивилизацијски, они су веома блиски Русима. То што је успело да се поквари у претходних десет година и што је известан број политичара успео да поквари може да се исправи у неком наредном периоду. Русија и Украјина деле исте вредности и није овај рат изазван због сукобљености интереса Русије и Украјине, већ због сукобљености интереса Русије и неких држава.

ДАНАС