Душан Пророковић
Украјина и Блиски исток, као два велика геополитичка жаришта, пресудно утичу на стабилност Балкана и укупни положај Србије. Од тога како се буде развијала украјинска криза зависиће и наша енергетска безбедност, извоз, инвестиције, постојање маневарског простора у спољној политици.
Од развоја ситуације на Блиском истоку зависи и укупно постављање Турске, која је важна за Балкан, питање радикализације балканских мухамеданаца, али и, што највише плаши, могућност покретања великих миграционих таласа ка Европи. Најцрње прогнозе су да Бугарску, Србију и Грчку чека судбина предсобља за блискоисточне и средњоазијске емигранте - каже у разговору за Данас извршни директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић.
Да ли су се хапшења Албанаца исламиста на КиМ и прича о Србима на украјинским фронтовима случајно временски поклопиле?
- Не бих повезивао те две приче. Добровољци у Украјини су људи који су се самоорганизовали и тамо отишли. Иза тога не стоји никаква озбиљнија организација. Када се заврши рат у Украјини, завршиће се и њихов ангажман. Али, врбовање и регрутација младих муслимана широм Европе за учешће у блискоисточним паравојним формацијама је озбиљан и дугорочан пројекат. Пасивно смо посматрали све што се по овом питању дешавало претходних година у Француској, Данској, Немачкој... Ништа није предузимано, све док сада није „заиграла мечка пред нашим вратима“.
Да ли ће ригорозни закони решити проблеме ратовања грађана Србије у туђим ратовима?
- Већ десет година наши грађани одлазе у „Блеквотерсе“ и остале приватне војске, ратују од Авганистана до Ирака, и нико то питање не покреће. Тек се због двадесет добровољаца у Украјини подигла прашина. То нам говори да се закони доносе на притисак споља и да се неће спроводити са много ентузијазма. Део тих људи иде у рат због новца, али већину мотивише нешто друго. Осамнаестогодишњака из Новог Пазара, који је био ђак генерације и погинуо недавно у Сирији, није у рат одвело користољубље. На Косову се по овом питању, нажалост, вероватно више ништа не може урадити. Тај проблем је у рукама моћнијих играча, има и своју геополитичку димензију и превазилази капацитете данашње Србије. Ја бих више пажње обратио на муслимански фактор у Рашкој и колико је могуће, у БиХ, где ствари стоје другачије и где се нешто може предузети.
Како гледате на пораст антиамеричког расположења међу косовским Албанцима, иако су званично САД његов главни „пријатељ и заштитник“?
- Не бих рекао да се ради о антиамериканизму, мада и њега има, већ пре свега о антизападњаштву. То је тренд свуда и свету и, што је можда парадоксално, то је процес који подстичу сами Американци. Радикалном исламу је намењена улога америчке пешадије у Евроазији. Ал Нусра, Кавкаски емират, Муслиманска браћа, ИСИЛ треба да послуже за дестабилизацију територије коју су англосаксонски теоретичари назвали римлендом. Тиме се продужава америчка доминација на читав наредни век. Албански муслимани су такође део те једначине. Нестабилан Балкан може бити једно од геополитичких жаришта које ће спречити повезивање ЕУ и Евроазијског савеза и стварање великог континенталног економског блока „од Лисабона до Владивостока“. Радикализација Албанаца није никаква претња по америчке интересе, него пре свега по интересе европских држава, а донекле и Русије.
Русија људима преча од Косова
Како коментаришете процене западних дипломата да ће јавно мњење у Србија бурније реаговати на евентуалне санкције Русији него на „предају Косова“?
- То се чини логичним. Срби су на изборима 2008. рекли да немају снаге да се боре за Косово. Истина, већина није спремна да пређе ту последњу линију, која се тиче и формалног признавања, али је за то да се са Албанцима направи неки аранжман. Људима је згодно дошла она Тадићева парола „И Косово и ЕУ“, јер су тако умирили савест. Отуда и ово пасивно посматрање гашења Србије на Косову, признавања приштинских институција, формирања војске косовских Албанаца. Са друге стране, украјинска криза ће променити Европу. Код нас се овај расплет види као нова шанса и отуда навијачко расположење, јер су везе између Срба и Руса дубоке, нераскидиве.
Душан Пророковић је извршни директор Центра за стратешке алтернативе
