Талибани и Запад имају нешто заједничко: желе да што пре НАТО трупе буду изведене из земље. То откриће припада берлинском Тагешпигелу. Само устаници имају једну велику предност: не гори им под ногама, време ради за њих. Док је припадницима НАТО-а животно важно да по повратку са кабулске конференције прикажу јавности нешто што има тежину: перспективу повратка војника из Авганистана.
Авганистанска влада, не чекајући резултате, прогласила је конференцију представника преко 70 делегација историјском. Западни учесници били су расположени мање свечано. Дела, а не речи, затражио је по слетању у Кабул министар иностраних послова Француске Бернар Кушнер од Хамида Карзаја, дародашног на изјаве да ће прекинути корупцију и одржати мировне преговоре са талибанима.
До последњег трнутка радило се на нацрту заједничке изјаве. Кључна тачка документа је предаја власти у земљи авганистанској влади 2014. године. Да ли је то реални циљ? Авганистанска армија, коју припремају, наоружавају и финансирају САД није поуздана. Многи војници који прођ обуку се разилазе: ризик је велик, плаћа се скупо. Западне финансијске дотације (сто милиона евра само у текућој години) имају тенденцију да некуда неприметно нестају, не долазећи до оних коме су намењене. Корумпирани су не само чиновници, већ и полиција, и специјалне службе. Преговори које предлаже талибанима Карзај са позиција салбости одбацују се. Становништво је изгубило поверење у владу, убеђени су експерти Авганистан Аналистс Нетврк у Кабулу.
Животне услове становништва Лекари без граница карактеришу као катастрофалне. Већини Авганистанаца је недоступна чак примитивна медицинска помоћ. Размере дечије смртности по подацима УН, једноставно су чудовишне: умиер свако четврто новорођенче. Велики део становништва, преко 70%, не осећа се заштићено од стране стрних трупа, констатује по резултатима анкеритрања међународна организација Консил он Секјурити енд Девелопмент. И од актуалне конференције, очигледно, народ такође ништа добро за себе не очекује: дипломате су саме по себи, људи сами по себи.
Какви радикални кораци треба да буду предузети како би се за преостале четири године окончао грађански рат и претворила беспомоћна власт у угледну? Мишљење нашег експерта Павла Золотарева, заменика директора Института за САД и Канаду:
Наравно, без активне помоћи од стране међународне заједнице овај задатак је немогуће решити у кратком року. И мени се ћини да је до 2014. такође нереално. Главни проблем није рат. Економија се базира на наркотицима, ништа друго они немају. Што се тиче НАТО-а и САД, они са своје стране чине све да обуче Авганистанце. Исто као што су својевремено радиле совјетске трупе. Али ако нема испод тога социјално-економског темеља, све то испада крхко. И чим смо одатле отишли ми, срушио се тај режим и слично може да се деси и сада. Зато ако не буду решени главни проблеми, пре свега у економији, повлачење ће довести до тога да ће Русија фактички остати сама са тим регионалним проблемом.
Истина, авганистанска влада може да прикаже и појединачне успехе у мировној изградњи. Изграђено је толико и толико километара путева, електричних водова, изграђено толико објеката за снабдевање водом, увећан је број судената. Али достигнућа носе фрагментарни карактер. И нико неће речи да ли су много од створеног затим уништили талибани. Западни учесници конференције на то ће морати за затворе очи.
