“Јунге велт”: Вестервеле иде Кинкеловим стопама

Гвидо Вестервеле

“Србију треба бацити на колена”, гласила је некада линија немачке политике за Балкан, коју је наметнуо министар спољних послова Клаус Кинкел. Изгледа да је Гвидо Вестервеле кренуо стопама тог либералног духа. Тек што је стигао у Београд, већ је тешко прекорио свог српског домаћина. “Онај ко хоће да отвори питање статуса, иако је међународни суд у Хагу већ донео одлуку о томе, имаће још посла да обави”, рекао је он приликом подношења нацрта резолуције Србије Генералној Скупштини Уједињених Нација. А овај посао се састоји у потпуном подешавању ставова, и то онако како их представља Вестервеле. А његов став гласи овако: „За нас је територијални интегритет Косова ван сваке дискусије.“ Сходно томе, уништавање територијалног интегритета Србије не би требало више да буде проблем. Иако Резолуција 1244 Уједињених Нација, из 1999. године, штити суверенитет и територијални интегритет Југославије, чији је наследник Србија.

“Пресуда из Хага, по којој је сецесија косовске провинције од Србије у складу са међународним правом, је јасна и недвосмислена”, тврди немачки министар спољних послова. Али то она никако није. Пресуда је добила десет гласова, а четири гласа су била против ње. Осам од четрнаест судија су приложили своја издвојена неслагајућа мишљења. Из њих произилази да питање које је постављено Генералној Скупштини Уједињених Нација мора да буде преформулисано да би могла да се донесе одлука у корист сецесије. У супротном би Декларација независности, коју је прогласио неовлашћени косовско-албански парламент под привременом управом, морала да се прогласи неважећом.

“Пресуда из Хага, по којој је сецесија косовске провинције од Србије у складу са међународним правом, је јасна и недвосмислена”, тврди немачки министар спољних послова.

Али то она никако није.

Пресуда је добила десет гласова, а четири гласа су била против ње.

(Наводна) независност Косова се не заснива на међународном праву, већ искључиво на политичком опортунизму. Оно што је већ дуго ускраћено борцима за независност Северне Ирске и Баскије, одобрено је косовским Албанцима, који су знали да повежу своје етноцентричне амбиције са западњачком хегемонијском политиком на Балкану: раздвајање држава, отцепљење провинције од Србије је успоставило једну много већу зависност Косова од заштитних сила. Административна овлашћења на Косову у пракси има ЕУ.

У сваком случају, садашња прозападна српска Влада се не усуђује да се отворено супротстави илегалној сецесији. У нацрту резолуције коју је поднео Београд Генералној Скупштини Уједињених Нација, позивају се Србија и Косово да пронађу обострано прихватљиво решење у оквиру дијалога, што води ка де факто признању сецесије. На ово уопште нису утицали Вестервелеови уједајући рефлекси.

За Фонд Слободан Јовановић превела Светлана Максовић

Junge Welt, 27.8. 2010.