Председник Трамп је предизборну кампању водио на програмској платформи „Америка пре свега“ и добио изборе. У односу на ЕУ у овом контексту подржао је прагматично Брегзит и давао до знања да ће мултилатерализму у међународних односа придавати мањи значај. Већ тада је било јасно да ће у том смислу будући трансатлантски односи на релацији САД-ЕУ бити једна од тема од посебног значаја. Да је Трамп остао доследан поменутом приступу у спољној политици постало је јасно већ после првих потеза према ЕУ на основу којих је канцеларка Меркел невољно закључила да је ЕУ „упућена сама на себе“. То је био први знак промене досадашњх идиличних односа на релацији САД-ЕУ.
Јасан став Трампове администрације да НАТО, као основни војно-безбедносни механизам за одбрану ЕУ, нема алтернативу, а против немачке идеје о европким војним снагама, показао је да САД не рачунају на партнерски однос са ЕУ у војно-безбедносној стратегији. Код оваквог става администрација САД се руководи сопственим глобалним интересима: очување водеће улоге у домену одбране западних интереса; супротстављање нарастајућем утицају Русије, Кине, исламског фактора у Европи; задржавање војне супрематије у измењеним међународним околностима. При томе САД отворено игноришу посебне интересе и субјетивитет ЕУ у одбрамбено-безбедносним питањима.Трамп је то недвосмислено потврдио посетом Пољској пред Г-2о у Хамбургу са иступањима на војно-безбедносне теме (јачање НАТО на истоку ЕУ,наоружавање Пољске и др.) и подршком иницијативи „Три мора“ у склопу стратешке политике према Русији. Дао је овиме и ветар у леђа источном краку ЕУ који заступа радикалнији став према Русији, а посебно крилу (Вишеградска група) које се противи „диктату Брисела“ у више стратешких питања од значаја за унутрашњу (интеграционе политике и стандарди) и спољну политику ЕУ (имигрантска и енергетска политика и др.).
Нови курс је потврђен на јулском скупу Г-20 у Хамбургу. Трамп је наиме наступ подредио сусрету са Путином уз додатно истицање посебних интереса САД око глобалних питања (Париски споразум о глобалном загревању и др.) занемарујући усаглашене интересе ЕУ и посебно домаћина Немачке. Нови наступ је Трамп затим потврдио и посетом Француској на дан Бастиље са поруком о подизању значаја билатералних односа.
Посебна област неслагања САД и ЕУ се назире у вези са економским санкцијама САД против Русије које директно задиру и у економске интересе неких водећих земаља ЕУ на челу са Немачком,али и ЕУ у целини имајући у виду тржишно-развојну и енергетску међузависност ЕУ и Русије. У овом контексту ће прави тест даљих трансатланских односа САД-ЕУ бити став ЕУ око Северног тока 2 који има зелено светло Европског парламента и Комисије и продужетка Турског тока на простор ЕУ. Северном току се противе САД из сопствених геополитичких интереса, при чему игноришу интересе Немачке и доброг дела ЕУ. САД у циљу супротстављања уључују већ источни крак ЕУ на челу са Пољском која је, такође,против и тиме одатно подстичу поделе у ЕУ на тој релацији.
Наглашена русофобија у САД и нови приступ спољној политици Трампа,као и дилеме даљег развоја у Европи између осталог и деловањем више брзина, указују да је породична идила између САД и ЕУ на заласку.Уосталом у односима Немачке и САД је већ видљиво ривалство. У мери у којој ће у наступу САД доминирати „руски мотив“ и потврда супрематије САД, Трамп ће имати и подршку „дубоке државе“, без обзира што би то даље компликовало оносе са ЕУ и Немачком на њеном челу.Новине на релацији САД-ЕУ ће се неумитно одразити и на Балкан у складу са новим приступом САД и „прилагођавањима“ томе на нивоу ЕУ,што је уосталом већ видљиво у динамици у наступу САД кроз НАТО и манифестовано посетом потпредседника Пенса првој линији „одбране“ Естонија-Грузија-Црна Гора.
Др Зоран Миливојевић је научни истраживач Центра за стратешке алтернативе
