Победа Доналда Трампа на америчким председничким изборима изазвала је до сада ретко виђене позитивне реакције и надања Срба, како у дијаспори тако и у Србији и шире у региону. Док се позитивне реакције могу разумети и објективно оправдати, имајући у виду ставове породице Клинтон и њихов минули рад на косовском и српскoм питању, с надањима је ситуација другачија. То посебно важи за она надања која се тичу става САД о неким геостратешким питањима глобалног карактера и значаја, а у вези и са Србијом.
То је на првом месту признање једнострано проглашене независности Косова и очекивање да би доласком Трампа на чело САД то могло да буде измењено у било ком виду. Признање независности Косова од стране САД и њених главних западних савезника део је једног ширег геостратешког концепта који је заживео у функцији геополитичких интереса западне алијансе на челу са САД и који се стога тешко може мењати без озбиљне политичке штете за ту алијансу. Отуда овакво очекивање Срба није реално. Наиме, признању независности Косова је претходило настојање НАТО да се инсталира на КиМ (Рамбује), затим војна интервенција НАТО супротно Повељи и без сагласности ОУН, те успостава принципа „хуманитарне интервенције“ и најзад, излазак алијансе из уговорног оквира тако што је интервенцијом у СРЈ пренела поље активности и ван простора чланица. У питању су веома важне геополитичке чињенице које су потом западном војном савезу омогућиле значајне акције глобалног карактера и садржаја (учешће НАТО у Авганистану, „хуманитарна“ интервенција у Либији, покушај у Сирији итд).
САД ће и са Трампом на челу несумњиво наставити политику заокружења евроатланских интеграција на целом простору тзв. Западног Балкана, што значи даљи наставак политике привлачења Србије у ЕУ и НАТО, са свим познатим облицима и садржајима те политике. У том контексту ће и „линија ватре“, као предмет геостратешког деловања, остати актуелна, а методологија реализације биће примењивана и на Србију.
"Евентуална релаксација односа Вашингтон–Москва и последице на стање и односе у Европи и ЕУ имали би значајне геополитичке ефекте посредно и на Србију"
Очување постојећег система држава и граница, укључујући и „независно Косово“, остаће константа америчке политике на Балкану. На тим основама ће се у догледно време стога остваривати и даља политика евроатлантских интеграција под вођством САД.
Евентуална релаксација односа Вашингтон–Москва и последице на стање и односе у Европи и ЕУ имали би значајне геополитичке ефекте посредно и на Србију. Она би, будући да није у фокусу непосредног интереса САД, могла индиректно позитивно да профитира у контексту притисака око сарадње са Русијом, с једне, и у погледу негативних ефеката надметања две силе који се осећају и на нашим просторима, с друге стране.
Даља судбина ЕУ ће остати у врху националног интереса САД, независно од свих примедби које је Трамп износио током кампање. ЕУ је кључни савезник и прворазредни стратешки интерес САД, тако да ће и Трамп усмерити настојања САД да се ЕУ консолидује и очува у функцији потврде идеолошко-политичке супрематије западног друштва и њеног даљег наступа на глобалном плану.
Кад је реч о српско-америчким билатералним односима, победа Трампа је добра вест која даје основа за њихово позитивно унапређење, независно од познатих разлика. Односи са САД су за Србију посебно важни, имајући у виду њене стратешке циљеве према ЕУ, економској консолидацији и напретку, имајући у виду утицај САД на ЕУ и међународне финансијске институције (ММФ, СБ, МФО). Трамп ће сигурно имати више позитивног осећаја за српску ствар него што би то било са Х. Клинтон, мада ће се Србијом као и до сада бавити одговарајући помоћник државног секретара. Уколико Трамп остане доследан најавама да ће се више посветити дијалогу и решавању проблема политичким и дипломатским средствима у односима од глобалног значаја, то би за Србију била посебна прилика да активно и позитивно афирмише сопствену политику мира и сарадње у функцији стабилности, безбедности и одрживог развоја.
Др Зоран Миливојевић је виши научни сарадник Центра за стратешке алтернативе
