Председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић изјавио је у специјалној емисији Радио Београда 1 „У средишту пажње“ поводом Самита Кина – земље централне и источне Европе у Београду да је овај догађај изузетно важан за побољшање геополитичког положаја Србије након што је Запад зауставио пројекат „Јужни ток“.
„Најпре, одлична вест је што за разлику од састанака које организују Европска унија и САД овде нема представника лажне „Републике Косово“ – то је пре свега заслуга Пекинга и то додатно даје на значају подршци Кине у Савету безбедности УН и требало би да послужи Београду да прекине са давањем легитимитета Приштини у међународним форумима, што Београд на жалост чини од потписивања Бриселског споразума“, истакао је Митић на самом почетку емисије у којој су поред њега учествовали професор Факултета политичких наука Предраг Симић и научни сарадник Института за европске студије Горан Николић.
„Сасвим је сигурно да је избором Београда као домаћина овогодишњег самита, Кина желела да истакне да у региону бивше Југославије нема поузданијег ни значајнијег савезника од Србије. Положај Београда ће бити додатно ојачан имајући у виду чињеницу да Србија у Београду види лидера региона, али и након шока који је уследио након што су САД и ЕУ срушиле пројекат Јужни ток и тиме ослабиле геополитичку позицију Београду“, оценио је Митић.
Он је нагласио да је занимљиво рећи да форум централне и источне Европе са Кином има доста сличности са другим програмима кинеске стратегија уласка на нова тржишта. То је у рађено у односима са Латинском Америком. У последњих 10 година трговинска размена са Кином је порасла 20 пута. Кина је тако преузела од ЕУ улогу другој трговинског партнера Латинске Америке. Разлика је у томе што у Латинској Америци купују енергенте којих баш и нема на Балкану, али зато је сличност што су се тамо на исти начин приближили тржишту САД као што чине у овом случају са тржиштем Западне Европе.
„И поред тога што је Балкан занимљив као тржиште за кинеску робу и као извор енергената – оно што Кину највише интересује су инфраструктура и приступ тржиштима Западне Европе. Раније је кинеска роба морала преко Суецког канала да обиђе целу Европу, да стигне до Ротердама, Антверпена и Хамбурга па тек онда да се спусти железницом ка унутрашњости Европе. Сада преко Пиреја и железничке мреже кроз Грчку и Србију, све то може много брже. Довољно је рећи да ће транспорт морем бити краћи за 10 дана, са 30 на 20 дана“, истакао је Митић.
Он је, међутим, упозорио да својим ангажманом Кина „улази у двориште Европске уније“, а пре свега Немачке, те да би требало очекивати значајан отпор кинеској иницијативи из Брисела и Берлина.
НАПОМЕНА: ЕМИСИЈУ МОЖЕТЕ ПОСЛУШАТИ НА САЈТУ РТС
