ИНТЕРВЈУ: Николај Макаров начелник Генералштаба оружаних снага Русије
Москва је против приближавања војних инфраструктура НАТО-а границама Русије, између осталог и путем примања нових чланица у западну алијансу.
Начелник Генералштаба оружаних снага Русије, генерал армије Николај Макаров није склон медијском експонирању, али је за „Политику” ипак дао први велики интервју.
Шта је приоритет у јачању оружаних снага Русије? Конвенционално наоружање, или нуклеарне снаге одвраћања?
Нуклеарно оружје представља важан фактор уздржавања од било каквих војних сукоба. Због тога развој стратешких нуклеарних снага јесте један од приоритетних праваца изградње оружаних снага. Но, грузијско-јужноосетијски сукоб показао је да постојање нуклеарног наоружања у Русији није било препрека за војно-политичко руководство Грузије да донесе одлуку о оружаном нападу на руске држављане у Јужној Осетији. У таквој ситуацији само су формације и јединице снага опште намене могле да испуне постављени задатак.
У којој фази је процес пуне професионализације оружаних снага Русије?
Мишљења смо да је најбоља варијанта имати потпуну војску по уговору. При томе, свесни смо да ОС не могу бити потпуно уговорне, у сваком случају не у догледно време. У Руској армији комбинација служења по уговору и регрутно служење остаје основни принцип. То је и разлог што ћемо сачувати регрутно служење. То ће нам омогућити не само да обезбедимо пуну комплетност ОС, већ да и без додатних трошкова спремамо мобилизационе ресурсе. У професионалце узимамо само оне који су одслужили војни рок и свесно направили избор у корист професионалне војне службе. Таквим војним лицима попуњавају се углавном дужности које одређују борбену способност војних јединица у вези са експлоатацијом сложене и скупе технике.
Како намеравате да „парирате” новој варијанти америчког ракетног штита у Европи или у Средоземљу?
Пажљиво пратимо развој америчког система ПРО у Европи и сматрамо га неадекватним постојећим ракетним претњама. У овом моменту Русија предузима напоре политичког карактера који су усмерени на наговарање америчког руководства и НАТО-а да не повлаче једностране потезе у овој области. Мишљења смо да ће размештање америчких противракетних система у Европи такође послужити као стимуланс између осталог и „трећим” земљама за усавршавање балистичких ракета и њихове војне опреме у циљу постизања могућности за њихово ефикасно превазилажење ПРО, што ће неизбежно довести до трке у ракетном наоружању.
Да ли Русија планира да изгради шест нових носача авиона као основу за шест ударних група?
Израда техничког пројекта перспективног руског носача авиона биће завршена за годину-две. На пројекту ради неколико организација. Број носача авиона неопходан нашој држави одредићемо по добијању резултата спровођења огледно-конструкторског рада, утемељеног у државном програму наоружања, уз узимање у обзир тренутне војно-политичке ситуације и претњи војној безбедности наше државе.
Каква је динамика програма постављања на борбено дежурство комплекса ПВО С-400 и ракета „топољ-М”?
Ракетни комплекс „топољ-М” већ се налази у наоружању Руске армије и користи се у стационарној и мобилној варијанти. Због опасности од балистичких ракета различитих врста од стране низа земаља у интересу обезбеђивања ефикасне ПВО државе и оружаних снага, у наоружање је ушла и зенитна ракета система нове генерације С-400 „тријумф”. Данас задатке борбеног дежурства у противваздушној одбрани Москве и централног индустријског комплекса врше два таква зенитна ракетна комплекса.
Шта можете рећи о предлогу председника Д. А. Медведева у вези са новим системом колективне безбедности у Европи?
Према нашем мишљењу, неопходност стварања новог система колективне безбедности диктирана је неспособношћу НАТО-а, ЕУ, ОЕБС-а да ефикасно реше актуелне проблеме у области безбедности. Предности споразума о европској безбедности, који је предложио председник Русије Д. А. Медведев, у поређењу са постојећом међународноправном базом, следеће су: споразум претпоставља правна ограничења могућности неометаног ширења војних блокова у Европи и на Атлантику, ставља забрану на размештање већих борбених јединица на територији страних држава, фокусира се сагласност учесница да се настави усавршавање постојећег режима контроле наоружања (Споразум о конвенционалном наоружању у Европи, Бечки документ из 1999. о јачању поверења и Споразум о отвореном небу). Принципи утемељени у споразуму дозволиће свакој учесници да наступи у националном својству, независно од припадности некој алијанси. Најважније, овај нацрт међународно обавезујућег документа претпоставља стварање новог система европске безбедности уз непосредно учешће Руске Федерације и њених савезника на обновљеним критеријумима и принципима.
Какво је Ваше виђење будућности НАТО-а и ширења војне алијансе на исток сада када више нема Варшавског пакта?
Руски прилаз у развоју односа са НАТО-ом заснива се на комбинацији доследне заштите националних интереса и конструктивног тражења и развоја оних сфера узајамног деловања, где сарадња може донети реалну корист Русији и НАТО-у.
Успели смо да пређемо компликовани пут од конфронтације до унапређеног дијалога и сарадње у интересу безбедности наших земаља.
Истовремено, војну опасност по Русију представља тежња да се војном потенцијалу НАТО-а доделе глобалне функције и да се војна инфраструктура чланица НАТО-а приближи границама РФ, између осталог и путем примања нових чланица у алијансу. Тиме се објашњава негативан однос Русије према ширењу НАТО-а. Не треба заборавити да је ово питање било један од услова уједињења Немачке. Русија је спремна на развој стварног квалитетног узајамног деловања са НАТО-ом у реаговању на реалне, а не умишљене изазове безбедности. Да ли је и НАТО спреман, показаће време и нова стратешка концепција алијансе.
Господине генерале, како оцењујете покушај неких западних кругова да ревидирају улогу Совјетског Савеза у победи над фашизмом и нацизмом?
Други светски рат је највеће крвопролиће у 20. веку. Опште је познато да је Совјетски Савез у том рату имао највеће губитке међу цивилним становништвом и да је дао одлучујући допринос у уништењу фашизма и у ослобођењу Европе од нацизма. У СССР-у није било породице из које неко није ратовао, није погинуо на фронту или није умро у заробљеништву.
Данас смо сведоци тога како се предузимају покушаји да се поново напише историја Другог светског рата, да се искриве узроци и извори његовог избијања. Изврће се сама суштина догађаја тог периода. Освајачи се представљају као спасиоци, џелати као патриоте, а ослободиоци малтене као окупатори. Ревидирање доприноса СССР-а победи над фашистичком Немачком реализује се у корист неких држава и политичких група које покушавају да добију одређене дивиденде од тог фалсификовања. Да не би дошло до понављање ужасне трагедије као што је Други светски рат, веома је важно одупирати се извртању историје.
Мирослав Лазански