Одлазак у непознато, неизвесност, одсуство страха и пут до информација “посут” бомбама, део су јединствене авантуре новинара и фоторепортера, који за свој терен изаберу – ратиште!
Некадашњи дописник агенције Франс Прес (АФП) са Косова од 1999. до 2005, Александар Митић (38), данас је директор Центра за стратешке алтернативе и пројекта „Косовски компромис”. Поред Пола Вотсона из „Лос Андјелес Тајмса“ и Шериф Тургут, новинарке турске телевизије, Митић је био једини новинар који је био на Косову у време НАТО агресије.
У временима најтежих медијских манипулација сачували су објективност и новинарско достојанство, поштујући етички кодекс....Бројне непроспаване ноћи, застрашујући осећај када се укрштају живот и смрт у безизлазним ситуацијама попут експлозија и жестоких рафалних паљби, само су део њиховог “ратног плана” на путу до тачних информација и аутентичних фотографија.
О адреналину, искушењима, недоумицама и непоновљивом искуству извештавања из Ирака и са Косова, за С медиа портал говоре извештач Скy неwс-а Јашка Шћекић и некадашњи дописник АФП-а Александар Митић.
Са 25 у „светској причи број један“!
Некадашњи дописник агенције Франс Прес (АФП) са Косова од 1999. до 2005, Александар Митић (38), данас је директор Центра за стратешке алтернативе и пројекта „Косовски компромис”. Поред Пола Вотсона из „Лос Андјелес Тајмса“ и Шериф Тургут, новинарке турске телевизије, Митић је био једини новинар који је био на Косову у време НАТО агресије.
Митић за С медиа портал каже да се и данас одлично сећа својих првих “ратних дана” када је добио „први, прави новинарски посао у животу“ - одмах улетевши у светску причу број 1. Мотив су му, каже, били фасцинација ратним извештавањем и жеља да свет сазна истину о томе шта се заиста дешава на Косову.
–Пол Вотсон ме је редовно пратио – открива Александар Митић за С медиа портал. - Били смо један другом од немерљиве помоћи; ја њему због познавања ситуације, људи и терена, а он мени због искуства. Да није било њега и његовог искуства, сигурно је да неки моји извештаји не би били толико кредибилни. На пример, стално ми је саветовао да записујем серијске бројеве остатака бомби или да мерим кратере, да бисмо касније могли да имамо доказе у случају да НАТО покуша да демантује.
У тренутку извештавања са Косова које је НАТО немилосрдно засипао бомбама, Митић је имао свега 25 година. Његови вршњаци су у то време били или у склоништима или ван земље.
- Многе моје информације су директно утицале на ток бомбардовања. На пример, вести о бомбардовању избеглица и разних цивилних циљева имали су као последицу да се уведу одређене рестрикције по питању тих циљева. Моје извештаје о последицама касетних бомби су у својим извештајима и кампањама за њихову забрану користиле међународне организације попут Хјуман рајтс воча - каже наш саговорник, наглашавајући да је то за њега била како огромна одговорност, тако и велика част.
СВЕ НАТО ЛАЖИ
Све НАТО лажи Митић сматра да је највише медијских манипулација било у рату на Косову.- Демантовао сам низ страшних лажи: да је убијен Ибрахим Ругова, да се на стадиону у Приштини налази концентрациони логор за Албанце, што је тврдила немачка агенција ДПА, позивајући се на Тачија. Са друге стране, НАТО је стално, преко свог портпарола Џејмија Шеја покушавао да манипулише информацијама и да моје информације с терена спинује. Покушали су да демантују да су гађали избегличку колону; прво су оптуживали Војску Југославије, али су на крају морали да признају да су лагали.
Како каже наш саговорник, према писању „Дејли Телеграфа“ из краја 1999. године, управо је након тог краха Бил Клинтон позвао Тонија Блера и рекао му да „НАТО губи медијски рат“, после чега је Блер у седиште НАТО-а на испомоћ послао Алистера Кемпбела, свог чувеног спин мајстора. Кемпбелу је касније суђено и због манипулација које су коришћене у припреми за напад на Ирак 2003. године.
„Лицем у лице“ са атаком на „Ниш експрес“
Некадашњи дописник АФП са Косова Александар Митић чијим се извештавањем са Косова бавио и париски универзитет 2004, објавивши књигу која анализира, оцењује и похваљује његов рад, са читаоцима С медиа портала дели искуство најризичнијих ситуација у којима се нашао током рата. Једна од њих је и НАТО агресија на аутобус „Ниш експреса“, када је страдало 49 особа.
- Возили смо аутомобил пуном брзином из правца Приштине ка Подујеву, када се испред нас муњевито спустио авион и гађао мост – присећа се Митић. – Чула се страшна експлозија. Бацили смо се у јарак, мислећи да управо нас гађају. Међутим, после још неколико експлозија, авиони су отишли. Приближили смо се полуразореном мосту и видели да је страдало возило Хитне помоћи. Кренули смо даље и угледали стравичан призор; свега који километар даље, на другом мосту, погођен је аутобус „Ниш експреса“. Масакрирано је 49 људи...
Како сам „за длаку“ избегао смрт
Набрајајући ратне ситуације у којима га је „обливао хладан зној“, Митић нам је испричао још једну потресну причу:
-Пред крај рата, најчувенији израелски ратни репортер Јон Бен Јишаи успео је да се пробије до Приштине. Пришао ми је у хотелу „Гранд“ и рекао: „Господине Митићу, ја знам да Ви најбоље познајете ситуацију на терену на Косову, молим Вас да ми испричате шта се дешава“. Рекао сам му да идем до границе са Македонијом да довезем мог пријатеља, колегу Пола Вотсона из „Лос Анђелес Тајмса“, и да може да крене са мном. Радо је пристао. Ја сам се, иначе, читав рат возио на месту сувозача, али ми нешто тог јутра није дало мира и инсистирао сам да Бен Јишаи седне напред. Возач, с којим сам био на многим местима током рата, ми је рекао: „Саша, ја ћу да ставим панцир“. Узвратио сам му: „Иване, баксузе, па читав рат смо преживели, а сада ми ти на крају рата облачиш панцир“! Међутим, остао је у њему... Негде после Урошевца, Бен Јишаи је извадио завој и рекао: „Ако ми се нешто деси, завој ми је у десном џепу“. На то се надовезао и возач: „А ја ћу мој завој у леви“. Насмејао сам се и рекао: „Е људи, стварно сте баксузи“ - прича Митић.
Неколико секунди касније, зачуо се рафал из аутоматске пушке. Ужаснут, Митић је видео да су и возач и новинар Бен Јишаи погођени!
- Почела је да шикља крв – присећа се Митић. - Зачудо, иако је возио брзином од око 100 на сат, возач је успео да задржи контролу над возилом. Сада је било главно не зауставити се, јер би припадници ОВК сигурно пришли да нас ликвидирају. Рекао сам возачу: „Издржи још мало, јуче сам био у војној амбуланти која се налази на километар одавде“. Када су извучени, схватили смо да су обојица погођена у ноге, односно бутине. Прву помоћ су им указали у тој амбуланти... „Имали сте луду срећу“, рекао ми је један официр, „јуче су на истом месту пуцали су на возило једног нашег капетана... Погодили су га право у главу...“
Зависник од адреналина
Јакша Шћекић (59), извештач телевизије"Скy неwс" из Ирака током рата 2003. и дугогодишњи продуцент и новинар ове телевизије, почео је са ратним извештавањем за ову велику медијску кућу стицајем околности. То је, како каже, искористио као прилику да окуша себе. Шћекић, који је у ратним годинама извештавао и из Кувајта, али и са Косова, за С медиа портал тврди да није било тешко „навући се на адреналин“.
- Постао сам ратни извештач почетком деведесетих, када смо Скy неwс и ја дошли у контакт, а бивша Југославија је већ била захваћена сукобима, што је био разлог да Скy Неwс реши да отвори Биро у Београду. Касније, после 2000. године, једино грађанима Југославије није била потребна виза за Ирак, тако да се моје бављење кризним подручјима наставило. Нажалост, разлог је био рат у сопственој земљи... Био је то изазов, адреналин је ипак најтежа "дрога". Неко је лекар, неко апотекар, а ја сам био ратни ТВ продуцент. Видео сам много лепих и ружних ствари, али стекао огромно искуство - објашњава Шћекић, додајући да његове колеге из Ројтерса из Београда, Феђа Груловић и Бранко Филиповићи дан-данас путују по ратиштима.
Спасило ме што сам “Југословен” у Ираку
Говорећи о ризичним ситуацијама на терену, наш саговорник издваја прве дана после рата у Ираку, када га је у прилично незгодним тренуцима за западне медије “спасило” што је “југословенски извештач”.
- Увек се сетим неколико дана после рата у Багдаду, кад су Американци повукли тенкове и војнике испред хотела „Палестина“, кад је неколико стотина Ирачана ушло у хотел, и кад сам са својом екипом сишао доле. Знао сам да кажем на арапском: “Ми смо новинари из Југославије”, после чега смо прошли без икаквих проблема. То што сам био из "Југославије", која тада није више постојала, много ми је помогло у неколико ситуација у Багдаду, кад баш није било пријатно радити за западне медије - сећа се Шћекић.
Добар репортер извештава о ономе што види
На питање о медијским манипулацијама у време рата, Јакша Шћекић каже:
-Ако репортер иде линијом мањег отпора, он ће само преузети оно што му неко каже, а ако је прави репортер, извештаваће само о ономе што он лично види! Медијских манипулација има у сваком сукобу; медији постају све значајнији,важнији. У ери свих могућих "спиновања" репортер мора да провери све инфомације по неколико пута, јер може лако да постане извор пропаганде, а то није посао новинара. Најбољи пример манипулација је амерички Фоx Неwс, који је био крајње "патриотски" медиј за време инвазије Ирака - каже саговорник С медиа портала.
Јелена Костадиновић
