Пророковић за "Новости": Цена нафте поново скаче

На странама "Вечерњих новости" је већ писано о новим односима Саудијске Арабије и Русије. И још само понегде у европским новинама. Јер, четири деценије Саудијци су стратешки партнери САД, а Ријад и Москва имају супротстављене интересе у Сирији. Теза како могу сарађивати је или претерано храбра или сасвим погрешна. Ипак, како се испоставило, околности су их натерале на приближавање ставова.

Наиме, америчка рачуница је била једноставна: користити Саудијску Арабију за обарање цене нафте на светском тржишту. Прекомерна производња "црног злата" је повећала понуду, а тамо где је она већа од потражње, цене падају. То је основни закон економије. Акција је била усмерена против Русије, која половину буџета пуни продајом нафте и гаса.

Обамина администрација је тако желела да Русе "избаци из игре" у Украјини и на Блиском истоку. План је био сличан оном са почетка осамдесетих: мање пара у буџету натераће Москву да штампа новац, то ће покренути инфлацију и последичну дестабилизацију политичког система.

Док би се Москва бавила собом, НАТО би завршавао посао у Доњецку и Дамаску. Процењивано је да Саудијска Арабија може издржати ову битку. Цена од 45 долара за барел није одговарала другима, али на неким старим саудијским извориштима производња кошта свега 4,5 долара.

Међутим, како то често бива у политици, други фактори су утицали да овај план остане неуспешан. Прво, Саудијска Арабија је била спремна да издржи битку, али свега годину дана. После тога је морала да начне своје резервне фондове како би одржавала високе буџетске расходе. Ако би наставила овим темпом, до 2025. би потрошила све што је претходних деценија уштедела.

Друго, политичка компензација Ријаду за сарадњу са САД требало је да буде свргавање Асада и јачање њеног утицаја у источном Медитерану. До овога не само да није дошло, већ је Асад успоставио контролу над насељеном територијом Сирије.

Треће, пад цене нафте је изазвао силне проблеме не само у Русији, већ и у економијама муслиманских земаља које зависе од њене производње. Саудијци су се налазили под озбиљним притиском због тога. Решење је пронађено у договору унутар ОПЕК и паралелно - са Русијом. По први пут од 2008. године биће смањена производња са 33,6 на 32,5 милиона барела дневно. Русија се обавезала да ће у првој половини 2017. снизити производњу за 300.000 барела дневно. На овај договор су одмах реаговале берзе, па је први пут за последње две године барел типа "брент" почетком децембра скочио преко 50 долара, што је повећање за око девет одсто. И то може да буде тек први корак. Део аналитичара предвиђа постепени раст до нивоа од 60-65 долара по барелу. Тако ће извознице производити мање, али ће зарађивати више. Без саудијско-руских разговора, овако нешто би било немогуће. А обе стране су знале да ће то изазвати крупне геополитичке последице. Јер, рубља је само у једном дану порасла према евру и долару за око два одсто.

Саудијци, дакле, неће раскидати стратешко партнерство са САД, али их је ситуација натерала да донесу одлуку која ће директно штетити Американцима и на Блиском истоку и у источној Европи. Што нам само показује да живимо у времену мултиполарности и сложених међудржавних односа. Тумачити догађаје према досадашњим матрицама и једностраним реакцијама актера је немогуће. Није баш поуздано предвиђати ни колика ће штета бити за саме САД. Јер, иако ће због овога амерички утицај бити мањи на дешавања у неким регионима, америчким произвођачима овакав развој дугорочно користи. Посебно онима који се баве експлоатацијом енергената из шкриљаца. Сада њихов бизнис поново постаје профитабилан.

У сваком случају, одлука ОПЕК и прикључивање Русије могу имати далекосежне последице. Уколико се договор у потпуности испоштује. Јер, ко зна - можда нас опет задеси неки рат против једне од држава произвођача, или се негде догоди обојена револуција. Већина би се кладила да је први кандидат за тако нешто Венецуела! Али, ко зна, можда то буде и у Саудијској Арабији?

Др Душан Пророковић је извршни директор Центра за стратешке алтернативе

Вечерње новости