Две и по године је трајало прегањање руководства Србије с разним међународним представницима и званичницима око референдума косовскометохијских Албанаца. Првобитна идеја Запада је била да се "народним изјашњавањем" утре пут једностраном проглашењу независности. И сви су нас тада убеђивали да је то највиша демократска норма. "Воља народна" је "воља Божија".
Џаба српско позивање на Резолуцију 1244, Завршни акт из Хелсинкија и Повељу УН. Разлози због којих су одустали од референдума на Косову и Метохији те 2007. били су историјског и формално-правног карактера. Са једне стране, сами Албанци су већ били одржали референдум 22. септембра 1991. по том питању. За Албанце је то већ била "Република Косово", а приликом оснивања паралелних институција, пре свега владе Бујара Букошија, али и тзв. ОВК, позивали су се на ову одлуку. Како су говорили, Милошевић је спречавао право народа на самоопредељење, па је зато и почела оружана побуна. Са друге стране, нови референдум би значио и раскид са Резолуцијом 1244, а то су САД и ЕУ управо желели да избегну. Они су хтели да "креативно истумаче" Резолуцију и закључе како је све на Косову у правном смислу чисто. На крају, сложили су се да је референдум из 1991. довољан основ за једнострани корак који је предузет у фебруару 2008. Тада је референдум био ОК. Као и две године раније када је Црна Гора прогласила иступање из заједничке државе са Србијом.
Али гле чуда, када је на дневни ред дошло организовање референдума у Републици Српској, онда је ова институција постала спорна. "Воља народна" више није "воља Божија". То више није демократско средство већ инструмент који може угрозити стабилност региона. При томе, у Бањалуци нико није захтевао ни проглашење независности, ни промену уставно-правног поретка БиХ. Чак напротив. Срби у БиХ овим кораком инсистирају на томе да се очува дејтонска конструкција.
За читаоце које мрзи да претражују низ аката о уређењу БиХ препоручујем књигу Карла Билта о томе како је дошло до мировних преговора и како су се они одвијали, јер је то добар илустративни пример о "духу Дејтона". Нису Срби ушли у цео тај процес да би њихов ентитет постепено губио надлежности и значај и на крају се свео на икебану. То јесте интенција Запада, али нити је у српском интересу, нити у "духу Дејтона". Срби су желели да институционалним механизмима заштите свој статус и да не дођу опет у положај с почетка деведесетих година, када им је претила мајоризација. Зато се Срби и даље бране, иако је рат завршен пре две деценије. А, Запад опет притиска, инструментализујући своје представнике у Сарајеву и муслиманску елиту на најгори могући начин. Шта је резултат такве политике?
Хавијер Солана је много волео да користи метафоре са возовима, па је тако приликом посете Београду, а спомињући БиХ, рекао како је "воз напустио станицу". Отприлике, кренуло се у смеру укидања Српске, и то се више не може зауставити. Барем сам ја то тако разумео. Не бејах у прилици, а хтео сам да му поставим кратко питање: а где вам је пруга? Двадесет година се Запад само бави Српском, готово ништа нису урадили да институционално уреде БиХ и направе функционалну државу. Могло се то и са "Дејтоном". У БиХ не постоји политичка инфраструктура за било шта. Нема пруге, а они нам држе предавања о возовима. Високи представник се сада позива на одлуке Уставног суда БиХ да би спречио одржавање референдума у Српској. А да при томе заборавља како 90 одсто (није грешка) пресуда овог тела од његовог оснивања уопште није спроведено. Убедљива већина пресуда се уопште не тиче Срба и Српске.
Референдум је демократско средство. Не треба га се плашити. А постојећу кризи у БиХ међународна заједница треба да искористи како би се извукле одређене поуке. Черечити Српску не само да више није могуће, већ таква политика постаје контрапродуктивна. Покушај да се БиХ учини одрживим системом може донети резултат. Сада ће неко питати: а како? Има решења, наравно. Али нека о томе пре свега размишља високи представник. То му је посао за који прима 25.000 евра месечно.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:623164-Dusan-Prorokovic-Sporna-samo-volja-Srba
Душан Пророковић је извршни директор Центра за стратешке алтернативе
