Пророковић за "Новости": Великоалбанско расуло

Најслабија карика у остваривању великоалбанских експанзионистичких тежњи јесу - Албанци. Средином двехиљадитих, током многобројних разговора и округлих столова о "будућем статусу Косова", саговорницима сам волео да пребацим како је илузорно правити нову албанску државу на Балкану када и ова стара, која траје већ читав век, слабо функционише. Тада је то био један од аргумената против "независности Косова". Многи се са овим не слажу, али чињенице потврђују ову тезу.

 Од оснивања, Албанија је била нестабилна, њена унутрашња политичка сцена оптерећена суровим обрачунима и честим променама стратешког усмерења, а елита је више бринула шта ће о њеним потезима мислити велике силе него што је била окренута изградњи институција. Албанци јесу државовољни, али се отвара питање њихове државотворности. Истина, албански народ нема неку дугу државотворну традицију, могуће је да су све ово "дечје болести" које морају прележати, пошто су процеси који се тичу стварања националне државе, да искористимо терминологију Фернанда Бродела - дугог трајања. Али последња дешавања у овој земљи не дају неки широки простор за оптимизам.

Од пада режима Енвера Хоџе и увођења демократије, Албанија се суочила са три велике кризе. Прва се десила 1997. године, када се систем једноставно распао. После пропадања пирамидалних банака и низа других превара, режим Саљија Берише се није могао више одржати. Незадовољни грађани су упадали и у касарне, износили оружје које су пронашли, а део тог арсенала је на крају завршио у рукама т