Албанци нису у стању да воде аутономну политику, већ су увек били „народ инструмент“ контроле дешавања на Балкану, пре свега Велике Британије, Аустроугарске у једном тренутку, данас Немачке и Сједињених Држава.
„Рама срушио договор Груевског и Албанаца“, „Рама се састао са представницима Алијансе за будућност Косова“ два су свежа наслова, у само два дана, која се тичу најврућих политичких питања и у свима њима је незаобилазан албански премијер.
Овлаш претрагом на интернету добићемо далеко више наслова који преносе Рамине жеље, тежње и коментаре везане за регион, Србију и Косово и Метохију, Македонију… него оних који се тичу питања саме Албаније, чији је премијер.
Фактор, фактори или шраф
Уз подсећање на његово летошње испијање вина са бившим британским премијером и садашњим лобистом Тонијем Блером, сусрете са западним лидерима, запаљиве изјаве без осуде, намеће се питање да ли је Еди Рама стварно толико важан фактор и ако јесте, зашто јесте и који му све други чиниоци дају толику снагу.
„Албанци у Македонији и на Косову и Метохији су природно окренути ка матици Тирани“, истиче за Спутњик Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе, „а Рама је после дуго година лидер са стабилном већином, општеприхваћен од свих Албанаца на Балкану, са релативно добрим рејтингом у међународној заједници, те отуда оволики његов утицај“.
Донекле упоредиву популарност, додаје Пророковић, имао је својевремено Сали Бериша, али су, подсећа наш саговорник, његови домети били ограничени због клановских подела и инсистирања на очувању старих структура, а Рама тих проблема као што је Бериша није имао и ово је логична последица свега.
„Дакле, Албанци се окрећу ка Тирани, у њој је власт релативно стабилизовао Рама и његов утицај расте. Међутим, никако не бих прецењивао његове домете нити указивао на то да се иза свега крије нека велика политика Едија Раме. Гледајући његову досадашњу каријеру, ипак се ради о релативно просечном политичару“, јасан је Пророковић.
„Велика Албанија“ као полуга
Практично до избора Доналда Тампа, „Велика Албанија“ је, према тумачењу аналитичара Александра Павића, била жив пројекат Запада на челу са Америком, а Еди Рама је централна фигура у прављењу те „Велике Албаније“.
„Није Запад то отворено заговарао, али јесте промовисао и охрабривао на сваком кораку. Не само због прављења ’Велике Албаније‘ као такве, већ ради контроле дешавања у суседним државама, на првом месту у Македонији, а онда и у Србији“, тврди Павић за Спутњик.
Албанци нису у стању да воде аутономну политику, додаје он, и увек су експоненти, „народ инструмент“, јер немају ни ресурсе, новац, а ни бројност да воде самосталну политику.
„Значи, не може тај број Албанаца да буде главни фактор од кога сви дрхте на Балкану. ’Велика Албанија‘ јесте албанска аспирација, али да буду у оваквој експанзији без зеленог светла са Запада, из глобалистичких кругова, апсолутно не би било могуће“, подвлачи Павић.
Човек политика или експонент
А фактор „Рама“? Да ли се његова политика „поклопила“ са интересима, или је он само нека врста „проводника“ туђих циљева.
Не знам за пример у историји да су Албанци реализовали неку своју аутентичну политику, додаје Спутњиков други саговорник Пророковић, већ је увек било претерано мешање спољних фактора, пре свега Велике Британије, Аустроугарске у једном тренутку, данас Немачке и Сједињених Држава.
„Никад појединац не артикулише велику националну или државну политику. Појединац је важан да ту политику изнесе, неопходно је да има ауторитет и легитимитет, што Рама у овом тренутку међу Албанцима има, а са друге стране, та политика се формулише и артикулише у значајно ширим круговима, како политичким, тако и друштвеним“, прецизира Пророковић.
Из политичког миљеа, јавности се изнедри политика, додатно појашњава Пророковић, па тако поред Едија Раме, кад је реч о Албанији и Албанцима, треба пратити још низ центара моћи, интелектуалних кругова, где се много гласније и разложније говори о њиховим циљевима у будућности.
Простор Балкана, то је поодавно познато, интересантан је свим велим историјским империјама и силама.
Питање је једино — зашто бирају баш Албанце?
„Зато што су практично два државотворна народа на Балкану Срби и Грци. А то су два православна народа. Албански фактор као већинско муслимански је врло захвалан да се Србија и Грчка држе у шаху и да се спречи њихово повезивање. И Македонија савршено служи за то“, одговара Александар Павић.
Спутњик, 04.02.2017.