На раскрсници путева мултиполарног света, Србија мора да изабере свој, „посебан“ правац – правац „политичке неутралности“. Европска унија има алтернативу, а то је управо политички неутрална Србија која ће истовремено развијати добру економску сарадњу са ЕУ, али и са земљама будућег Евроазијског економског савеза, који предводи Русија. Србија више нема никакав економски интерес да буде чланица Уније. Зато је неопходно да се распише референдум о чланству у ЕУ, поручио је потпредседник ДСС и председник Економског савета ДСС Ненад Поповић на промоцији његове нове књиге “Политичка неутралност и економија”, у издању Фонда Слободан Јовановић, која је представљена у Коларчевој задужбини.
Мит о ЕУ као једином економском рају после 2008. године срушио се као некад Берлински зид. Србија је тада била једина земља која је преспавала пад Берлинског зида и не бих желео да се то деси опет и да будемо једини који ћемо преспавати тектонске промене у економији ЕУ.
- Мит о ЕУ као једином економском рају после 2008. године срушио се као некад Берлински зид. Србија је тада била једина земља која је преспавала пад Берлинског зида и не бих желео да се то деси опет и да будемо једини који ћемо преспавати тектонске промене у економији ЕУ. За само пет година отворено је питање опстанка Европске уније, њене поделе на моћан центар и сиромашну периферију, њеног капацитета за пријем нових чланица. Исланд је одустао од чланства у ЕУ зарад очувања своје економије, а Украјина и Јерменија су већ процениле да ће од чланства имати више штете но користи и једноставно – одустале. У британској јавности води се расправа да ли је добро да држава напусти Европску унију или је корисније да Велика Британија остане у њој – рекао је Поповић.
Главни циљ писања књиге, како је објаснио, јесте да докаже да ЕУ има алтернативу – а то је политички неутрална Србија.
Говорећи о Евроазијском економском савезу, Поповић је навео да је реч о тржишту са више од 200 милиона људи, са најбржом растућом економијом на којем су најприсутније баш компаније из земаља ЕУ.
- Политичка неутралност је неопходна како би се Србија економски подигла и како би могла да сарађује са свима. Србија треба да има најбоље економске односе са ЕУ, али Србија нема никакав економски интерес да буде чланица ЕУ. Пут у Европску унију не само да не доноси никакве економске резултате, већ и угрожава пласман српске робе на најперспективнија тржишта, попут Русије, Белорусије и Казахстана. Један од примера како чланство у ЕУ може штетно да утиче на наше економске интересе јесте чињеница да ће Србија, ако настави дубље са европским интеграцијама, изгубити споразум који данас има једина у свету – а то је Споразум о слободној трговини са Русијом. Овај споразум нашој земљи омогућава извоз 97 одсто домаћих производа у Русију – без царина. То је наша највећа конкурентска предност у односу на све земље ЕУ – оценио је Поповић.
Главни циљ писања књиге, како је објаснио, јесте да докаже да ЕУ има алтернативу – а то је политички неутрална Србија.
Говорећи о Евроазијском економском савезу, Поповић је навео да је реч о тржишту са више од 200 милиона људи, са најбржом растућом економијом на којем су најприсутније баш компаније из земаља ЕУ.
- Политичка неутралност је неопходна како би се Србија економски подигла и како би могла да сарађује са свима. Србија треба да има најбоље економске односе са ЕУ, али Србија нема никакав економски интерес да буде чланица ЕУ. Пут у Европску унију не само да не доноси никакве економске резултате, већ и угрожава пласман српске робе на најперспективнија тржишта, попут Русије, Белорусије и Казахстана. Један од примера како чланство у ЕУ може штетно да утиче на наше економске интересе јесте чињеница да ће Србија, ако настави дубље са европским интеграцијама, изгубити споразум који данас има једина у свету – а то је Споразум о слободној трговини са Русијом. Овај споразум нашој земљи омогућава извоз 97 одсто домаћих производа у Русију – без царина. То је наша највећа конкурентска предност у односу на све земље ЕУ – оценио је Поповић.
- Противници овог референдума сматрају да је он непотребан, јер, према њиховим речима, 90 одсто странака у српском парламенту и готово цела политичка сцена заговара улазак Србије у ЕУ. Али да подсетим, у Швајцарској је 1992. године организован референдум на којем су грађани одбацили улазак ове земље у ЕУ, сматрајући да то није у њиховом националном и економском интересу. Резултат овог референдума изненадио је многе, будући да је само једна странка у то време позивала да се гласа против уласка Швајцарске у ЕУ, а то је била Швајцарска народна партија. То је тада била мала странка која је временом нарасла у једну од најјачих политичких организација у Швајцарској. Аналогија са Србијом данас је потпуна. У Србији се данас само ДСС противи уласку у ЕУ, али уверен сам да би резултати референдума у Србији, као и некада у Швајцарској, показали да већина грађана не жели да постане члан ЕУ – истакао је Поповић.
Како је објаснио, на раскрсници путева мултиполарног света, Србија мора да изабере свој, „посебан“ правац – правац „политичке неутралности“.
- Само тако Србија може да угледа светло на крају тунела, а да је у међувремену у широком луку не прелете процеси који мењају свет страховитом брзином – закључио је Поповић.
Књига Поповића, како сматра потпредседник ДСС Слободан Самраџић, указује на реалне шансе Србије да изађе из зачараног круга у који је ушла са ЕУ.
Самарџић је на промоцији поновио да је потребан референдум о том питању да би се Србија извукла “из челичних канџи ЕУ”.
- Неопходно је спојити појмове политичке неутралности и економије и то се први пут на један целовит начин чини у књизи Ненад а Поповића. Аутор нуди алтернативу како да Србија изађе из зачараног круга уговорног везивања само за ЕУ и да се уместо тога окрене сарадњи са свима. Књига заправо говори о економском аспекту ширег политичког појма и разређује га низом примера и података. Књига публицистички оперише чињеницама и фактима а из њих изводи закључке. Она има неколико делова, први говори о системској кризи ЕУ, други део односу Србије према ЕУ, у тећем делу аутор анализира друге економске савезе са којима Србија може да сарађује, у четвртом делу аутор анализира европске земље, попут Немачке која има сопствену енергетску политику у односу према ЕУ, попут Исланда који објашњава зашто је та земља прекинула преговоре са ЕУ и пример одрживе Швајцарске неутралности – рекао је Самарџић и додао да Србија има више могућности него 90-их година, јер су сада у развоју друга тржишта на којима Србија има шансе, попут евроазијског економског простора који је у настајању и напредује и у економском, енергетском и безбедносном смислу.
Поповић, према његовим речима, из ове свеобухватне анализе изводи закључак да је услов за привредни развој заправо политичка неутралност и да је то рационална политика која Србији може да обезбеди развој.
Професор Факултета организационих наука Ондреј Јашко је изразио забринутост што политичари који тренутно доносе одлуке не узимају у обзир све последице чланства у ЕУ и нагласио да земља мора да редефинише своје циљеве у складу са променама у ЕУ, јер је то основ сваке рационалне политике.
- Да ли је могуће да до сада нико није покренуо рад на физибилити студији за придруживање Србије ЕУ, где нам је cost benefit анализа за ступање у било који савез. Да ли је могуће избећи оно што се чини најмањим могућим гестом поделе одговорности са народом, не организовати референдум са питањем да ли народ уопште хоће у неку заједницу, а посебно по коју цену. Не на крају пута, већ на његовом почетку, да не буде после како сада да не уђемо када смо већ све дали, а сада одустајемо. Ваљда зато и журимо да све дамо, док неко није почео да тражи аргументе – објаснио је Јашко.
Према његовим речима, Србија би могла да извуче добре поуке из ове приче.
- Догматиски приступ питању прикључења ЕУ је нереалан и превазиђен. Свет се променио. Европска унија се променила. Тржиште је сада другде, пре свега на истоку, а за Србију нарочито у Русији и у Евроазији. ЕУ је потребна снажна Србија са којом може да економски и политички сарађује и остварује раст, а не „социјалан случај“ којег мора да издржава. Сходно томе, Србија мора да редефинише циљеве и методе. То је основ сваке рационалне, друштвено одговорне политике, а за тај посао у књизи Ненада Поповића постоји пуно добрих идеја и предлога – истакао је Јашко.
Александар Митић у обраћању публици.
Александар Митић, члан Управног одбора Фонда Слободан Јовановић је указао да власти Србије говоре о безалтернативности пута у Европску унију са истим оним жаром којим је амерички политички научник Френсис Фукујама пре 25 година, након пада источноевропског комунизма, бранио тезу о „крају историје“ и тријумфу „западног модела демократије“.
- Данас је та Фукујамина теорија прегажена реалношћу мултиполарног света и померањем центра светске моћи ка истоку. Чак и њен аутор је се одриче и признаје да је погрешио, да није предвидео невероватан раст Кине и осталих земаља Брикса, повратак Русије на велика врата. Власт у Србији, међутим, себи не жели или можда не сме да себи остави могућност да греши – пут ка ЕУ за њу нема алтернативе. Књига Ненада Поповића о политичкој неутралности диже свест о неопходности дебате о Европској унији и безалтернативном путу, упркос покушају власти да угуши такву дебату. Управо зато je овa књигa важнa и правовременa – закључио је Митић.
Вест је преузета са сајта Фонда Слободан Јовановић.