Радио Београд, мисија Новинарење, водитељ Невена Костадиновић. Разговор са Стеваном Гајићем, истраживачем-сарадником Института за европске студије.
Примирје (у Новорусији) је први неопходан корак, али да ли бисмо у овом случају добили још један замрзнути сукоб у Европи и какве би биле последице?
Гајић: Мислим да од замрзнутог сукоба тренутно нема ништа. Путин јесте разговарао с Порошенком, али Порошенко није прави саговорник на ову тему. Он нема потпуну контролу над војним и паравојним снагама, као ни над свим олигарсима попут Коломојског који практично влада комплетном Дњепропетровском и Запорошком облашћу и има сопствене снаге, већ је саговорник западна страна, пре свега Сједињене Америчке Државе које, према последњим изјавама Обаме (и Камерона), нису заинтересоване за стабилизацију стања јер Обама је отворено рекао да подржава украјинску страну. Дакле, потпуно се ставио на једну страну у сукобу који још траје. Стање у којем се сада налазимо резултат је страховитог пораза украјинске војске у низу борби, а најкатастрофалнији је био у месту Иловајск где је погинуло више од хиљаду њихових војника и веома много је заробљено.
Колико је сада уопште одржива прича о федерализацији Украјине?
Гајић: Та прича је престала да буде одржива кад је пала прва крв у сукобу, али мислим да је сада она врло тешко изводљива, чак и уколико би постојала добра воља Путина, Порошенка и Обаме. Да ли можемо да замислимо да људи који су већ освојили парче слободе дозволе да се врате украјински цариници на граничне прелазе са Русијом или да се постави украјинска застава која је већ постала за њих симбол непријатељске државе?
Данас почиње самит НАТО-а у Велсу. Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен је најавио формирање снага за брзо реаговање, а румунске власти дале су НАТО-у «зелено светло» да у тој земљи смести своје борбене авионе. Какве су ваше прогнозе?
Гајић: Чини се да ће улога НАТО самита бити довођење у корак свих чланица. Пре свега се ово односи на Немачку. Недавно је у Београду шеф Стратфора Џорџ Фридман изјавио да Немачка треба да ради оно што најбоље уме – да се наоружа и крене на исток. То је рекао онако у полушаљивом тону, али... Суштина америчког проблема је Немачка, којој свакако није у интересу да се прекидају економске везе нити је у интересу немачке привреде да се даље пооштрава режим санкција према Русији а посебно не сукоб на њиховим источним границама.
Колико нове економске санкције против Русије, као и ове до сада, могу да постигну жељено дејство, промену њеног политичког курса?
Гајић: Свакако неће утицати на промену политике. У најбољем случају ће извршити притисак, али мислим да ће тај притисак у Русији бити неделотворан. Сетимо се само кримске кризе у марту. Тад је уведена прва врста санкција Русији и догодио се значајан пад рубље, али у исто време –када су грађани Русије изгубили део своје куповне моћи – Путинов рејтинг је растао. Дакле, постоје одређене ствари које не могу да се купе новцем, односно нематеријалне вредности за које су људи спремни да се жртвују а ратови су показали да је становништво у кризним ситуацијама спремније за жртву него у неком мирним стању.
Обама је приликом посете Естонији рекао да ће заштитити балтичке земље, али је исто тако рекао да су врата савеза отворена за нове чланице и апеловао да се ојача украјинска војска. Да ли ове његове изјаве указују на убрзан процес придруживања Украјине НАТО-у?
Гајић: Мислим да од придруживања Украјине НАТО-у тренутно нема ништа. Функција Обамине изјаве била је у суштини изазивачка према Русији. Може да се разуме да страх првих западних суседа Русије, пре свега балтичких земаља, има историјску подлогу. Наравно, оне су уплашене јер све те земље имају велико руско становништво које је протеклих 20 година имало статус грађана другог реда, многи од њих чак немају ни пасоше тих земаља. Тај први део изјаве се односио на њихову безбедност и на обавезе које НАТО преузима према својим чланицама. Али, рећи у сред овакве кризе, односно у сред рата у Европи, веровали ми то или не, да су врата НАТО-а отворена, веома је провокативна изјава.
Радио Београд, Први програм, четвртак 4. септембар 2014. године.
