Украјина је, психолошки гледано, одавно у грађанском рату а ово што се дешава последњих дана почетак је материјализације, рекао је Стева Гајић из Института за европске студије гостујући у емисији "Таласање" Првог програма Радио Београда.
Стева Гајић
- У последње две године свет је дошао два пута у кризу, и мислим да се приближавамо трећој кризи, врло сличној кубанској из 1962. године. Прва је била сиријска криза са хемијским оружјем, која се завршила јаловом конференцијом ”Женева 2”, затим криза са Кримом, и ово сада је најозбиљнија зато што је питање шта Вашингтон више може да уради а да не прети нуклеарном силом. С друге стране, треба рачунати на руско јавно мњење које очекује подршку сународницима у Украјини. Ово што видимо данас слично је ситуацији у Првом светском рату када је руско јавно мњење тражило од руског цара да подржи Србе - рекао је Гајић.
Психологија власти у Кијеву, састављене од шаролике коалиције многих група, подсећа, како је рекао, на психологију Мађара у време побуне 1956. године. Они су тада слушајући радио Слободна Европа поверовали да ће Американци ући у општи рат са Совјетским Савезом због Мађарске. То се, наравно, није догодило.
- Отворено говорећи, Европска унија не може да учини ништа иако се ова криза директно тиче њене будућности. Какав год био резултат у доброј мери ће одредити живот европског континента, не само Европске Уније. А управо је у томе фрустрирајућа позиција Европске Уније зато што она веома мало може да утиче на кризу. Главни актери нису ни Кијев, ни Доњецка република, ни Брисел, већ Москва и Вашингтон - сматра Гајић.
Он је објаснио да је питање санкција заправо питање ко је шта спреман да жртвује.
- Становништво Русије емотивно је итекако укључено у све што се дешава и у овом тренутку неупоредиво је спремније од Европљана да трпи последице санкција. То је управо показао наизглед парадокс, да у тренутку када је инфлација преко ноћи смањила вредност рубље за једну петину, Путинова популарност расте. С друге стране, становништво западнe европа захваљујући Мршаловом плану после Другог светског рата навикла је на лагодан живот. Можемо ли да замислимо, у ситуацији екстремног сукоба, како се стотине хиљада Италијана, Француза, Немаца масовно одричу материјалних добара и постмодерних вредности, стечених у последњих седам деценија, и крећу на Источни фронт? Питање је уопште да ли ће бити одржани избори 25. маја и како можемо да замислимо распоређивање листића и све остало што прати изборе на целој територији Украјине? Тешко. - закључио је Гајић.
