Победник управо одржаних председничких избора у Чешкој је Петр Павел, пензионисани генерал чешке војске и бивши председник војног комитета НАТО. У другом кругу победио је бившег премијера Чешке и председника најјаче опозиционе странке Андреја Бабиша са више од 15% разлике.
Новоизабрани председник ове земље цео свој професионални живот посветио је војсци. Павел, иначе дете официра војске комунистичке Чехословачке, каријеру је започео још средином осамдесетих година. Крајем те деценије, још пре пада комунистичког режима, био је један од полазника трогодишњег курса за војне обавештајце, који је завршио после пада режима, али пре распуштања Варшавског пакта. Такође ваља напоменути да поједини документи из тог времена доказују његову лојалност тадашњем режиму, као и идеолошку подобност.
Међутим, после “Плишане револуције” почиње “нова” каријера Петра Павела. И после политичких промена наставио је војну каријеру. Врхунац његове активне војне каријере била је функција начелника генералштаба чешке војске, коју је обављао пред крај председничког мандата Вацлава Клауса и у почетку мандата Милоша Земана.
Након пензионисања је, како је већ наведено, вршио – као први војни функционер из земаља некадашњег источног блока – функцију другог по рангу човека НАТО алијансе. По одласку са те позиције се посветио друштвеном раду у Чешкој, да би, иако се пре тога није активно бавио политиком, прошле године објавио кандидатуру за шефа државе.
С обзиром на горе описани ток професионалне каријере новоизабраног председника Чешке, као и чињеницу да је његову кандидатуру подржала евроатлантски настројена владајућа коалиција, намеће се закључак, да је и сам Петр Павел изразито евроатлантски оријентисан. У овом контексту, на месту је констатација да следи дугорочна доминација евроатлантских снага у Чешкој, будући да контролишу све државне институције, а суверенистички оријентисана опозиција је разједињена и слабо заступљена у чешком парламенту.
Прогнозе будућег развоја
На унутрашњем плану, један од показатеља надмоћи евроатлантистичке клике је понашање појединих политичара. Наиме, један од посланика владајуће коалиције из редова странке министра унутрашњих послова је крајем јануара поднео кривичну пријаву против председнице ванпарламентарне суверенистичке странке због наводног ширења панике. На друштвеним мрежама је коментарисала изјаву начелника генералштаба да је у Чешкој могућа делимична мобилизација.
Такође, ваља поменути и случај пораженог председничког кандидата Андреја Бабиша, који је неколико дана пред први круг избора неправоснажно ослобођен оптужби у случају проневере субвенција ЕУ. Будући да судски процес није окончан, тешко је рећи да ли ће бити у потпуности ослобођен.
Међутим, што је најважније, успостављање потпуне политичке доминације евроатлантиста ће се неспорно одразити на спољну и безбедносну политику земље. Тачније, овакав распоред снага је гаранција потпуне интеграције Чешке у евроатлантске безбедносне структуре, као и потпуног усклађивања спољне политике са ЕУ. Постоје наговештаји изласка Чешке из Вишеградске четворке, коју одређени кругови у земљи повезују са Виктором Орбаном, према којем у чешкој власти влада одбојност. Овакав потез чешких власти би несумњиво био велики ударац нанет суверенистичким снагама.
Међутим, тешко је рећи да ли ће се чешка власт одлучити на једнострани потез. Реалнији сценарио развоја догађаја је изолација Виктора Орбана у оквиру Вишеградске четворке и његова маргинализација на нивоу ЕУ у циљу политичке дискредитације мађарског премијера. За коначан расплет ситуације унутар В4 су кључни ванредни парламентарни избори у Словачкој, заказани за крај септембра.
Владимир Митић је политички аналитичар из Београда