Последице промена током и након епидемије Ковид-19 усложиће геополитичку ситуацију у свету и региону, те би војну неутралност Србије и Републике Српске требало ојачати законима, оценили су учесници научно-стручне конференције „Перспективе српске неутралности“ одржане у четвртак 3. децембра у Београду.
Међу променама се, како је истакнуто, налази и могућност снажније конфронтације великих сила у региону, те појачане активности нове америчке администрације и трансатлантских савезника у решавању питања Косова и Метохије и Босне и Херцеговине на начин који би био у супротности са српским националним интересима.
Управо зато, „неутралност Србије у периоду короне и пост-короне има и већу перспективу него што је имала до сада“, оценио је др Владимир Трапара, научни сарадник Института за међународну политику и привреду.
„Период пред нама не иде у прилог тези да би променом политичке независности и војне неутралности побољшали наш положај“, истакао је бивши амбасадор и сарадник Центра за стратешке алтерантиве др Зоран Миливојевић, и нагласио да би требало очекивати притисак на Србију у наредном периоду, а да би „улазак у НАТО директно довео у питање српска државне и националне интерсе, подразумевао признање Косова и Метохије“, те да је и сама та чињеница довољан разлог зашто би војна неутралност Србије требало да буде константа.
Доцент са Факултета политичких наука у Бањој Луци др Жељко Будимир истакао је да је добро што Србија и Република Српска имају скупштинске резолуције о војној неутралност али и нагласио да „резолуција има много мању снагу од закона“.
„Оно што би требало да се у наредном периоду уради је да се озакони војна неутралност и у Србији и у Републици Србији. Доношење Закона о војној неутралности је неопходност. Залажем се за то да се такав закон усвоји у што најскорије време и по хитном поступку. То ће бити најбољи показатељ да је то стратешки курс и Србије и Републике Српске“, нагласио је др Будимир.
Председник Демократске странке Србије и доцент на Правном факултету у Београду др Милош Јовановић сложио се са др Будимиром и оценио да је „важно војну неутралност подићи на виши нормативни ниво“ јер „то има повратну спрегу, учвршћује политичку вољу, цементира политику војне неутралности и прави политички и правни идентитет једне земље, једну културу војне неутралности у којој би свакој будућој власти која би тежила то да промени то било отежано“.
„Зато је апсолутно потребно донети Закон о војној неутралности“, нагласио је Јовановић.
Марина Рагуш, председница Посланичке групе Српског патриотског савеза (СПАС) у Народној скупштини Републике Србије, оценила је да је „СПАС врло јасан: војна неутралност је у овим геополитичким околностима најисправније и најодрживије решење“, додавши међутим да чак ни нормативно јачање не би могло трајно да гарантује војну неутралност уколико дође до геополитичких и политичких промена у наредних 10 до 15 година.
Научни сарадник са Института за међународну политику и привреду др Милош Јончић заложио се за то да се „јасно и прецизно у стратешким и правним документима дефинише и разради питање војне неутралности, да се укаже на то да се опредељујемо за позитивну војну неутралност, а то подразумева сарадњу са свим постојећим војним савезима и блоковима на равноправним основама“.
„Дакле, уколико постоји канцеларија НАТО у Републици Србији, треба отворити и канцеларију за сарадњу са ОДКБ“, истакао је др Јончић.
Проф. др Станислав Стојановић, начeлник Одељења за студије безбедности у Институту за стратегијска истраживања Министарства одбране Републике Србије, оценио је да војна неутралност у фокусу пажње, да је то концепт „праћен оспоравањима“, али да верује да је „војна неутралност Републике Србије стратешки императив“.
„Стратешки значи да представља прихватљив оквир за примерену и одговарајућу заштиту националних интереса у дужем временском периоду“, оценио је проф. Стојановић, истакавши да „дубоко верује да је то рационалан и прагматичан избор“.
„Верујем да и геополитички и просторни и културолошки разлози иду у прилог чињеници која потврђује ваљаност избора војне неутралности“, нагласио је он и додао да „наш стратешки идентитет који почива на вредностима слободе, независности и жртвовања представља веома убедљиво вредносно утемемељење за војну неутралност“.
Научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Небојша Вуковић, фокусирајући се на војну неутралност Републике Српске, оценио је са своје стране да је „чланство у НАТО и начин размишљања, менталитет“, те да „ако би БиХ, односно Република Српска, једног дана били у НАТО, мислим да би се и код младог нараштаја наших сународника формирао један начин размишљања који не би ишао у прилог српским националним интересима“.
Главни и уредник емисије „Дозволите“ о Војсци Србије на Радио-телевизији Србије, Горан Јанићевић, истакао је да је „војна неутралност једино одрживо и најсмисленије решење за војну позицију Србије“.
„Српска војна неутралност има перспективу јер Србија никога не угрожава без обзира колико поједини политичари у региону плашили своје грађане Србима“, оценио је Јанићевић и додао да је „веома важно“ што Србија има развијену војну сарадњу са својим суседима, биле оне чланице НАТО или не.
Научно-стручна конференција „Перспективе српске неутралности“ одржана је у организацији Института за политичке студије (ИПС) и Секције младих новинара Удружења новинара Србије (УНС) у Прес центру УНС-а.
Саопштење конференције „Перспективе српске неутралности“ (http://presscentar.uns.org.rs/info/3844/zakonima-ojacati-vojnu-neutralnost-srbije-i-republike-srpske.html)
НАПОМЕНА: Фотографије са конференције „Перспективе српске неутралности“ доступне су на сајту srpskaneutralnost.rs. Снимак конференције је такође доступан на овом сајту, као и на You Tube каналу Прес центра УНС-а https://www.youtube.com/watch?v=PM45nbcV700&t=8543s.
