Законима ојачати војну неутралност Србије и Републике Српске

Последице промена током и након епидемије Ковид-19 усложиће геополитичку ситуацију у свету и региону, те би војну неутралност Србије и Републике Српске требало ојачати законима, оценили су учесници научно-стручне конференције „Перспективе српске неутралности“ одржане у четвртак 3. децембра у Београду.

Снимак конференције "Перспективе српске неутралности"
Конференција "Перспективе српске неутралности", 3. децембар 2020.

Међу променама се, како је истакнуто, налази и могућност снажније конфронтације великих сила у региону, те појачане активности нове америчке администрације и трансатлантских савезника у решавању питања Косова и Метохије и Босне и Херцеговине на начин који би био у супротности са српским националним интересима.

Управо зато, „неутралност Србије у периоду короне и пост-короне има и већу перспективу него што је имала до сада“, оценио је др Владимир Трапара, научни сарадник Института за међународну политику и привреду.

„Период пред нама не иде у прилог тези да би променом политичке независности и војне неутралности побољшали наш положај“, истакао је бивши амбасадор и сарадник Центра за стратешке алтерантиве др Зоран Миливојевић, и нагласио да би требало очекивати притисак на Србију у наредном периоду, а да би „улазак у НАТО директно довео у питање српска државне и националне интерсе, подразумевао признање Косова и Метохије“, те да је и сама та чињеница довољан разлог зашто би војна неутралност Србије требало да буде константа.

Модератор др Петар Матић и др Зоран Миливојевић

Доцент са Факултета политичких наука у Бањој Луци др Жељко Будимир истакао је да је добро што Србија и Република Српска имају скупштинске резолуције о војној неутралност али и нагласио да „резолуција има много мању снагу од закона“.

„Оно што би требало да се у наредном периоду уради је да се озакони војна неутралност и у Србији и у Републици Србији. Доношење Закона о војној неутралности је неопходност. Залажем се за то да се такав закон усвоји у што најскорије време и по хитном поступку. То ће бити најбољи показатељ да је то стратешки курс и Србије и Републике Српске“, нагласио је др Будимир.

Председник Демократске странке Србије и доцент на Правном факултету у Београду др Милош Јовановић сложио се са др Будимиром и оценио да је „важно војну неутралност подићи на виши нормативни ниво“ јер „то има повратну спрегу, учвршћује политичку вољу, цементира политику војне неутралности и прави политички и правни идентитет једне земље, једну културу војне неутралности у којој би свакој будућој власти која би тежила то да промени то било отежано“.

Др Милош Јовановић

„Зато је апсолутно потребно донети Закон о војној неутралности“, нагласио је Јовановић.

Марина Рагуш, председница Посланичке групе Српског патриотског савеза (СПАС) у Народној скупштини Републике Србије, оценила је да је „СПАС врло јасан: војна неутралност је у овим геополитичким околностима најисправније и најодрживије решење“, додавши међутим да чак ни нормативно јачање не би могло трајно да гарантује војну неутралност уколико дође до геополитичких и политичких промена у наредних 10 до 15 година.

Марина Рагуш

Научни сарадник са Института за међународну политику и привреду др Милош Јончић заложио се за то да се „јасно и прецизно у стратешким и правним документима дефинише и разради питање војне неутралности, да се укаже на то да се опредељујемо за позитивну војну неутралност, а то подразумева сарадњу са свим постојећим војним савезима и блоковима на равноправним основама“.

„Дакле, уколико постоји канцеларија НАТО у Републици Србији, треба отворити и канцеларију за сарадњу са ОДКБ“, истакао је др Јончић.

Проф. др Станислав Стојановић, начeлник Одељења за студије безбедности у Институту за стратегијска истраживања Министарства одбране Републике Србије, оценио је да војна неутралност у фокусу пажње, да је то концепт „праћен оспоравањима“, али да верује да је „војна неутралност Републике Србије стратешки императив“.

проф. др Станислав Стојановић

„Стратешки значи да представља прихватљив оквир за примерену и одговарајућу заштиту националних интереса у дужем временском периоду“, оценио је проф. Стојановић, истакавши да „дубоко верује да је то рационалан и прагматичан избор“.

„Верујем да и геополитички и просторни и културолошки разлози иду у прилог чињеници која потврђује ваљаност избора војне неутралности“, нагласио је он и додао да „наш стратешки идентитет који почива на вредностима слободе, независности и жртвовања представља веома убедљиво вредносно утемемељење за војну неутралност“.

Научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Небојша Вуковић, фокусирајући се на војну неутралност Републике Српске, оценио је са своје стране да је „чланство у НАТО и начин размишљања, менталитет“, те да „ако би БиХ, односно Република Српска, једног дана били у НАТО, мислим да би се и код младог нараштаја наших сународника формирао један начин размишљања који не би ишао у прилог српским националним интересима“.

Главни и уредник емисије „Дозволите“ о Војсци Србије на Радио-телевизији Србије, Горан Јанићевић, истакао је да је „војна неутралност једино одрживо и најсмисленије решење за војну позицију Србије“.

Горан Јанићевић

„Српска војна неутралност има перспективу јер Србија никога не угрожава без обзира колико поједини политичари у региону плашили своје грађане Србима“, оценио је Јанићевић и додао да је „веома важно“ што Србија има развијену војну сарадњу са својим суседима, биле оне чланице НАТО или не.

Научно-стручна конференција „Перспективе српске неутралности“ одржана је у организацији Института за политичке студије (ИПС) и Секције младих новинара Удружења новинара Србије (УНС) у Прес центру УНС-а.

Саопштење конференције „Перспективе српске неутралности“ (http://presscentar.uns.org.rs/info/3844/zakonima-ojacati-vojnu-neutralnost-srbije-i-republike-srpske.html)

НАПОМЕНА: Фотографије са конференције „Перспективе српске неутралности“ доступне су на сајту srpskaneutralnost.rs. Снимак конференције је такође доступан на овом сајту, као и на You Tube каналу Прес центра УНС-а https://www.youtube.com/watch?v=PM45nbcV700&t=8543s.