Зоран Миливојевић: Кина на југу Европе

У економскoj кризи нагло је порастао интерес Eвропљана за сарадњу са Кином. Пошто са развијеним Западом већ има институционализоване односе стратешког карактера, Кина се у најновијем периоду определила за југ, центар и исток Европе (ЦИЕЗ), као још увек транзициони простор, подобан за динамичне економске односе и инвестирања стратешког карактера. Тако је и дошло до веће сарадње Кине са државама ЦИЕЗ-а и састанака у Варшави (2012) и Букурешту (2013), чији ће континуитет бити следећи састанак у децембру у Београду.

Док је састанак у Варшави, а делом и у Букурешту, имао претежно истраживачки карактер, наредни београдски би могао да буде много конкретнији у погледу даље сарадње и дефинисања појединих пројеката. Ово, с једне стране, произилази из филозофије понашања Кине у глобалним односима. Досадашње искуство показало је да Кина не жури, пажљиво одмерава и усмерава своје стратешке пројекције на дуги рок, у складу са сопственим интересима. Примери оваквог приступа су ангажовања Кине у Африци, Јужној Америци и сарадња у оквиру БРИКС-а. Са друге стране, продужена криза у ЕУ и на простору ЦИЕЗ-а иде на руку кинеском наступу.

То се посебно односи на југ Европе. Кинезису већ купили одређену инфраструктуру у грчкој луци Пиреј. Дефинитивно су прихватили да финансирају модернизацију пруге Београд–Будимпешта. Кинеска водећа државна Ексим банка ових дана одобрила је Црној Гори кредит од преко пола милијарде евра за аутопут Бар–Бољаре, дакле за повезивање са Србијом и даље ка централној Европи. У истом правцу усмерени су и поменути пројекти са луком Пиреј и пругом Београд–Будимпешта. Оваквим наступом на југу Старог континента Кина обзнањује своју амбицију да продуби економске позиције у центру, бржим и рационалним пласманом својих роба преко јужноевропских саобраћајних праваца.У прилог овоме је и чињеница о постојању посебних економских и развојних потреба овог дела Европе, због актуелне кризе и њених последица на развојне могућности држава са ових простора.

Шта ово ангажовање Кине значи за Србију? На економском плану, београдски састанак је прилика за конкретизацију појединих идеја и акција билатералног и регионалног карактера, а у склопу настојања Србије да реши проблеме сопственог развоја. Од пројеката на средњи и дужи рок, тренутак је за реафирмацију значаја солунског крака Коридора 10 у оба сегмента: друмском и железничком. Београдски скуп је значајан и због енергетских захвата, имајући у виду наше актуелне потребе, као и пројекат „Јужни ток”, који упркос сметњама стратешко-политичке природе нема алтернативу. Сам скуп у Београду је и нека врста понуде да Србија буде важна карика за кинеске стратешке економске циљеве у овом делу континента.

ПОЛИТИКА