Док је 2002. године за чланство Србије у ЕУ било 68 одсто грађана, 2008. чак 75, данас је тај проценат спао на само 46 одсто. Зашто?
Време евроромантизма далеко је за нама. Док је, примера ради, у септембру 2002. године, када је рађено прво истраживање, 68 одсто грађана било за улазак Србије у ЕУ, а 2008. чак 75 одсто, данас европски пут подржава свега 46 одсто становника. Број оних који су против се за девет година са 13 повећао на 37 одсто.
Очигледно је да су грађанима досадиле празне приче о Европи, па је њихова подршка уласку Србије у ЕУ данас најмања од 2002. године, мада расте проценат подршке реформама које се спроводе у том процесу, с обзиром на то да већина грађана жели социјално уређену државу у ЕУ или ван ње.
Такав закључак може се извести летимичним погледом на резултате истраживања јавног мњења у последњој деценији, према којима је број присталица евроинтеграција из године у годину све мањи, а разлога за то је све више.
Опадање интересовања грађана Србије за ЕУ треба посматрати и у контексту односа земаља чланица Европске уније према нашој земљи. Свакако да су дупли аршини међународне заједнице према Србији, однос према Косову, кршење важећих норми у нашем случају, нова условљавања, утицали на раст евроскептицизма.
Очекивање помоћи из Европе, и благостања у првим годинама демократског живота у Србији утицали су да се у просеку годишње више од 60 одсто грађана изјашњавало за ЕУ. Чини се да данас више него раније људи знају како се живи у Европској унији, да у њој не теку мед и мледо, шта добијамо, а шта губимо. Осим тога, и велико одуговлачење за пријем уз постављање нових услова, које не улива наду да ћемо ускоро ући у ЕУ, учинили су да спласне онај ентузијазам.
КАКО СЕ МЕЊАЛО МИШЉЕЊЕ?
„Високи функционери ДС-а и министри Тадићевог–Цветковићевог кабинета последњи су који би требало да повезују ЕУ и Косово, јер су већ три и по године носиоци политике ′и ЕУ и Косово′ по којој су, тобоже, ова два потпуно одвојена питања“, каже Александар Митић, директор Центра за стратешке алтернативе.
Резултати најновијих истраживања показују драстичан пад поверења грађана у ЕУ, који су из године у годину имали другачије мишљење.
Према подацима Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије, 2002. године је на питање ”Уколико би сутра био расписан референдум са питањем ′Да ли подржавате учлањење наше земље у ЕУ′, како бисте Ви гласали” 68 одсто испитаника одговорило је да би гласало за, а 13 одсто против. Већ следеће године на исто питање 72 одсто грађана изјаснило се потврдно, док је 8 одсто било против. Наредне 2004. године за ЕУ било је 71 одсто грађана, а против 12. Проценат противника евроинтергација остао је исти и 2005. године, али је опао број присталица ЕУ на 64 одсто. У 2006. години још увек 12 одсто грађана није за евроинтеграције, али је проценат присталица још већи – 70 одсто. Већ идуће године они који су одбијали да се изјасне били су против, па се тај проценат са 12 попео на 15, док је за Србију у ЕУ било 69 одсто грађана.
У мају 2008. године за ЕУ је 61 одсто испитаника, против 12, али је већ у децембру слика другачија – 61 за, а 13 против. Истраживања су два пута рађена и наредне 2009. године, када се у мају 59 одсто грађана изјаснило за, а 17 против, док је у децембру 65 одсто, за, а 14 против. До сличних резултата дошло се и јуна 2010, када је за ЕУ било 65, а против 15 одсто испитаника. Крајем године, међутим, број присталица евроинтеграција смањен је на 57 одсто, а противника повећан на 18 одсто. Ове године наставља се тренд смањења подршке европском курсу земље, па је за ЕУ 53, а против 24 одсто грађана.
Последњи податак је неколико дана уочи објављивања мишљења Европске комисије о напретку Србија ка евроинтеграцијама обелоданио потпредседник српске владе Божидар Ђелић, рекавши да је подршка грађана за чланство у ЕУ 46 одсто, што је најниже од 5. октобра 2000. године. Као разлог навео је дешавања на северу Косова.
„Високи функционери ДС-а и министри Тадићевог–Цветковићевог кабинета последњи су који би требало да повезују ЕУ и Косово, јер су већ три и по године носиоци политике ′и ЕУ и Косово′ по којој су, тобоже, ова два потпуно одвојена питања“, каже Александар Митић, директор Центра за стратешке алтернативе.
ПРЕЛОМНА 2008. ГОДИНА
Током минулих девет година истраживања је у различитим периодима спроводило више агенција. Зато су резултати различити, мада разлике у броју присталица и противника ЕУ нису велике, а један од закључака који се може извести на основу анализирања статистичких података јесте да је велика љубав према Европи била кратког века.
Статистика показује да је врхунац опседнутошћу народа Европом достигнут 2008. године. Чини се да је та година била преломна, јер је до тада кривуља ишла узлазном линијом. То су показала и истраживања „Стратеџик маркетинга“ рађена за потребе Канцеларије Владе Републике Србије за придруживање ЕУ.
Док је, примера ради, према истраживању агенције “Политикум” 2007. године 71,55 одсто грађана било за улазак Србије у ЕУ, годину дана касније за евроинтеграције изјаснило се 63,9 одсто испитаника. Чак њих 71,3 одсто навело је да не би требало прихватити да услов за улазак земље у ЕУ буде признавање независности Косова.
Крајем 2009. године, према резултатима истраживања новосадске агенције “СЦАН”, на узорку од 1.560 испитаника 69,2 одсто испитаника изјаснило се за улазак Србије у ЕУ. У јесен 2010. године Галуп је спровео истраживања у државама Западног Балкана, које је показало да би у случају референдума у Србији за улазак у ЕУ било 63 одсто, а против 23 одсто грађана.
Статистика показује да је врхунац опседнутошћу народа Европом достигнут 2008. године. Чини се да је та година била преломна, јер је до тада кривуља ишла узлазном линијом. То су показала и истраживања „Стратеџик маркетинга“ рађена за потребе Канцеларије Владе Републике Србије за придруживање ЕУ.
На однос грађана према приближавању Србије Европској унији утицали су разни догађаји. Тако је укидање виза, на пример, повећало број присталица ЕУ, али је било довољно свега неколико недеља да то одушевљење спласне, јер гро становништва суочено с беспарицом и даље не може да путује.
Убрзо после хапшења и изручења лидера босанских Срба у време рата Радована Караџића Хашком трибуналу 61 одсто становника било је за Србију у ЕУ, чак 8 одсто мање него приликом претходног истраживања. Проценат противника је са 15 порастао на 17 одсто.
Међутим, исте године, после ратификације ССП-а, чланство Србије у ЕУ подржало је 75 одсто грађана, што су показали резултати истраживања агенције “Стратеџик маркетинг”. У истраживању урађеном крајем исте године за ЕУ је било опредељено 65 одсто грађана Србије.
Следеће 2009. године у време визне либерализације за улазак Србије у ЕУ изјаснило се нешто мање грађана – 71,55 одсто. Пре тога, пред посету руског председника Медведева Србији, за ЕУ се изјаснило 60 одсто испитаника.
Занимљиви су и подаци до којих је „Стратеџик маркетинг“ дошао у септембру 2006. године, када је чак 45 одсто испитаника веровало да ће Србија 2006/7. постати члан ЕУ. Од 1.052 испитаника старија од 18 година готово 69,9 одсто подржало је чланство, док је свега 12,3 одсто становништва било против, што је благо повећање у односу на претходну годину (12 одсто). Децембра 2005. став према ЕУ био је негативнији, за чланство Србије у ЕУ изјаснило се 63 одсто грађана. Међутим, 2006. године је 17,8 одсто грађана имало уздржан став према уласку Србије у ЕУ, док их је годину дана раније било 16 одсто.
ШТА СРБЕ ОДБИЈА ОД ЕУ?
Политички аналитичар Душан Јањић подсећа да се последњих месеци, после хапшења Ратка Младића, у говорима председника Србије Бориса Тадића и потпредседника владе задуженог за евроинтеграције Божидара Ђелића често истиче „ми смо урадили све што је до нас, сада је ред на њима“.
Узроке нараслом евроскептицизму треба тражити на више “места”. Дешавања у земљи, али и у чланицама ЕУ које се суочавају с пољуљаним евром, криза у Грчкој, бројни економски и политички проблеми широм Уније, увелико се одражавају на однос грађана према овој заједници држава. Данас се реалније сагледава стање, па је и све мање оних који верују да ћемо, без обзира на очекиване новце из приступних фондова, моћи преко ноћи да изађемо из кризе. А економска криза одавно је прешла и европски праг.
„Раст евроскептицизма у Србији логична је последица насилничке политике условљавања Европске уније и манипулативне политике самопонижавања актуелне власти у Србији. Политика условљавања и понижавања Србије двоструким стандардима већ је одавно загазила у зону садизма. Грађани Србије су то одавно препознали, али су притиснути надом за бољим животом ипак желели да верују београдским властима да је политика ′и ЕУ и Косово′ могућа. Међутим, с обзиром на то да је ова политика недавно доживела потпуни крах, а да је хаос у еврозони умањио привлачност Уније, грађани се више не устежу да кажу да су ′прогледали′”, сматра Митић.
Списак условљавања се годинама мења и допуњује, а читавих десет година Хашки трибунал био је главни инструмент притиска.
„Индикативно је да је одмах по хапшењу Младића и Хаџића, односно закључења сарадње са Хагом, дато ′зелено светло′ Хашиму Тачију да испровоцира сукоб на северу Косова како би се фокус условљавања пребацио на завршни притисак на Београд да одустане од Косова кроз прихватање царинског печата, косовских цариника и осталих елемената косовске ′државности′. То је веома провидна тактика ′квинте′, САД-а, Немачке, Француске, Велике Британије и Италије, коју грађани све више с гнушањем одбацују“, истиче Митић.
Уочи очекиваног мишљења Европске комисије о напретку Србије ка ЕУ као да су и политичари изгубили стрпљење и доста им је условљавања којих је било на претек – од оних с хапшењем хашких бегунаца, преко Косова до притисака због геј параде.
Политички аналитичар Душан Јањић подсећа да се последњих месеци, после хапшења Ратка Младића, у говорима председника Србије Бориса Тадића и потпредседника владе задуженог за евроинтеграције Божидара Ђелића често истиче „ми смо урадили све што је до нас, сада је ред на њима“.
„То је припремање јавности за мишљење Европске комисије о напретку Србије и добијању кандидатуре. Недељама уназад говори се да ћемо добити кандидатуру, али не и датум за преговоре. Може нам се догодити исто што и Македонији која већ пет година има статус кандидата, али не и датум преговора. И зато су потребне такве реченице које долазе од чланова ДС-а. Потребна је критичка дистанца од ЕУ с обзиром на то да нису испуњена обећања и да је стање веома лоше“, каже Јањић, и додаје да је управо то и утицало на пад подршке евроинтеграцијама испод 50 одсто.
Јањић, међутим, сматра да се Београд прерачунао тражећи на тај начин политичку подршку због извештаја који је, како је видео, нереално позитиван, те да ЕК неспремна да призна сопствене поразе гледа Србији кроз прсте.
ГРАЂАНИ СРБИЈЕ, А НЕ ЕВРОПЕ
„Већина грађана мало зна о Европској унији и како се у њој живи. Многи ЕУ виде као простор у коме се боље живи. Међутим, треба тамо живети и видети у којој мери је тамошње друштво уређеније, али и да ЕУ представља једну сложену конструкцију састављену из више делова у којој се свакодневно одвијају различити процеси. Мислим да би се један број оних који се изјашњавају за ЕУ вероватно предомислио када би боље упознао тај дуготрајан процес“, каже Николић.
Оптимизам је у паду, а резултати истраживања обављаних у деценији за нама показали су, између осталог, да ниво подршке уласку Србије у ЕУ опада како процес приступања одмиче. Грађани данас углавном не виде да би Србија од тога имала конкретне користи. Додају ли се томе чињенице да схватају да зарад ЕУ и сами морају од нечег да одустану, да промене навике, понашање, да испуњавају нове захтеве који стижу из Брисела, јасно је откуд пад интересовања.
Примера ради, у истраживању које је спроведено од 16. до 23. јуна ове године, 24 одсто грађана било је против, док остали не би гласали или не би одговорили на евентуално референдумско питање “Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”. Само шест месеци раније, у децембру прошле године, подршка евроинтеграцијама износила је 57 одсто.
Али док је крајем прошле године 30 одсто испитаника мислило да би Србија требало да добије статус кандидата у току 2012. године, у јуну је у то било убеђено 38 одсто грађана. Упоредо с тим број оних који мисле да би Србија до краја ове године требало да добије статус кандидата опао је са 24 одсто на 15.
У истраживању “Европска оријентација грађана Србије – трендови” од 1.017 испитаника чак 43 одсто је одговорило да би чланство у ЕУ за Србију било добра ствар, 23 одсто сматра да је то лоше, а 34 одсто сматра да нити је добра нити лоша ствар. Истраживање је показало да 45 одсто испитаника себе сматра пре свега грађанином Србије, а само 7 одсто грађанима Европе.
Како објаснити ове бројке које су слика односа јавног мњења Србије према ЕУ у минулој деценији?
Аналитичар Милан Николић као један од разлога наводи недовољно познавање Европске уније.
„Већина грађана мало зна о Европској унији и како се у њој живи. Многи ЕУ виде као простор у коме се боље живи. Међутим, треба тамо живети и видети у којој мери је тамошње друштво уређеније, али и да ЕУ представља једну сложену конструкцију састављену из више делова у којој се свакодневно одвијају различити процеси. Мислим да би се један број оних који се изјашњавају за ЕУ вероватно предомислио када би боље упознао тај дуготрајан процес“, каже Николић.
Статистика показује и да се људи често предомишљају.
„Улазак у ЕУ многи виде као пут ка губљењу националног идентитета и државног суверенитета. Није то специфичност Србије. У Мађарској, на пример, која је чланица ЕУ, опада подршка Унији, а слично је и у другим државама. И тамошњи грађани страхују од губљења идентитета и суверенитета, а све више и од придошлица, нарочито из Азије и земаља које су недавно постале чланице ЕУ“, истиче Николић.
Грађани Србије су последњих година очекивали много од Европске уније. Шта су добили?
„Очекивали су и доста новца и фер политику према српским националним интересима. Заузврат су добили нешто донација – безначајну суму у односу на новац које су банке из ЕУ на таласу привилеговања западних компанија покупиле као кајмак на српском тржишту. О националним интересима не треба трошити рећи, ЕУ је остала доследна политици ′слаба Србија – покоран и пацификован Западни Балкан′”, истиче Митић.
Управо такав однос намеће и питање које већ дуже време виси у ваздуху – да ли је и колико Европи стало до уласка Србије у Европску унију.
