С обзиром на то да се Београд у тачки 14 споразума обавезао да неће блокирати “европске интеграције” Косова, тешко је очекивати да ће Словаци, Румуни, Грци, Кипрани и Шпанци бити “већи Срби од Срба”, изјавио је за дневни лист “Наше новине” Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе.
Постизањем најновијег споразума власти у Београду су практично омогућиле да се сва ова три принципа ЕУ остваре. До сада су пет чланица ЕУ, које не признају Косово, правиле огромне проблеме и на разне начине блокирале интеграције « независног Косова.
Док Београд тврди да ће кренути у нову “дипломатску офанзиву” да пет чланица ЕУ које нису признале Косово остану при свом ставу, Приштина је уверена да после парафирања споразума нема разлога да се процес убзраног признавања не настави.
Политиколог Александар Павић сматра да је Србија парафом на бриселски споразум фактички дала зелено светло земљама ЕУ које нису признале Косово да то ураде.
“Осим тога, Мирослав Лајчак је још пре две године рекао да је крајњи циљ ЕУ да све чланице признају независност Косова. Ова власт им је сада дала алиби да то ураде и они легално могу да се руководе мишљу да ако Србија признаје реалност на терену, зашто би ми другачије то гледали”, објашњава Павић, додајући да једино држава попут Шпаније, која има сличан унутрашњи проблем са сепаратизмом, може да остане при томе да се не призна Косово.
Тачка 14 – зелено светло
Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, подсећа да је политика Европске уније према косовском питању заснована на три принципа: Косово се мора одвојити од Србије, решење мора да спречи скретање Београда са западног курса и Косово је јединствен случај.
“Постизањем најновијег споразума власти у Београду су практично омогућиле да се сва ова три принципа ЕУ остваре. До сада су пет чланица ЕУ, које не признају Косово, правиле огромне проблеме и на разне начине блокирале интеграције « независног Косова ». Али с обзиром на то да се сам Београд у тачки 14 споразума обавезао да неће блокирати « европске интеграције » Косова, тешко је очекивати да ће Словаци, Румуни, Грци, Кипрани и Шпанци бити « већи Срби од Срба ».
« Тим пре – каже даље Митић – што ако постоји договор између две стране, више не можемо да говоримо о « једностраности » потеза с једне, сепаратистичке стране ».
Бивши амбасадор у Немачкој Огњен Прибићевић, с друге стране, не мисли да је бриселски споразум оно што ће натерати пет земаља које не признају Косово да промене став.
« Америка озбиљно притиска Грчку, Словачку и Румунију да признају независност Косова и то није нова прича, тако да је апсолутно могуће да оне промене мишљење. Србија томе није ни допринела нити може нешто да уради по том питању. Једине државе које ће, могуће, да остану при ставу да не признају Косво су Кипар и Шпанија, али због унутрашњих разлога », каже Прибићевић.
Три одлучујућа фактора
С друге стране, руска новинска агенција Итар-Тас оцењује да је Брисел после полугодишњих преговора дефинитивно притиснуо Београд да пристане на компромис о нормализацији односа с Приштином, а ЕУ ће примити Србију у своје редове тек када призна независност Косова.
Постављајући питање о томе « шта је натерало Србију да потпише толико очигледно неповољан споразум », агенција наводи да се чини да су ту улогу имала три фактора. Први је међународни притисак на Београд, а други су економски интереси.
Трећи фактор због којег је, према оцени руске агенције, Београд пристао на споразум, јесте « онај који се обично прећуткује », а то је да је « Србија кренула у преговоре као држава која је изгубила рат са НАТО 1999. године ».
Бранкица Ристић
