Александар Митић: Денацификација српске деце “made in Germany”

Александар Митић

“Морам да критикујем власти у Србији што и саме још увек користе термине попут “НАТО бомбардовања”. Замислите да шетате улицом Кнеза Милоша и да вас ваше дете упита: “Тата, ко је ово урадио?”. Ви ћете му одговорити: “НАТО”. И шта онда очекујете од вашег детета да мисли о НАТО? За разлику од тога, ја сам као младић у Немачкој гледао рушевине у мом граду, али ја нисам мрзео оног ко је то учинио јер је било оних који су могли да ми кажу зашто је то учинио”.

Тако је говорио немачки амбасадор Волфрам Мас на конференцији ““Србија, Западни Балкан и НАТО – ка 2020. години” која је ове недеље окупила водеће про-НАТО снаге у Србији, амбасадорку САД Мери Ворлик и шефа делегације ЕУ у Србији Венсана Дежера.

Дириговани српски медији наравно нису пренели ову изјаву, односно пренели су само онај први део, који се завршава с одговором “НАТО”. Кључна Масова порука се, међутим, налази у другом делу његове изјаве, што је он и нагласио на самом скупу.

Овакво наметање поређења свих нас који смо живели у време Милошевићеве Србије са грађанима Хитлерове Немачке није ново. То је очигледно један озбиљно припремљен социолошки задатак који немачке дипломате, функционери, аналитичари и новинари већ годинама спроводе.

Волфрам Мас: "Замислите да шетате улицом Кнеза Милоша и да вас ваше дете упита: `Тата, ко је ово урадио?`. Ви ћете му одговорити: `НАТО`. И шта онда очекујете од вашег детета да мисли о НАТО? За разлику од тога, ја сам као младић у Немачкој гледао рушевине у мом граду, али ја нисам мрзео оног ко је то учинио јер је било оних који су могли да ми кажу зашто је то учинио”.

Да би остварили Масову жељу, ми најпре морамо да учимо нашу децу да БНД није формирао ОВК. Да им никако не спомињемо  план “Потковa” о наводним геноцидним плановима Београда, фабрикованом у немачком министарству одбране, због којег се до дана данашњег због очигледне лажи министру Рудолфу Шарпингу смеју и у самом НАТО. Да им кажемо  да су Масовог бившег шефа дипломатије Јошку Фишера његове партијске колеге из редова Зелених гађали црвеном бојом из љубави а не због згранутости злочинима НАТО бомбардовања. Да им кажемо да је била само “српска пропаганда” то да је Шредерова влада била током бомбардовања на ивица распада због дубоког унутрашњег неслагања.

Међутим, то неће бити довољно да наша деца заволе НАТО. Јер ето, с времена на време, неваљали Срби се удруже па подривају светлу атлантску будућност. Тако се 200 јавних личности – од Кустурице до Коштунице — почетком године дрзнуло да затражи референдум којим би Срби заувек рекли „не“ НАТО.  А недавно су направили и сајт « Зашто НАТО?» који противнике чланства у НАТО умрежује и опскрбљује аргументима.

Зато морамо додатно да их “едукујемо” по идеји Милана Пајевића, председника ISAC Фонда, спољнополитичког идеолога Г17+ и једног од водећих лобиста за улазак Србије у НАТО, исказане на истој тој београдској конференцији.

Пајевић наиме предлаже масовну “стратешку комуникациону кампању” у оквиру које “у наредних четири до пет година треба да учимо о томе шта је заиста НАТО”.

То не може да се уради без медија и државе која би ту стратегију требало да спроводи, каже Пајевић.

А да би таква држава постојала, неопходно је да има погодну власт.

Мас је први корак у том правцу направио у лето 2008. када је саставио актуелну српску власт.

Затим је радио на састављању нове, разумне “проевропске” већине у Србији.

Амбасадор Мас: „Ја сам као младић у Немачкој гледао рушевине у мом граду, али ја нисам мрзео оног ко је то учинио.“

“Било ми је топло око срца када сам видео ДС, СНС, СПС, Г17 и ЛДП на састанку са Гвидом Вестервелеом како сложно изјављују да им је интеграција  у Европску унију приоритет број један. То је фантастичан напредак у односу на пре три године (…) када су хулигани рушили моју амбасаду”, рекао је Мас на конференцији у Београду.

Несташних хулигана је, међутим, до скора још увек било у Београду: “Спаси Србију и уби се, Борисе!”, орило се из грла 10,000 Делија 3. октобра на Маракани.

Медији наравно ни то нису пренели – малчице је кварила концепт десетогодишњице 5. октобра чињеница да су ту исту песму Делије пре равно једну деценију дан у дан певали Слободану Милошевићу.

И би “парада” и би “Ђенова”. И настаде двонедељна халуцинирајућа опседнутост контролисаних српских медија хулиганима и фашистима, која се завршила дербијем без инцидената и новим претњама запушавањем уста свима који се противе пуштању Илије Јуришића, улизивању Хилари Клинтон, срамној декларацији у Скупштини која аболира НАТО, продаји Телекома, причи о техничком прослеђивању Европској комисији захтева за кандидатуру у ЕУ којом се заташкава чињеница да је резолуцијом у Генералној скупштини УН званична Србија одустала од борбе за Косово.

Ваљда мисле да су нам деца сада на “добром путу”. А шта ће ваша деца причати вашим унуцима када буду шетали улицом Кнеза Милоша?