Србија је после парафирања ИПАП споразума са НАТО, прошле недеље потписала и Споразум о приступању Србије Механизму цивилне заштите ЕУ, што је произвело спекулације о све убрзанијем уласку под западни одбрамбени кров.
Ови потези су у орбиту јавности поново избацили причу о Српско-руском хуманитарном центру у Нишу и недефинисаном статусу руског особља око којег се плету контроверзе и док их њихова земља назива хуманитарцима, са Запада се подгревају приче да је реч о шпијунима.
Расту притисци
- Србија је под огромним притиском са више аспеката од уцена око Косова и Метохије и дизања лествице за испуњење Бриселског споразума до почетка преговора о поглављу 35 везаног за КиМ. Ту је и поглавље 31 где спада и однос Београда и Москве и захтевано усклађивање српске са спољном и безбедносном политиком ЕУ, односно прикључење санкцијама против Русије. Србија за сада одолева, али интензивираће се притисак, можда и писаним условом за отпочињање преговора са ЕУ- оценио је Александар Митић.
Руски медији параф Београда и Брисела виде као знак да Москва неће моћи да рачуна на проширење регионалног центра, а дневник "Комерсант" наводи да се у Москви тумачи како је тим споразумом са ЕУ потписаним брзо после подношења захтева, Брисел у ствари хтео да заустави јачање руског деловања у Србији.
Тврде и да руско особље мешовитог Центра после тог потписивања, неће добити статус дипломата на којем инсистира Москва. Привилеговани статус и дипломатски имунитет руског особља у СРХЦ који је почео да ради 2012. требало је да буде решен у октобру 2014, међудржавним споразумом приликом посете руског председника Владимира Путина Београду.
До тога није дошло, јер га је према спекулацијама, српска страна у последњем моменту скинула са дневног реда посете. Тада је ову причу подгрејао немачки "Шпигл", објавивши да је немачка канцеларка Ангела Меркел, инсистирала код српских власти да споразум не потписују због страха да ће СРХЦ прерасти у руски шпијунски центар. Иако су у Влади Србије то негирали, руски хуманитарци су административно-стручни радници, а не дипломате.
Неспорну чињеницу да се око овог центра у неким западним земљама подигла велика прашина на западу, председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић види као њихову нелагодност што такав центар уопште постоји. Покушавају, како додаје, да га релативизују због западне одлуке да се Русија у војно-безбедносном и енергетско-економском аспекту избаци са Балкана.
- НАТО, због непопуларности у Србији, испод радара јавности потписује ИПАП са Србијом и доводи је до последњег нивоа пре уласка у тај војни савез. ИПАП им омогућује низ механизама за контролу Србије од војног и безбедносног до економског и аспекта људских и мањинских права, чиме је НАТО инфилтрирао легални утицај на српски државни апарат и државу - објашњава Митић за "Вести" и истиче да се потписивањем споразума које Србија прихвата добровољно полако преко ЕУ до НАТО уводи под тај безбедносно-политички кишобран.
Хладни рат на територији Србије
Већ дуже време се на територији Србије, према речима Зорана Драгишића води хладни рат.
- Сетимо се испада бившег руског амбасадора Александра Конузина, и његовог необичног уплитања у политичка збивања одласком на партијске митинге. Кулминација била продаја српске нафтне индустрије за коју је премијер Александар Вучић рекао да спровести истрагу - каже Драгишић.
Са запада се на Центар у Нишу гледало као на пандан америчкој војној бази Бондстил на Косову и руску војну подружницу која би, између осталог, могла да шпијунира амерички антиракетни штит у Румунији.
За Центар у Нишу, како је оценио војни аналитичар Зоран Драгишић, нико не зна шта тачно представља, па је, како каже, нормално да руско особље не добије дипломатски статус.
- Србија је суверена и сама одлучује коме шта дати на основу процене својих интереса. Русија хоће да од Србије направи руку за шамарање ЕУ. Наша Влада је јасно одредила пут ка Бриселу, док је став према Москви недовољно јасан чиме себе ставља у неугодну ситуацију. Морамо да рашчистимо да Руси нису како се представљају старија браћа, јер сарадњу своде на своју корист, а нашу штету и циљају да будемо руска испостава у ЕУ. Са западом су правила јасна, услови за улазак у ЕУ дати, а рачуни чисти јер у ИПАП споразуму са НАТО, све пише и прихватили су став Београда да неће улатити у тај пакт - каже Драгишић.
Порука ЕУ: Избећи дуплирање
Европски комесар Христос Стилијанидес, задужен за хуманитарну помоћ и управљање ванредним ситуацијама, уочи потписивања споразума са ЕУ у Београду рекао је да би центар у Нишу могао да угрози Механизма цивилне заштите ЕУ, али да Брисел не би могао да тражи од Србије да га затвори. Ипак је додао да је уопштени став ЕУ да свака иницијатива треба да буде комплементарна и створи услове за заједничко деловање са постојећим европским Механизмом.
- Свако преклапање или дуплирање требало би да буде избегнуто - истакао је Стилијанидес.
Циљ Центра спасавање људи
Према информацијама са сајта руске амбасаде, РСХЦ је међувладина непрофитна организација, у заједничкој надлежности руског министарства за послове цивилне заштите и МУП-а Србије. Од руководства центра се у више наврата чуло да је првенствено основан ради спасавања људи, што се видело у акцијама по Србији, БиХ, Црној Гори, Словенији и Грчкој.
- Задатак Центра је да обезбеди безбедност у ванредним ситуацијама, а коначну оцену о његовом раду даће грађани - објашњавао је у више наврата кодиректор СРХЦ Виктор Викторович Сафјанов.
