Да ли је Барак Обама неки Џими Картер - не, он је пре неко ко личи на Ричарда Никсона, неко ко је реалиста, ко прихвата да се свет мења и да мора да уважава неке друге велике силе, рекао је Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе гостујући у емисији ОКО, РТС-а, о томе да ли је председник САД Барак Обама оправдао Нобелову награду за мир добијену на кредит пре пет година.
Александар Митић
Барак Обама је пре пет година добио Нобелову награду за мир на кредит, иако тада још готово ништа није урадио као председник. Обама је, у међувремену, окончао Бушове ратове, а није започео ниједан. Можда је Нобела заслужио због тога што до данас није постао Џорџ Буш, а то није мали допринос светском миру.
Одлука Нобеловог комитета да у октобру 2009. године Бараку Обами додели награду за мир била је једно од већих изненађења у свету. Први човек Комитета у Ослу Торбјорн Јагланд образложио је да је Обама највећи миротворац у тој години "због изузетних напора на јачању међународне дипломатије и сарадње међу људима".
Барак Обама је тада на месту председника САД био само девет месеци, а у тренутку кад је био последњи рок за предавање кандидатуре Нобеловом комитету, у Белој кући је био тек 12 дана. Дакле, награду је добио на кредит. И сам Обама био је изненађен, рекавши да награду није заслужио. У међувремену, прошло је пет година. Али нема истог одговора на питање да ли је председник најмоћније државе света до данас вратио кредит Нобеловом комитету.
"Ако узмемо у обзир околности у којима се нашао, и спољним и унутрашњим, мислим да је остварио две трећине онога што је обећао", сматра бивши дописник Политике из Вашингтона Момчило Пантелић.
Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе наводи и аргументе против. "Наставио је са Гвантанамом, шпијунирао је савезнике преко програма Ен-Ес-Аја, учествовао је директно или индиректно у рату у Либији, употребио је много беспилотних летелица у нападима на Јемен и Пакистан", истиче Митић.
Нобелов комитет био је инспирисан Обамином речима из кампање 2009. године. Одавно се из Вашингтога нису чуле речи као тада, а светска либерална јавност је, без изузетка, поносно изговарала слоган из кампање Барака Обаме - промена.
Црни човек у Белој кући - довољно за Нобела?
Зоран Ћирјаковић са Факултета за медије и комуникације истиче да при одговору на питање да ли је Обама заслужио Нобела не смемо заборавити чињеницу да је црни човек постао најмоћнији човек на свету, "и то у земљи која је и даље невиђено расистичка, где и даље важи правило једне капи крви, да вас кап црне крви чини црнцем".
"Широм света, од Француске до Њујорка, имате примере да су људи шокирани кад се у неком добром ресторану појави црнац. У свести многих људи, чак и либерала и левичара, црнац некако припада у кухињи или можда, ако је згодно грађен, може да буде конобар", наводи Ћирјаковић.
Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе подсећа да је Обама у Сирији претио, али да је ипак имао стрпљења да саслуша, да сачека, да не употреби силу пре него што се исцрпу буквално све могућности. „То је велика разлика у односу на оно што је Клинтон радио са Србијом око Косова 1999. или што су радили Буш и Рамсфелд 2003. са Ираком“, наводи Митић.
Пре само пола века у Америци су се црнци возили посебним аутобусима, а у пабовима је писала већ чувена реченица "забрањено за црнце и псе". Зато Ћирјаковић сматра да је награда Обами једна од најчистијих у историји доделе Нобелових награда. И да је он ту награду заслужио самом изборном победом.
"Црни човек у Белој кући пре Барака Обаме је углавном био слуга, црнаца није било ни на баловима као гостију или их је било врло мало и тек однедавно. Ово је једна револуционарна историјска промена коју многи људи стварно нису очекивали", наглашава Зоран Ћирјаковић.
Обамина доктрина
А кад је реч о учинцима, на почетку мандата Обама је ресетовао односе са Русијом и ревидирао изградњу ракетног штита у источној Европи. Затим је поновио речи из кампање да је рат у Ираку био погрешан и да ће се америчка војска повући из Авганистана.
"Остварио је обећање које је делимично кључно у добијању награде, да се повлачи из оба рата која је наследио, и ниједан рат није он почео. Мислим да се тако нешто одавно није чуло у америчкој политици", наводи Момчило Пантелић.
Постоје два разлога зашто је Обама одлучио да не ратује као његов претходник Џорџ Буш. Прво, због економске кризе, од 2009. године америчка војска нема бланко чек за ратовање у иностранству. А можда је тек Обама заиста чуо речи једног ратног ветерана да се америчка војска уморила од ратовања у иностранству. Другим речима, нација се гради код куће, а не у иностранству. И то је главна ставка такозване Обамине доктрине.
Ипак, конзервативци ту доктрину зову - млака политика. Та политика потврдила се и у Сирији, када је Обама одлучио да не баца бомбе већ да се договори с Путином, иако су две трећине америчке јавности биле убеђене да је Башар ел Асад употребио хемијско оружје.
Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе подсећа да је Обама у Сирији претио, али да је ипак имао стрпљења да саслуша, да сачека, да не употреби силу пре него што се исцрпу буквално све могућности. "То је велика разлика у односу на оно што је Клинтон радио са Србијом око Косова 1999. или што су радили Буш и Рамсфелд 2003. са Ираком", наводи Митић.
Можда су на Обамину одлуку утицале и речи Колина Пауела из 2003. које и данас лебде Америком - да Садам Хусеин има оружје за масовно уништење, иако се касније испоставило да га нема.
Чак и угледни западни коментатори кажу да је због тога што није реаговао у Сирији, Обама охрабрио руског председника Владимира Путина да већ следеће године реагује у Украјини. Међутим, Обамине присталице одговарају да је Обама баш у Украјини вратио другу велику рату кредита Нобеловом комитету.
"Обама је у првом реаговању казао да Америка неће ратовати зарад Украјине, и да Украјина није у сфери виталних интереса Америке", подсећа Момчило Пантелић.
Митић подсећа на један од коментара да је „Обама Нобелову награду добио зато што није Џорџ Буш“. „И ето, пар година касније, још увек није постао Џорџ Буш“, истиче Александар Митић.
Ипак чињеница је, наглашава Александар Митић, да одређене паравојске имају удела у дешавањима у тој земљи. "Не можемо да кажемо да америчка рука, на један или други начин, није уплетена у догађаје око Евромајдана и свега онога што се данас дешава у источној Украјини", наводи Митић.
Барак Обама је у нечему надмашио чак и ратоборног Џорџа Буша - извео је седам пута више напада беспилотним летелицама - у тим нападима страдало је више од три хиљаде људи. Зато поједини коментатори цинично кажу да Џорџ Буш црвени због тога што је био исувише млак.
"Обама је наставио најгори аспект Бушове политике на један мање транспарентан начин и на начин који не захтева директно учешће америчких војника", каже Зоран Ћирјаковић и додаје да то многим актерима делује прихватљиво.
"Једна од најпотреснијих слика за Американце, коју су пробали дуго времена да сакрију, јесте чувена фотографија транспортног авиона са ковчезима прекривеним америчким заставама који долазе из Ирака и Авганистана у САД", истиче Ћирјаковић.
Најдефанзивнији или најреалнији председник?
Неки Обамину стратегију ратовања упоређују са смоквиним листом. То компликује и одговор на питање да ли је Барак Обама најдефанзивнији председник у америчкој историји или само најреалнији?
"Да ли је он неки Џими Картер - не, он је пре неко ко личи на Ричарда Никсона, неко ко је реалиста, ко прихвата да се свет мења и да мора да уважава неке друге велике силе", сматра Александар Митић.
Од оног чувеног Обаминог слогана "промена, да, могуће је", многи су можда наивно очекивали исувише - да Обама промени свет. У томе наравно није успео.
"Ја се присећам да је својевремено Џон Кенеди говорио да је пресрећан кад се оствари 10 одсто онога што је он наложио да се уради. Мислим да је Обама остварио већи проценат од тога. Сви који су мислили да Обама може да промени свет преварили су се, у ствари се свет променио и мимо Америке, чак понекад и против њене воље", сматра Момчило Пантелић.
Коначно, Митић подсећа на један од коментара да је "Обама Нобелову награду добио зато што није Џорџ Буш". "И ето, пар година касније, још увек није постао Џорџ Буш", истиче Александар Митић.
Одговор на питање да ли је Барак Обама заслужио Нобела за мир зависи од тога с које стране света тај одговор долази. За поједине западне либерале награда је чиста као суза. На истоку увек подсећају на неславну историју доделе Нобелове награде за мир. И чињеницу да је није добио чак један Махатма Ганди.
Можда је Обама Нобела заслужио зато што је спречио да на чело Америке дођу ратоборни Џон Мекејн и поводљиви Мит Ромни. А то није мала услуга светском миру.
Стеван Костић, РТС
