Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, оцењује за "Политику" да су разлог за „повишену температуру” на релацији Београд–Брисел две теме – Косово (9. фебруара се наставља дијалог са Приштином) и украјинска криза. ЕУ, по његовим речима, примењује тактику бочних притисака на Србију преко „малих” тема у склопу притисака око стратешких питања – Бриселског споразума и усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ према Русији.
„Обично ЕУ раније није дизала галаму око оваквих питања, већ је критике попут оних које упућује у последње време углавном нотирала у годишњем извештају о напретку земље кандидата за чланство у ЕУ. Било је, наиме, много флагрантнијих примера угрожавања слободе штампе и независних институција и од стране ове и од стране претходних влада, па није било прозивки све док је Београд ишао уз длаку Бриселу око два фундаментална питања: удаљавање Србије од Косова и од Русије”, каже Митић.
Према његовим речима, тренутне притиске би требало сагледати у контексту предстојећих преговора са Приштином у Бриселу, постављања нових препрека око отварања преговарачких поглавља са ЕУ, интензивирања кризе у Украјини, али и све већег отпора према Бриселу у региону – од Орбанове Мађарске на северу до Ципрасове Грчке на југу. У том контексту, дисциплиновање Србије би сада добро дошло Европској унији.
