Пророковић: ”Американци уморни од елите”

ПРОШЛЕ недеље, баш у тренутку када сам са уредником договарао да напишем чланак о мом виђењу председничких избора у САД, у утицајном часопису "Форин полиси" објављен је текст легендардног Френсиса Фукујаме на исту тему. Ту се, заиста, мало шта може додати.

Успех Доналда Трампа који се домогао председничке трке и левичара Бернија Сандерса који је унутар Демократске странке добро намучио Хилари Клинтон (уз мало среће могао је и он бити кандидат па би гледали неочекиван и невероватан окршај Трамп-Сандерс) Фукујама види као протест америчких бирача.

Американци су уморни од "старе елите" која влада земљом још од ере Џорџа Буша Старијег.

Американци су уморни од "старе елите" која влада земљом још од ере Џорџа Буша Старијег. Смењивали су се на власти републиканци и демократе, после Буша Старијег дошао је Клинтон, па Буш Млађи, па Обама; на месту државног секретара смо после Лоренса Иглбергера гледали Ворена Кристофера, Медлин Олбрајт, Колина Пауела, Кондолизу Рајс, па неизбежну Хилари и на крају Џона Керија, и шта се променило? Америчка политика је остајала иста.

Свакако, посматрано са становишта политичке теорије, да би суперсила (или империја) опстала неопходан је континуитет. Амерички систем је настављао да "меље" без обзира на персоналне промене. То су одлике уређености, институционалне изграђености, стратешког планирања и низа других ствари којима тежи свака држава (али их већина осталих никада не достигне). Међутим, посматрано са становишта политичке праксе, систем се мора трансформисати ако почне да "проклизава". Основна улога државе је да обезбеди услове за пристојан живот својих грађана и ако то једном политиком не може да се оствари, неопходне су реформе. Деловаће невероватно, али систем који се највише пута реформисао на време у последњих 30 година је кинески. Без обзира на то што нема вишестраначја и избора, руководство земље је одлично "осећало проблеме" и на време доносило одлуке о адекватним променама.

Ако не раније, још од половине двехиљадитих је уочљиво "проклизавање САД". Фукујама наводи две одличне књиге објављене у последњих годину дана - "Распадање" Чарлса Мејера и "Наша деца" Роберта Путнама, у којима се представљају подаци о новој дистрибуцији моћи у САД. Да би се слика употпунила, читаоцима препоручујем још и радове Фареда Закарије и Стивена Волта од 2010. године па надаље. Шта се десило? Систем који је успостављен деведесетих је у првој деценији доносио резултат и то се осећало у животу сваког просечног Американца. Али, у последњих деценију и по он је почео да показује своје друго лице, па су богати постајали још богатији, а сиромашни још сиромашнији. Социјалне разлике између више и средње класе су све веће и тај тренд ће се у овим условима наставити. Ништа ново под капом небеском. У САД већ виђено после Првог светског рата када је дозвољено "разуздавање" шпекулативног капитала.

Занимљиво, Иво Андрић се дотиче исте теме када у "На Дрини ћуприја" описује аустроугарско управљање Босном. У почетку економски узлет, а касније како време пролази све већа раслојавања. И та раслојавања, логично, узрокују социјалне тензије, а ове опет политичке проблеме. Американци врше притисак на систем гласањем за Трампа и чак и да он не победи, у САД више ништа не може бити исто после избора. Елита је добила поруку да се више неће толерисати политика одбране корпоративних интереса. Не постоји држава због помоћи корпорацијама, већ због бриге о грађанима. Да ли ће грађани успети да "оборе" елиту и како ће се даље ова борба одвијати у САД друга је тема.

Било би добро да и српске власти испрате ове процесе. Јер, ослањање на неолибералну парадигму, савете бретонвудских институција и принципе Вашингтонског консензуса ће у Србији дугорочно произвести исти ефекат. Богати ће постајати још богатији, а сиромашни...

Е па, стара је пословица да сит гладном не верује. Само, за разлику од САД, где нижа класа зарађује 20.000 долара годишње, у Србији ће се то свести на 2.000. Све ће то код нас изгледати много бруталније. Зато, пратите дешавања у САД и учите из њихових грешака. Ако будемо учили на својим, биће касно.

Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке алтернативе

Извор: Вечерње новости