Група невладиних организација из Црне Горе основала је јуче у Подгорици коалицију „Не у рат – не у НАТО“, у чијој основи је анти-Нато кампања кроз коју ће, како су поручили, указивати на погубност евентуалног прикључења Црне Горе Алијанси.
То је саопштено на конференцији „НАТО инквизиција нашег доба“, коју су организовали портал ИН4С и Савез удружења расељених у Црној Гори.
Уредник портала ИН4С Гојко Раичевић рекао је да су до данас сагласност за умрежавање и Декларацију, која је представљена на скупу, потврдиле 32 невладине организације, као и да има још најава.
„Од тренутка када је формиран, НАТО је брутална, нехумана ратна машина, основана са циљем да води рат. НАТО је синоним за рат, што је илустровано и у нашем слогану Не у рат – не у НАТО“, казао је он.
Како је рекао, прошло је 12 година од агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ), а злочин који је тада започет над једном земљом траје и данас.
„После свега суочавамо се са бестидним захтевом да постанемо део организације чијем смо злочиначком акту још изложени“, рекао је Раичевић.
Зато, како је додао, група НВО жели да створи јаку антиратну мрежу, како би на реалан и аргументован начин указали на суштину НАТО-а и његове улоге у савременом свету.
„Запад дугује извињење Србији и Црној Гори за огромне људске жртве, патње и разарања, изазване империјалистичком политиком у двадесетом веку“, пише у Декларацији.
Наводи се да народ Црне Горе и Србије, као правни следбеник СРЈ, има право на накнаду ратне штете, настале током „агресије НАТО-а“.
Поручује се да је нужно утврдити одговорност за нагли раст броја оболелих од канцерогених болести, за људске губитке и патње у протеклих 12 година, што је последица радиолошког и хемијског загађивања земљишта, воде, хране и околине.
„Желимо, пре свега, истином да парирамо добро плаћеном и прилично испразном еуроатлантском маркетингу и њиховим НВО носиоцима“, казао је Раичевић.
У Декларацији позива се црногорска Влада да утврди тачан број црногорских држављана који су жртве НАТО агресије, без обзира на то у ком делу СРЈ су страдали.
„Упућује се апел Влади да обезбеди независну научно-стручну анализу свих последица коришћења забрањених оружја, да усвоји план мера за спречавање штетних последица у будућности и да објави резултате анализе“, пише у документу.
Наводи се да се о последицама коришћења радио-активног оружја и хемијских супстанци ослобађаних намерним бомбардовањем хемијских постројења не сме ћутати.
„Запад дугује извињење Србији и Црној Гори за огромне људске жртве, патње и разарања, изазване империјалистичком политиком у двадесетом веку“, пише у Декларацији.
Наводи се да народ Црне Горе и Србије, као правни следбеник СРЈ, има право на накнаду ратне штете, настале током „агресије НАТО-а“.
Поручује се да је нужно утврдити одговорност за нагли раст броја оболелих од канцерогених болести, за људске губитке и патње у протеклих 12 година, што је последица радиолошког и хемијског загађивања земљишта, воде, хране и околине.
"Када видимо хиљаде мртвих у Авганистану, Ираку, и све до ових дана, када видимо најбестијалније примере садистичког иживљавања над недужним људима, најчешће цивлима. С правом се, онда, ваља запитати где ми идемо, и да ли тим путем треба да ходимо".
Учесници конференције затражили су и оснивање Хашког трибунала, као, како су казали, политичке а не правне творевине, која постоји изван и изнад закона Уједињених нација.
Изасланик митрополита црногорско-приморског, Велибор Џомић, рекао је да је црква, као саборни организам сваког друштва, позвана и призвана, не да се бави политиком, него да се живо укључи у сва дрштвена питања која су судбински важна за духовно и морално биће народа.
Он је подсетио на речи Амфилохија да су, ако је оснивање НАТО-а 1949., имало рационални разлог у парирању ондашњем Источном блоку, на крају 20. века ти разлози престали. „Али очигледно нијесу престали разлози за даље постојање тог војног и политичког савеза“, додао је он.
Упитао је где је место Црне Горе у таквој војној машинерији, која је, како је рекао, посејала плодове чији горки укус се осећа и ових дана.
„Када видимо хиљаде мртвих у Авганистану, Ираку, и све до ових дана, када видимо најбестијалније примере садистичког иживљавања над недужним људима, најчешће цивлима. С правом се, онда, ваља запитати где ми идемо, и да ли тим путем треба да ходимо“, казао је Џомић.
Скупу су присуствовали и представници Социјалистичке народне партије (СНП), Нове српске демократије (НОВА), Народне странке (НС) и Демократске српске странке (ДСС).
Представник Социјалистичке народне партије (СНП) Александар Дамјановић поновио је да се та партија залаже за то да одлуку о евентуалном уласку Црне Горе у НАТО донесу искључиво грађани на референдуму. У тој странци мисле да сада нема воље да се таква одлука донесе. Он је оценио да је потребна јавна дебата о том питању, али не сматра да треба водити пропаганду нити кампању, већ трезвено приступити и говорити чињеницама и аргументима.
Чланство Црне Горе у НAТО је исувише крупна тема да би се заобишло непосредно изјашњавање грађана о том питању, оценио је заменик председника Нове српске демократије (НОВA) Горан Даниловић. Он је навео да су у последње време присутне појачане активности различитих структура у правцу прикључена Црне Горе Северноатлантском савезу, без претходно проверене воље црногорских грађана о томе.
Према његовим речима, предности чланства су занемарљиве, а мане огромне.
,,Због тога грађани не желе да Црна Гора уђе у тај милитарни савез”, навео је заменик председника НОВЕ. Он сматра да је Партнерство за мир довољан ниво односа Црне Горе са НAТО.
Ранко Кадић, председник Демократске српске странке сматра да Црна Гора, због моралних и патриотских побуда, не би требало ни да разговара о уласку у НАТО.
„Експеримент је извршен над мојим народом и државом, касније је спроведено у Ирану, Ираку, сада у Либији. Не чуди ме што је власт Црне Горе подржала напад на Либију, она је ћутала када су нападали и сопствену државу, а неки и мучки подржавали оне који су је нападали“, рекао је Кадић.
Милан Радовић из НС казао је да се и његова парија противи уласку Црне Горе у НАТО и да је став Владе за потребом учлањења погубан и противан већинском ставу грађана.
Опасност пузајућег прикључења НАТО
Директор београдског Центра за стратешке алтернативе и координатор пројекта Зашто НАТО, Александар Митић, рекао је да власти Црне Горе и Србије иду у НАТО „пузајућим процесом“, додајући да Београд то ради мало спорије.
„Власти у Београду и Подгорици немају намјеру да закажу референдум о уласку у НАТО док тај процес не доведу до свршеног чина“, казао је он.
Уколико желе да спрече улазак своје земље у НАТО, грађани Црне Горе морају под хитно да се организују и започну свеобухватну кампању за референдум о чланству у НАТО зног специфичности процеса интеграције, дуготрајног процеса који дозвољава "увлачење", односно "пузајуће прикључење" засновано само на одлукама Владе, без неопходности консултација и одобрења скупштине и грађана рекао је директор Центра за стратешке алтернативе из Београда Александар Митић.
Како је рекао, противи се уласку у НАТО, између осталог и због тога што је за вријеме бомбардовања Косова био дописник агенције Франс прес и видио 193 жртве НАТО бомбардовања.
Уколико желе да спрече улазак своје земље у НАТО, грађани Црне Горе морају под хитно да се организују и започну свеобухватну кампању за референдум о чланству у НАТО зног специфичности процеса интеграције, дуготрајног процеса који дозвољава „увлачење“, односно „пузајуће прикључење“ засновано само на одлукама Владе, без неопходности консултација и одобрења скупштине и грађана рекао је директор Центра за стратешке алтернативе из Београда Александар Митић.
„Ово питање је у Црној Гори ургентније него у Србији јер је, за разлику од Београда, Подгорица добила такозвани Акциони план за чланство (МАП), односно документ којим се владајућа политичка класа практично без консултације са народом, стратешки определила за чланство у НАТО.
Актуелна власт у Србији, следећи кораке власти у Црној Гори, према званичним документима НАТО-а и изјавама генералног секретара те организација, изражава жељу да управо тако, дакле корак по корак, иде ка чланству у Алијанси, упркос томе што јавност у Србији успављује причом да „није време“ за ту тему, изјавио је Митић.
Рационална неутемељеност атлантских интеграција
Драгомир Анђелковић Извршни директор Центра за стратешку сарадњу саопштио је да актуелна црногорска власт, упркос расположењу већег дела грађана земље, одлучно је опредељена за атлантске интеграције, што је еуфемизам за улазак у НАТО.
„Такав став покушава да правда цивилизацијско-демократским, економским и безбедносним разлозима, рекао је Драгомир Анђелковић Извршни директор Центра за стратешку сарадњу. Наводно, улазак у НАТО одразио би се повољно на цивилну и парламентарну контролу сектора одбране, и убрзао би европске интеграције Црне Горе, што би унапредило демократски, правни и генерално цивилизацијски амбијент земље. Све то би утицало на побољшање имиџа Црне Горе као кредибилног партнера, као и на правно-политичко окружење бизниса. Тиме би био стимулисан доток страних инвестиција, као и унутрашњи привредни потенцијали, што би резултирало знатно бржим економским развојем и растом животног стандарда грађана. Коначно, како се тврди, чланство у НАТО-у осигурало би спољну и унутрашњу безбедност државе. То је само по себи битно, а и додатно би се позитивно рефлектовало на претходно наведене факторе друштвеног напретка.“
„Наведени разлози у прилог атлантских интеграција не стоје. Црна Гора има сувише мали – па нажалост, противно традицији, чак и друштвено маргинализован, те грађанским органима чврсто подређен – војно-безбедносни комплекс, да би од већег значаја било питање додатног унапређивања његове цивилне контроле. Бугарска, Албанија и Румунија, тек примера ради, увелико су у НАТО, а то се није благотворно одразило на цивилизацијску и демократску климу у тим државама. О Турској, познатој по врло негативном односу према људским правима – о чему на упечатљив начин сведоче извештаји релевантних међународних организација о стању у затворима и понашању полиције – да и не говоримо.
