Александар Митић, директор Центра за стратешке алтернативе, изложио је на скупу листа Геополитика под називом "Стратегија опстанка Србије" своје виђење комуницирања стратешких алтернатива у околностима у којима се налази српско друштво.
Како је истакао, у Србији је данас на делу интелектуални тероризам који се спроводи паролама “ЕУ нема алтернативу”- а све више и “НАТО нема алтернативу” -, којима се свака критика стратешког правца Србије одбацује као “националистичка”, “назадна”, “анахрона”, “изолационистичка” и “опасна”.
-Оно што је опасно и једнострано су управо такве флоскуле којима се Србија увлачи у такозване “пузајуће процесе”. Тим процесима се корак од корак стратешки мења положај Србије на штету српског народа: одустаје се од борбе за Косово, слаби се Република Српска, ствара се отклон према Русији, зависност према Западу, понизност према САД. Могу ли се у таквој констелацији промовисати стратешке алтернативе? Могу. – рекао је Митић и навео десет метода.
1. Прављење квалитетних информативних и аналитичких интернет портала, који нису скупи за оснивање и одржавање са техничко-логистичког аспекта.
2. Прављење екслузивног и квалитетног материјала који може да се шири друштвеним мрежама. Само у Србији у јесен 2010. године постоји преко два милиона Фејсбук профила.
3. Активније учешће на форумима, коришћење форума мејнстрим медија за “рат аргументима”. Медији су све отворенији за коментарисање, све је мање простора и толеранције према цензури на форумима.
4. Умрежавање алтернативних медија. Већина алтернативних медија су непрофитног карактера, те преузимање текстова, уз претходни договор, не би требало да преставља проблем.
5. Прављење и дисеминација квалитетних материјала, попут флајера, који на визуелан начин објашњавају грађанима суштину проблематичних процеса.
6. Коришћење сваке прилике – трибине, догађаја - да се промовишу алтернативни медији.
7. Стварање медијских догађаја политиком “конфронтације ниског интензитета”, без говора мржње и насиља. Рационално али оштро.
8. Улазак аргумената у радијски простор који је нешто отворенији.
9. Улазак аргумената на локалне телевизије, где постоји мање контроле и цензуре.
10. Стварање новинске агенције алтернативних медија. Информативни садржај је крвоток медијског система. Није довољна аналитика. Неопходне су вести прикупљене, обрађене и интерпретиране из другачијег угла. Без информативе, сваки аналитичарски медијски напор остаће без видљивијег резултата.
Са округлог стола је поручено да је неопходан економски опоравак и заустављање корупције, обнова индустрије и унапређење пољопривреде, да је у спољној политици нужно примењивати принцип реципроцитета, не улазити у НАТО и не нудити се Европској унији већ улазак у ЕУ прихватити само ако ЕУ од Србије то затражи.
"Србија не би смела да буде опсесивно усмерена на чланство у ЕУ, него мора да искорени корупцију и ојача привреду, да ради на разбијању стереотипне слике коју су о њој створили медији САД и западне Европе", поручио је Џејмс Бисет биши канадски амбасадор у Београду.
Свету важно да обузда Србе
Говорећи и међународној стратегији обуздавања српског фактора као најбројнијег на Балкану, проф. др Миломир Степић је подсетио да је то најпре чинила бивша СФРЈ, чији је мото био "слаба Србија-јака Југославија". Балкан је, указао је он, важан јер се налази на ободу евроазије и ко контролише тај ободни појас тај влада светом. Отуда је, према Степићевим речима, за моћни спољни свет геостратешки важно обуздати српски фактор, што је данас "добило екстремну форму" и "треба се суочити са тим да је стање српског чиониоца-стање суноврата". Он је поручио да је неопходно "да се заустави дезинтеграциона инерција Србије" и да се изврши дејугославизација српског чиниоца тако што ће Србија престати да у спољнопј политици настоји да на своју штету задовољи све стране бивше Југославије, док истовремено сви други гледају сопствене интересе.
Није му јасно, како је рекао, зашто "у спољној политици Србија ставља сва своја јаја у једну корпу - корпу ЕУ и зашто је изгубила самопоштовање стално се нудећи Европској унији", кад Србија може да буде "значајан фактор на Балкану и без ЕУ која више не носи златна јаја". Запитао се такође"колико пута треба ногом да те шутну у зубе да би ти схватио да тај који те шутира није пријатељ?"
"Још 1996. било ми је јасно да ЕУ неће бити уравнотежена и од тада, следећи политику Сједињених Америчјих држава, делује против Србије. Србију су кривили за сва дешавања на Балкану, покушавали да је распарчају, били су, између осталог, директно умешани у стварање и обучавање УЧК знајући да ће Милошевић морати да реагује", рекао је Бисет.
Улазак Србије у НАТО, према Бисетовим речима, значило би оправдавање бомбардовања тадашње СРЈ 1999. године.
"Нема сумње да би НАТО волео да уђе у Србију, јер би тиме били у потпуности оправдани у поступцима према вашој земљи. Тиме би тај предмет био стављен ад акта и надали би се да више нико неће покренути кршење првог члана НАТО повеље, у коме се наводи да се та организација никада неће служити силом или претњом силе у решавању међународних спорова", указао је Бисет.
У северноамеричким медијима, додао је он, "не може да се помене Србија, а да се не стави у варварски контекст".
"Демонизација још траје у Америци.Мало коме су у спољном свету позната збивања која су претходила Сребреници, мало је оних којима је познато да су прве злочине у БиХ починили муслимани", рекао је Бисет.
Земље које су подржале Србију у непризнавању албанског самопроглашења независности Косова и Метохије, оценио је Бисет, "осећају се нелагодно видећи да се Србија понаша тако као да практично прихвата неминовност самосталног Косова и извлачи питање статуса Косова из Савета безбедности УН дезавуишући Резолуцију 1244."
Скуп је организовао магазин Геополитика из Београда, а подржала Српска народна одбрана из Америке и њен председник Славко Пановић.
