Демократија у бодљикавој жици

ФОТО: А. ЧУКИЋ

Мигрантска криза је и кулминација последица промашене политике од Авганистана и Ирака, преко Арапског пролећа и интервенције у Либији, до директног спонзорисања екстремистичких група у Сирији, праћених покушајима да се Русија протера с Блиског истока, мишљења је Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе.

Он наглашава да су осим ове последње Европу погодиле још две страшне недаће, у којима је САД кључни играч, а то су криза евро-зоне покренута америчком финансијском кризом и политичко-економски сукоб око Русије који је Вашингтон започео свргавањем власти у Украјини.

Какве су последице по Европу?

- Мигрантска криза је као хуманитарно, морално, вредносно, па геополитичко, безбедносно и економско, али и политичко питање урушила основне постулате данашње Европе, пре свега ЕУ, чији су симболи били економија и слобода кретања. Сада су чланице су показале другачије лице, гледано од дужничке кризе у Грчкој, рекордне незапослености младих у Шпанији, па подела пријема азиланата и напокон ограничење слободе кретања.

Сматрате да је мађарски зид био само почетак ограничења кретања?

- То је највидљивија, али нажалост као што смо видели не и последња баријера. Прави се све више нових граница унутар Европе. Запад је прво подржао распад Југославије и стварање нових држава, а још увек ради на покушају да легитимише и легализује спонзорисање отимања Косова и Метохије и прављења "државе Косово". Паралелно с тим, организују се обојене револуције и пучеви, вештачки се Русија одваја од остатка Европе, санкционише, изолује. То кулминира физичким контролама, баријерама, бодљикавим жицама и зидовима, али и новим менталним границама у главама грађана који постају свесни да Европа више није, нити ће бити оно на шта су навикли.

Руина од Либије

Како то да се ЕУ уопште не сналази у садашњој ситуацији с мигрантима?

- Парадокс је да су ЕУ и НАТО мислили до пре неколикогодина да контролишу Медитеран и могу да раде шта хоће. Француски председник Никола Саркози је покренуо напад на Либију и са савезницима од ње направио руину за коју боре разна племена и Исламска држава, а сада би да "брани" ЕУ зидовима према Србији. Канадски шеф дипломатије Џон Берд је на бомбама писао графите "слободна Либија", а мали Ајлан Курди утопио се у Турској након што је Канада одбила да његовој породици да азил. Шта тек рећи о европским државама које одбијају да приме избеглице да би заштитиле "хришћанску цивилизацију стару 1.000 година", а истовремено подржавају пријем "државе Косово" у Унеско којим се Србији одузимају најзначајнији споменици хришћанске цивилизације?

Како је ЕУ испала политички и безбедносно кратковида?

- Та кратковидост јој се већ обија о главу и тек ће. Видљиве последице су мигранти усред Будимпеште, Беча и Минхена, огромна фрустрација и незадовољство младих од Сиризе и Подемоса до избора Џеремија Корбина за шефа британских лабуриста, па просипање млека европских пољопривредника на бриселском тргу Шуман и сукобљавање са полицијом због губитака изазваних санкцијама према Русији. Верујем да би САД и Турска могле да окончају рат против Исламске државе за кратко време ако би дозволиле укључивање Русије и уколико би одустали од свргавања Асада и преузимања потпуне контроле над тим регионом.

Значи ли то да нема скорог краја мигрантској кризи?

- Неће бити мира и стабилности на Блиском истоку, а самим тим и престанка доласка избеглица, све док САД и ЕУ не направе истински договор са Русијом, прекину лицемерну политику према "непријатељу" Ирану и према "пријатељу" Саудијској Арабији. Наравно, и док не виде како да пронађу решење за политику Турске, која удара на Курде на све стране. Дакле, мигрантска криза мора да се реши у свом корену, на терену у Кобанеу, а не на Хоргошу.

Могу ли Србију да на путу ЕУ закоче добри односи са Москвом?

- Нема дана да се српско-руски односи не нађу на тапету Запада, од неувођења санкција Москви до заједничких војних вежби. Србија, за сада, није променила став, што је за
похвалу, али ако настави процес приступања ЕУ, биће све ултимативније захтевано да се удаљи од Русије. У оквиру преговарачког поглавља 31, тражиће се постепено усклађивање са декларацијама о заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ, а то сада значи и политичко и економско супростављање Москви. Избацивање Русије је уз питање Косова и Републике Српске један од три кључна услова Србији. Ако би се одржала политика ходања по танкој жици неутралности како је види власт у Београду, резултат би могао да буде успешан. Међутим, на дуже стазе, ако се настави са ЕУ интеграцијама, та политика је практично немогућа.

Какву политику треба да води Београд?

- Српска власт је у тешкој позицији, пред новим условима по питању Косова и миграната, али је о последицама дугорочног условљавања требало да размишља пре него што је одлучила да све карте баци у кош интеграција у ЕУ. Што се више приближавамо чланству, маневарски простор ће нам се сужавати. Са ЕУ треба разговарати и проналазити решења, али имати и конструктивну политику алтернатива, нарочито на истоку, док на западу не смемо да стварамо још веће непријатеље. Србија има квалитетну дипломатску мрежу, искуство и довољно снажан имиџ да развија драстично квалитетније односе од испуњавања услова и хирова берлинских саветника, бриселских бирократа, вашингтонских јастребова, британских служби, хрватских и мађарских ултранационалиста. Знам да можемо боље. Али ово ће, као и увек у историји Србије, бити испит воље.

Магистар међународних односа
* Александар Митић је рођен 3. фебруара 1974. у Лесковцу. Одрастао је у дипломатској породици, живео у Тунису, Белгији и Канади. Основну школу је завршио у Бриселу, средњу у САД, а журналистику и политичке науке на Карлтон универзитету у Отави, где је стекао титулу магистра међународних односа, са специјализацијом из анализе сукоба. Докторанд је на ФПН-у у Београду, где је предавао предмет кризно новинарство.
* Као дописник агенције Франс прес 1999. извештавао је с Космета свих 78 дана НАТО бомбардовања, а од 2005. био је дописник Тањуга из седишта ЕУ и НАТО у Бриселу.
* Творац је "Косовског компромиса", првог пројекта стратешке комуникације који је подржала Влада Србије у земљама ЕУ, усмереног против признања независности Косова. Члан је УО Фонда "Слободан Јовановић".
* Тренутно живи у Прагу, ожењен је Миленом, има две кћерке.

ВЕСТИ