Душан Пророковић: Последица повећаног прилива (нелегалних) имиграната јесте и успех на изборима десничарских странака у разним земљама ЕУ, а које се залажу за дефинисање јасне анти-имиграционе политике.
Швајцарска је позната по многим стварима, а што се тиче њене унутрашње политике, карактеришу је чести референдуми. У сложеном политичком систему, који подразумева строго чување баланса и паритета између представника три народа (или три „језичке заједнице“-немачке, француске и италијанске), две конфесије (протестанти и католици) и територијалне заступљености (кантонално уређење), изјашњавање грађана о одређеним питањима се показало као згодно решење. Само током 2014. године већ је одржано девет референдума, а још један, десети, заказан је за крај новембра. О чему су у текућој години одлучивали грађани једне од најбогатијих држава на свету: одбили су да здравствено осигурање више не покрива трошкове абортуса; подржали су иницијативу да се са ЕУ успостави нови механизам о слободном протоку радне снаге; сагласили су се са оснивањем новог, јединственог фонда за развој железнице; нису се сагласили са одређивањем минималне наднице у колективним уговорима која би била у износу од 22 франка по сату и тд. Одлучује се, дакле, о најразличитијим могућим стварима. Истина, честе су и критике овакве праксе које се могу чути од самих Швајцараца: уколико се тако често гласа на референдуму-чему онда служе парламент, политичке странке, разни форуми и скупа бирократија?
Крајем месеца биће изјашњавање по питању ограничавања прилива имиграната у Швајцарску. Према предлогу покрета „Екопоп“ број имиграната би годишње требало ограничити на највише 0,2 одсто у односу на укупан број становника. То би значило да у наредном периоду Швајцарска може да прими око 16.000 имиграната годишње. „Имигрантско питање“ је све актуелније на целом Старом континенту. Посебно је актуелизовано након „арапског пролећа“. Политичка дестабилизација на Блиском истоку довела је до новог мигрантског таласа, па је Европа под великим притиском. Толиким, да је немачки председник Јоахим Гук на последњој Минхенској конференцији о безбедности упозорио како цео континент може доживети судбину италијанског острва Лампедуза. Ово острво је, иначе, најближе северноафричкој обали, па је и најчешћа дестинација свих несретника који чамцима и осталим склепаним пловилима крећу „у бољи живот“.
Последица повећаног прилива (нелегалних) имиграната јесте и успех на изборима десничарских странака у разним земљама ЕУ, а које се залажу за дефинисање јасне анти-имиграционе политике. Ипак, у овој ствари је све сложеније него што на први поглед изгледа. На то указује и доскорашњи председник „традиционалистичке“ Швајцарске народне партије Улрих Маурер, који подвлачи да би ограничавање долазака имиграната могло угрозити националну економију.
Са једне стране, како је то некоћ изјавила канцеларка Ангела Меркел, „мултикултурализам је мртав“ и осећа се све већи јаз између европских нација и придошлих имиграната. Према подацима Еуростат-а људи рођени ван ЕУ данас чине 9,4 одсто популације ЕУ. То је и прворазредно политичко питање и социјални проблем. Са друге стране, европска економија може запасти у још веће проблеме уколико не буде постојао континуални прилив јефтине радне снаге. Готово да и не постоји европска нација са демографским растом. Европљана је све мање и све су старији. Поред тога, генерације које су одрасле у „деценијама благостања“ нису најспремније да раде било које послове. Избирљивости на тржишту рада има као никада до сада. Са постојећим трендовима у Европи неће имати ко да ради читав низ послова већ у наредним годинама. Такође, недавно представљени резултати истраживања две италијанске трговинске коморе показују да би се без активности „имигрантских предузећа“ последице економске кризе још жешће осећале. На Апенинском полуострву послује чак 325.000 малих предузећа чији су власници рођени ван Европе, а у Риму је то свака седма компанија у власништву појединца.
Расправа која се повела у Швајцарској, а за коју је као повод послужио предстојећи референдум, управо се односи на ово питање. Одговор ће дати грађани и биће занимљиво анализирати како сам ток кампање, тако и резултате.
