Душан Пророковић
Зашто Канада предњачи у наметању економских санкција Русији? Премијер ове земље, Стивен Харпер, брзо је по почетку украјинске кризе закључио да су „Руси изабрали да буду ривали, а не партнери“. Од тада, Канада је увек истрчавала прва са предлозима нових мера, била једна од најоштријих у осудама и најупорнија у захтевима да се Русија казни. Помало и зачуђујуће, с обзиром да се у међународној политици Канада не доживљава као иницијатор конфликата и узрочник криза. Чак напротив.
Разлози за овакво постављање званичне Отаве могу се тражити и у стратешкој повезаности са САД или сложеном формално-правном положају Канаде (британски доминион који нема пуни суверенитет). Очигледно, САД и Велика Британија имају своје разлоге да каналишу украјинску кризу, а Канада их у томе подржава. Међутим, разлог за претерану заинтересованост Канаде да учествује у економском рату против Русије се налази у још једној ствари-нафти! Канада и Русија су два најозбиљнија супарника у великој геостратегијској утакмици која се води око питања даљих истраживања резерви нафте на Арктику. Заинтересоване стране су још и САД (преко северне копнене границе Аљаске такође су „арктичка земља“), Данска (захваљујући томе што је Гренланд у њеном саставу) и Норвешка. Климатске промене и глобално отопљавање са једне, као и развој технологија и средстава експлоатације са друге стране, отварају сасвим нове перспективе.
Што се сектора безбедности тиче, Русија на Арктику има десет војних лука, њене нуклеарне подморнице непрестано патролирају, а тренутно се обнављају и војни аеродроми, како би се одржавало стално војно присуство, док је на пољу међународног права 2011. године покренута иницијатива унутар УН чији је крајњи циљ да се потврди коме припадају одређени подводни гребени. Од 38.000 километара арктичке обале, Русији припада 22.000
До данас, могуће резерве у арктичкој нафтној зони су процењене на 90-110 милијарди барела, што је једнако светској потрошњи за три године. Претпоставља се да су изворишта значајно издашнија. Шта ово значи за земље које имају приступ извориштима? Нафта је била стратешки ресурс и до сада. Због нафте су започињани и вођени нови ратови. Међутим, у наредним деценијама ће она постати све битнија. Свет се налази у периоду „нафтног слома“, тренутка од којег ће нафте на тржишту бити све мање, а потражња за њом ће постајати све већа. Још пре пола века познати стручњак Марион Хуберт је прогнозирао како ће до овога доћи на преласку између два миленијума. Његове слутње су касније потврдили други, па је Колин Кембел писао како је 2010-та година „нафтног шока“, а аналитичари мултинационалне компаније „Шел“ да ће то уследити између 2016-2020. При томе, према до сада обављеним истраживањима и објављеним прогнозама, већ је откривено преко 90 посто нафтних налазишта у свету. Због свега, заинтересованост за Арктик расте. А на том подручју су, барем до 2014. године, Руси најдаље отишли по питању стварања услова за почетак далеко значајније експлоатације нафте. Што се сектора безбедности тиче, Русија на Арктику има десет војних лука, њене нуклеарне подморнице непрестано патролирају, а тренутно се обнављају и војни аеродроми, како би се одржавало стално војно присуство, док је на пољу међународног права 2011. године покренута иницијатива унутар УН чији је крајњи циљ да се потврди коме припадају одређени подводни гребени. Од 38.000 километара арктичке обале, Русији припада 22.000. Трећи пакет санкција које је увела ЕУ Русији, а сличне мере су пре тога донеле и Канада и САД, управо је усмерен против руске нафтне индустрије и онемогућава даљу размену технологија и знања у области унапређења процеса експлоатације нафте са морског дна. Русији је овај облик научно-технолошке сарадње са западним земљама био потребан, али важи и обрнуто. У сваком случају, западне процене су да се на овакав начин може успорити, или чак зауставити даље „руско напредовање“ на Арктику. Тиме се отвара простор за сасвим нове енергетске, безбедносне, економске и геополитичке рачунице. За Канаду, судећи по досадашњим реакцијама, ово је чак и један од спољнополитичких приоритета. Користећи украјинску кризу као средство, Канада започиње своју велику геополитичку битку са Русијом на Арктику.
