Спољнополитички аналитичар, сарадник Центра за стратешке алтернативе и бивши амбасадор др Зоран Миливојевић објавио је нову књигу под насловом "Европска унија - циљ у косовском лавиринту" у издању Чигоја штампе.
Ради се о збирци текстова, интервјуа и медијских гостовања др Миливојевића, једног од најактивнијих српских спољнополитичких аналитичара.
"Европска унија - циљ у косовском лавиринту" је трећа по реду књига из серијала који обједињује ставове др Миливојевића, након издања "Србија, Европа, свет" (2016) и "Из дипломатске торбе" (2018), такође у издању Чигоје.
Предговор књиге је написао др Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе.
Прочитајте увод који је др Миливојевић написао за књигу:
Увод
Динамика међународних односа и промене распореда снага на глобалном плану са стварањем новог међународног поретка на основама мултиполарног света задње две године, укључујући актуелно стање у Европској унији и окружењу Србије, нису условили промену стратешког определења њених владајућих елита. Чврсто и даље остаје, поновљен и у моменту изласка овог штива, главни прокламовани стратешки циљ владајуће елите Србије и на унутрашњем и спољном плану - приступање ЕУ кроз политички концепт дефинисан као европски пут.Међутим дилеме око будућности ЕУ после изласка В.Британије, њених нужних институционалних корекција и реформи, продубљених економско - политичких разлика због диспропорција на релацији Север-Југ ЕУ и оних политичких на релацији Исток-Запад (деловање Вишеградске групе, емиграциона политика и др.), затим нових трансатланских односа, економских и идеолошких изазова, остају актуелне. То важи и за будуће постављање Србије и њену стратешку националну визију будућности тим пре због додатног и најважнијег државног и националног питања - статуса Косова и Метохије (КиМ), на чијем решавању инсистира ЕУ на начин који у пуној мери не одговара интересима Србије (признање).
Прву половину 2020 обележила је пандемија вируса Ковид-19 са глобалним размерама, ефектима и последицама, што ће све скупа утицати и на светски међународни поредак и односе на макро и микро плану у свим доменима. Све то не може бити без утицаја и на питања од значаја за међународни положај Србије и њене државне и националне интересе, укључујући и тему стратешког циља-приступања ЕУ са решавањем статуса КиМ.
„Дан после пандемије"
Број новозаражених од коронавируса се полако ставља под контролу, а број умрлих у најугроженијим подручјима полако стагнира и опада. Главне мере у супротстављању вирусу су већ стандардизоване, углавном према кинеском искуству и моделу. Исто важи и за разне неопходне статистике и научне методе према сопственом или глобалном расположивом искуству и верификованим дометима ове незабележене пошасти у новијој светској историји.Тако да су се стекли основни услови за свођење биланса и утврђивања штета, како на нивоу државних и националних заједница појединачно тако и међународне заједнице и организација у целини. Из овога се наравно изузимају људске жртве као немерљиве штете. Сви се слажу да „више ништа неће бити исто“. За такву оцену већ постоје одређени аргументи.
Штета ће бити различитих и у погледу садржаја и обима, почев од оних моралних и етичких до организационих, економских, политичких, геостратешких и то без изузетака за међународни пореак и све мање-више релевантне чиниоце и субјекте међународне заједнице. Напредак за сада књижи једино фармакологија и медицина. Пошто су овога пута најразвијенији (Г20) значајно захваћени вирусом и трпе штету, чак и они „најневинији“ који су минимално или никако били захваћени, трпеће економску, политичку и др. штету због преливања штетних последица у условима глобализације и опште међузависности која доминира у међународним односима данас. Уосталом корона никога овога пута није амнестирала, чак ни спорт.
Када је реч о међународној заједници и односима у њој о моралним и етичким штетама већ је доста глобално расправљано због одсуства или селективно-себичног приступа солидарности, већ како где и како ко са доста познатих чињеница. Сада је сигурно да ће главне штете бити у домену поверења у приступу сарадњи, третману принципа равноправности, сагледавању заједничких интереса и циљева више субјеката, већих резерви у погледу међусобног уважавања и поштовања код дефинисања приоритета државних и националних заједница. Моралне и етичке штете већ су произвеле, производе и тек ће оне политичке, јер су се третманом солидарности одразиле на укупна осећања и трпљења неких значајних заједница (Италија на пр.). Геополитика и „шири интерес“ ће то тешко како се то у жаргону каже испеглати.То важи у првом реду за субјекте са сложеном политичком анатомијом каква је на пр. ЕУ чији су биланси и санација последица већ теме на дневном реду на моралном (Италија, Шпанија и солидарност), економском („коронавирус обвезнице“, нови Маршалов план, модификован буџет, итд.), политичком (међусобни и односи Север-Југ, поверење, заједнички интереси, институције, организација и функционисање) и др.плану.
Економски биланси и штете су већ предмет анализа, класификовања и сортирања, политичких и научних предвиђања, а у условима када глобална економска криза већ делује. Сигурно је да ће мало који субјект књижити плус у економско-социјалној сфери са изузетком неких мање утицајних сектора због изнуђених специфичних потреба (израда и пласман медицинске опреме и сл.). Генерално пад производње, пласмана роба и услуга, запослености, већ убедљиво производе штете. Исто то на социјалном плану са падом стандарда, растом неједнакости, новим оптерећењима по свим социјалним сегментима. Следи неминовно оцена о даљој судбини већ начете глобализације и још увек доминантног, али нарушеног и у пракси оспореног неолибералног концепта. Ко буде мудро дефинисао национални интерес, ефикасно сачувао расположиву супстанцу, прекомпоновао привреду, уклопио компаративне предности и ресурсе, имаће веће шансе да брже стане на ноге и обезбеди санацију и раст. Ово важи и за Србију.
Глобална политичка сцена је већ заокупљена сукобом два процеса: незаустављивим наступом мултиполаризма и настојањем да трансатланска заједница сачува глобалну доминацију. Ковид 19 је то оголио, јер како објаснити да Кина у односу на трансатланску заједницу доминира у одбрани од вируса и са Русијом у солидарности са глобалним економско-политичким ефектима чак и у срцу те заједнице (Италија и др.), а да истовремено Запад томе упорно супротставља економско-политичке санкције, притиске и додатне резерве за сарадњу, као механизме одвраћања, али видљиво је без ефеката на главну претњу-Ковид 19 и његове последице.
Геостратешки гледајући најважнија последица ефеката коронавируса на глобалном политичком плану је јачање значаја и улоге државе и националног суверенитета са ослонцем на историју, традицију, идентитет. На овоме ће се базирати будуће уобличавање међународног поретка и односа у његовим оквирима, као и даља афирмација цивилизацијских стандарда и вредности. Либерална идеологија ће морати уз нужну корекцију индивидуализма то да прихвати, као и повратак на одређени државни интервенционизам. Мораће да прихвати и једну Кину ван свог домена и домета, као светску силу са другачијом политичком идеологијом и системом. Затим Русију, Индију, САД које се мењају уз унутрашња превирања, Европу историје, традиције и нациоанлних идентитета и интереса. Јер корона све то већ сада чини неизбежним у наредном периоду. Др Зоран Миливојевић.“
Политика, Објављено 24.априла 2020
У изнетом смислу ова књига има за предмет ауторове анализе и коментаре међународних односа преко његових непосредних и јавних обраћања, а у склопу њиховог праћења и могућих предвиђања будућих догађања на међународној сцени. Тематски је превасходно везано за постављање и понашање наше земље и релевантног страног фактора у текућем процесу транзиција и посебно евроинтеграција, као политички прокламованог стратешког определења владајућих елита Србије, а у контексту услова, посебно решавања питања КиМ, од којих то определеље непосредно зависи. Доминирају питања која се тичу међународних догађања, околности и релевантних понашања и деловања различитих фактора који су од утицаја непосредно и посредно за остваривање наведеног прокламованог стратешког циља у периоду 2018 - 2020 година.
