Премијер Путин с председником и премијером Борисом Тадићем и Мирком Цветковићем није разговарао о односу званичног Београда према НАТО. То питање, како каже Александар Конузин за Данас, амбасадор РФ у Србији, покренули су шефови посланичких група у Скупштини Србије, који су пред руским премијером показали да у вези с НАТО интеграцијама нису јединствени.
- У тој ситуацији премијер Путин је јасно изнео руски став – ово питање Срби треба сами да реше, али Русија сматра за неопходно да изнесе своје мишљење о ширењу НАТО, које угрожава њену безбедност. Наводећи конкретан пример, рекао је да мале земље у НАТО нико не пита за мишљење, него се доносе одлуке које оне треба да испуне. Евентуална одлука о размештању ракета на територији Србије била би претња за безбедност Русије и она би била приморана да предузме војне мере како би отклонила ту војну претњу. Те мере неће бити уперене против Србије, него против тих ракета – објашњава амбасадор Конузин.
Да ли је ова изјава премијера Путина „упозорење“ српским властима?
- Србија има право да се прикључи било којој организацији. Поштоваћемо одлуку коју ћете сами донети, али рачунамо да ће Београд с поштовањем прићи нашим размишљањима да би улазак у НАТО представљао претњу по безбедност Русије. Лично сматрам да је неопходно Србији објаснити ситуацију шта би било када би на њеној територији постојала претња по безбедност Русије. Сарађивали смо 800 година и никад се такво питање није појавило. Напротив, ратовали смо против заједничких непријатеља и није докраја јасно из којих разлога на територији Србије може бити размештено оружје уперено против Русије.
Снаге НАТО на Косову и Метохији фактички су већ на делу територије Србије. Како Москва оцењује њихово присуство после самопроглашења косовске независности?
- У складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, територија Косова је део Србије. Војна база НАТО налази се тамо упркос жељама Београда. То значи у супротности са међународним правом и незаконито. Русија то тако види.
Данас