За државу која се декларише као војно неутрална, Србија има драматично диспропорционално већу и приснију сарадњу с НАТО-ом него што би требало да има, сматра Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе.
„Не спомињем то само због бомбардовања 1999. године, улоге НАТО-а у проглашењу независности Косова и обучавању ’косовске војске’ или због отворено антагонистичког става према нашем најближем савезнику у Савету безбедности УН, Руској Федерацији. Довољно је, наиме, упоредити број вежби и програма које Србија реализује с НАТО-ом у односу на војну сарадњу с државама које нису чланице. Та диспропорција почела је да се смањује захваљујући расту војне сарадње с Руском Федерацијом, и то је тренд који би требало да прати једна војно неутрална држава”, каже Митић за „Политику”.
Он очекује да НАТО у наредних неколико месеци интензивира своје напоре и програме на Балкану и кроз јачање стратешких комуникационих програма којима би се, каже, пропагирала сарадња Србије с НАТО-ом у оквиру ИПАП-а.
„Изјаве генералног секретара Столтенберга јесу најава у том правцу. Међутим, од лепих речи за Србију је важније шта НАТО конкретно чини: да ли ће одустати од формирања ’косовске војске’, да ли ће престати да притиска Републику Српску да пристане на прикључење Босне и Херцеговине НАТО-у и, на крају крајева, да ли ће заиста поштовати војну неутралност Србије или ће, поново, као што је већ чинио 2010. и 2013. године, спроводити стратешке комуникационе кампање усмерене ка привлачењу Србије у НАТО”, наводи Митић.
Др Александар Митић је председник Центра за стратешке алтернативе.
