Након припајања Крима Русији, неопходно је да дође до нормализације односа између Москве и Кијева, као и између ЕУ и Русије, оценио је председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић, гостујући у емисији „У средиште пажње“ Радио Београда 1.
„Не верујем да ико у Москви хоће да ескалира ситуацију. Да употребим језик Бриселског споразума, који је толико популаран овде у Београду, потребна је нормализација односа између Кијева и Москве“, изјавио је Митић.
Он је похвалио став Србије да не учествује у гласању Генералне скупштине УН о Криму као „врло мудар“.
„Сигуран сам да је овакав став наишао на одобравање и једне и друге стране упркос притисцима који постоје ових дана“, додао је он и нагласио да Србија има „итекако пуно маневарског простора“ и да је „добро да се сачека“.
„Види се да поједине земље ЕУ које имају веома важне економске односе са Русијом, као што су Немачка и Аустрија, заузимају све умеренији став према санкцијама. Чињеница је да Србија може, да је пожељно, да се од ње очекује, али да не мора да следи сваку декларацију Бриселу у склопу Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ. Србија је ово право да не следи декларације Брисела користила и раније. Зашто га сада не би користила када је у питању Русија, један од најважнијих билатералних партнера, кључни партнер у СБ УН по питању Косова и Метохије и веома важан економски партнер, како на плану енергетике, тако и по питању слободне трговине, односно чињенице да је Србија једина земља у Европи која има бесцарински споразум са Русијом“, истакао је председник ЦСА.
„Србија мора по сваку цену да избегне санкције“ према Русији, оценио је он.
„Без обзира на симпатије за једну или другу страну, ситуација око Крима заиста је потврдила две лекције из косовског случаја. Прва лекција је да је третирање Косова као « суи генерис », јединственог случаја, било осуђено на пропаст као интелектуално безвредан покушај да се надомести гажење међународног права и недостатак рационалних аргумената за распарчавање Србије. Русија се позвала на косовски « преседан » који су ЕУ и САД створили 2008. године, те « креативно интерпретирала » одлуку Међународног суда правде о сецесији Косова на начин на који су то радили Брисел и Вашингтон. Дакле, Москва је само узвратила методама Запада», истакао је Митић.
Он је подсетио на изјаву руског амбасадора Владимира Чижова из 2008 да «ЕУ и САД могу у милион докумената да напишу да је Косово јединствен случај, али ће де факто ситуација на терену широм света показати да је то чиста фарса »,
«Управо ту лежи и друга косовска лекција», рекао је Митић и додао: «након што су чланице НАТО бомбардовале Србију и окупирале Косово, те организовале његово отцепљење, Русија је разумела следећи принцип Запада : много је теже преокренути свршени чин него илегалан чин .
Отуда и креативна интерпретација међународног права. Отуд можда и брзина којом је ситуација на Криму доведена пред свршен чин», истакао је председник ЦСА.
Митић је истакао да је током недавног боравка на Криму, у време одржавања референдума, приметио да трећину међународних посматрача чине припадници разних сепаратистичких покрета у Европи.
Показало се да су наша упозорења била тачна и да је «Косово заиста преседан» који је отворио Пандорину кутију сепаратизма и окуражио сепаратисте широм Европе, закључио је Митић.
Снимак емисије можете послушати ОВДЕ