Велика Србија, али и велика Албанија и Хрватска зарад мира на Балкану, предлог је бившег шефа Конзулата британске амбасаде у Бањалуци Тимотија Леса у анализи политичке ситуације на простору бивше СФРЈ објављеној у угледном америчком часопису "Форин аферс".
Предлог утицајног бившег британског дипломате догодио се готово истовремено када је нови председник САД Доналд Трампа упутио позивницу председнику РС Милораду Додику на свечану инаугурацију у Вашингтон, што би могао бити сигнал нових политичких ветрова. Додик је, иначе, у неколико наврата рекао да ће РС 2018. спровести референдум о статусу, ако јој се не врате уставне надлежности.
Лес предлаже да у првој фази Вашингтон треба да прихвати понуду Албанаца за федерализацијом Македоније и захтев Хрватске за трећим ентитетом у БиХ.
- У другој треба да спорне територије остваре блиске везе са матицама. У трећој да им се омогући сецесија и спајање са матичним земљама, а можда да у почетку буду аутономне регије - каже Тимоти Лес.
- Предлог ће бити самостална држава - најавио је Додик.
Тимоти Лес, сада директор агенције Нова Европа, сматра да у пракси РС није у стању да опстане као ентитет, већ би требало да буде аутономна у унији са Србијом. Он сматра да је дошло време за нови радикални приступ успостављања стабилности у региону, па би Запад требало да крене ка реализацији идеје о националним државама.
- Хрватски ентитет у БиХ би се спојио с Хрватском, Република Српска и север Косова са Србијом, Прешевска долина, западна Македонија и највећи део Косова с Албанијом. Црна Гора, за коју је могуће да остане без албанске енклаве, може да буде независна или да се споји са Србијом - сугерише бивши дипломата.
Лес указује да је заговарана мултиетничност лепа, али и неостварива идеја. Признаје и да је његово решење компликовано, али је уверен да ће одвајање уместо присилног суживота елиминисати ризик нових сукоба.
Званични Лондон се за сваки случај преко амбасадора у Сарајеву Едварда Фергусона оградио од ставова Леса.
- Влада Уједињеног Краљевства снажно је посвећена суверенитету, територијалном интегритету и независности БиХ и других земаља у региону. Нема прекрајања граница на Балкану - казао је Фергусон, али је остало отворено питање да ли је Лесова анализа пробни балон за озбиљније акције у будућности.
Никола Танасић
Нема прекрајања без рата
Лесов предлог, према оцени аналитичара Нове српске политичке мисли Николе Танасића, звучи као "рачун без крчмара". Он сматра да Србију не треба нарочито да занима мишљење бивших дипломата који у пензији напрасно постану паметни и ограђују се од политике коју су водили током службе.
- Наивно је и неозбиљно веровати да формирање већих етничких држава има за циљ остварење мира, јер је то као да се проблем балканског бурета барута решава тако што се буре запали. Незамисливо је да прекрајање граница не доведе до етничких конфликата. Идеја о великој Албанији би довела до балканског хаоса не само због Србије, већ и Црне Горе и Грчке, а од Македоније би остало парче неодрживо као држава - сматра Танасић и додаје да би у случају поделе од БиХ остао тамни вилајет као легло ислама и теориризма.
Танасић наводи да бивши британски дипломата Тимоти Лес има велико поверење у САД, иако је до рата дошло тамо где се Америка упетљала. Зато би, сматра, Вашингтон најбољу улогу одиграо ако престане да се меша у токове на Балкану.
Русија и Турска истиснуле ЕУ
Водећу улогу САД у балканском сценарију Лес оправдава чињеницом да је ауторитет ЕУ озбиљно уздрман, првенствено референдумом о Дану РС. Он каже да се ситуација компликује, јер Русија утиче на заустављање интеграције БиХ охрабривањем босанских Срба у настојањима за отцепљењем, док Турци пружају подршку незадовољном муслиманском становништву у регији, пре свега Бошњацима и македонским Албанцима.
Боље да се Америка не меша
Председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић каже да је са српског аспекта једна од великих предности победе Доналда Трампа та што су изборе изгубили они који су били зачуђујуће фокусирани на стварање унитарне Босне и независно Косово. Такође, и што је нови председник САД најавио пребацивање фокуса на друга светска жаришта.
- Тачно је да је ауторитет ЕУ уздрман на Балкану. Али, питање је зашто би поверовали да би добро решење могло да буде још јаче присуство Вашингтона. Србија управо покушава да оствари балансирану спољну и безбедносну политику, да ојача војну неутралност сарадњом са Русијом и геоекономске позиције сарадњом са Кином - указује Митић за "Вести", истичући да би Београд требало да настави одржавање баланса који подразумева и што боље односе са Бриселом и Вашингтоном.
Промена неопходна
- Ипак, добро је што се размишља о новим приступима према Балкану, јер се све претходних 25 година показало изузетно неуспешним, али са овако радикалним предлозима треба бити обазрив - закључио је Митић.
Зато, према речима Митића, не треба призивати нека хипотетичка решења у којима би кључне улоге у драматичној рекомпозицији граница добили они којима се дрма утицај не само на западном Балкану већ у и окружењу, Турској, Украјини, целом Блиском истоку.
