НАТО не доноси инвестиције (видео)

Поповић: Када лобисти чланства у НАТО наводе земље у којима су порасле инвестиције, заборављају да кажу да су одмах затим порасли и трошкови како би те државе стандардизовале војске по НАТО правилима, финансирале мисије алијансе широм света..

„Једна од главних теза заговорника уласка Србије у НАТО је да чланство доноси директне стране инвестиције. Као аргумент наводе Румунију где су након пријема 2004. године инвестиције порасле 141 посто, Чешкој 80, Пољској 20 одсто. Међутим, то нема никакве везе са уласком тих земаља у НАТО. Коњуктура тржишта је тада била таква да су инвестиције долазиле свуда. У тим годинама и Србија, која није члан НАТО, имала је изванредне инвестиције. С друге стране, данас највећу кризу доживљавају управо земље које су чланице НАТО-а. Дакле, економија нема никакве везе са чланством у алијанси“,  рекао је Ненад Поповић, потпредседник Демократске странке Србије и народни посланик на конференцији „Атлантске интеграције – предности и недостаци“ одржаној у хотелу „Хајат“  у организацији Центра за развој међународне сарадње.

Како је истакао Поповић, када лобисти чланства у НАТО наводе земље у којима су порасле инвестиције, заборављају да кажу да су одмах затим порасли и трошкови како би те државе стандардизовале војске по НАТО правилима, финансирале мисије алијансе широм света...

- Хрватска се обавезала да ће до 2012. године оспособити око 4.100 својих војника за учешће у мисијама НАТО-а, УН и Европске уније. Процене указују да ће у касу НАТО-а Хрватска морати годишње да уплаћује око три милиона евра, а још додатних 10 милиона евра годишње ће трошити на своје официре који ће деловати у структурама атлантског савеза. Главни део трошкова одлазиће на хрватско учествовање у НАТО и УН војним мисијама по свету, што ће од 2011. године износити око 70 милиона евра годишње – указао је потпредседник ДСС.

Још једна теза заговорника чланства је да НАТО доприноси политичкој стабилности која гарантује инвестиције. Према његовим речима, стране инвеститоре не интересује да ли је нека земља у НАТО, већ привредни амбијент и законска база.

- Резултат инвестирања у неку земљу треба да буде профит. А да ли је за земља Индија, Русија или Србија, није битно.  Највеће инвестиције у последњих 20 година биле су управо у земљама које нису у НАТО-у. Питање је јасно: Да ли желимо да живимо као Румунија и Бугарска или као Швајцарска и Шведска? Често се чује да је спас у Европској Унији. Она има одличну економију, али највећи партнери ЕУ су Кина и Русија, а оне нису у НАТО-у.  Погледајте Грчку, која је члан НАТО, а то јој није помогло. Она је данас банкрот држава. Слична ситуација је и у Португалији а није далеко ни Шпанија – рекао је Поповић и додао да би уласком у НАТО Србија угрозила одличне односе са Руском Федерацијом, која је један од најпожељнијих економских партнера данас.

Резултат инвестирања у неку земљу треба да буде профит. А да ли је за земља Индија, Русија или Србија, није битно. Највеће инвестиције у последњих 20 година биле су управо у земљама које нису у НАТО-у. Питање је јасно: Да ли желимо да живимо као Румунија и Бугарска или као Швајцарска и Шведска? Често се чује да је спас у Европској Унији. Она има одличну економију, али највећи партнери ЕУ су Кина и Русија, а оне нису у НАТО-у. Погледајте Грчку, која је члан НАТО, а то јој није помогло. Она је данас банкрот држава.

- Србија и Русија су традиционални пријатељи које поред историсјких и културних спајају и чврсте економске везе. Зашто бисмо уласком у НАТО погоршавали односе са државом која је данас један од најпожељнијих економских партнера на свету?  Не треба заборавити да је економија Југославије, а самим тим и Србије, после Другог светског рата подигнута захваљујући Русији, односно СССР-у. Југословенска размена са земљама СЕВ-а, (Социјалистичке европске заједнице) одмах након рата заузимала је преко половине укупне размене са иностранством. Учешће земаља СЕВ-а у укупном југословенском извозу је у неким годинама достизала 45 па чак и 50 одсто. У тим годинама СССР је био највећи економски партнер Југославије са уделом од 27,3 одсто у укупном извозу и учешћем од 16,4 одсто у укупном увозу. Врхунац спољнотрговинске сарадње две земље су доживеле током осамдесетих година 20. века, када је извоз у тадашњи СССР чинио чак четвртину укупног извоза тадашње Југославије – истакао је Поповић.

Зато, како је рекао, Партнерство за мир представља сасавим довољан ниво сарадње Србије и НАТО, поготово јер је Народна скупштина прогласила војну неутралност наше земље.

- Потенцијално чланство Србије у НАТО не може се посматрати само као COST BENEFIT анализа, поготову јер за такву анализу не постоје јасни критеријуми. То је пре свега национално и државно питање. Србија је војно неутрална земља која жели да буде слободна, сарађује са свима, без разлике. Свака друга опција је у супротности са српском историјом, традицијом, али пре свега вољом народа. Зато не видим препреку да управо грађани Србије на референдуму одлуче да ли желе да се прикључе НАТО савезу – закључио је Поповић.

Обрад Кесић, политички аналитичар из Вашингтона је, као учесник радних група које су се бавиле укључивањем у НАТО Словеније, Албаније и Макредоније, указао да је суштина НАТО интрегација руковођена интересима САД, а не земаља које хоће да уђу у алијансу. Уз то, сами трошкови уласка у НАТО су велики. Процене за Македонију и Албанију су да цео процес интеграција те државе кошта 1-1,5 милијарди долара.

Суштина НАТО интрегација је руковођена интересима САД, а не земаља које хоће да уђу у алијансу. Уз то, сами трошкови уласка у НАТО су велики. Процене за Македонију и Албанију су да цео процес интеграција те државе кошта 1-1,5 милијарди долара.

-У САД је у току веома жива дискусија о будућности североатлантске алијансе. Сматрам да су могућа два сценарија. Први, мање вероватан је да САД безбедносну политику у Европи потпуно повери европским државама. Друга могућност  је да се у оквиру НАТО диференцирају две врсте држава: Одлучујућих пет земаља које “чине допринос НАТО“, спремне су да ратују и анагажују се у операцијама и „остале земље“ са смањеном могућношћу утицаја на одлуке алијансе – сматра Кесић.

Драгомир Анђеловић је истакао да је основни циљ сваке држава њен опстанак и очување  територијалног интегритета. У претходном периоду, како је рекао,  НАТО је директно радио против Србије, бомбардовао Републику Српску, посредно подржао „Олују“, бомбародавао СРЈ и учествовао у проглашњеу незавиности Косова.

-Зато је потпуно очигледно да Србија не треба да се прикључи НАТО-у. Загорници уласка истичу да ће тада наша земља бити равоправна са најмоћнијм државама и да тако избегава могућност конфронтације са њима. Међутим, пример грчко-турског сукоба, након турске инвазије на Кипар, доказује да постоје заштићеније и мање заштићене државе, јер НАТО није пружио никакву помоћ Грчкој, иако је њена чланица – истакао је Анђелковић.

Некадашњи начечник Генералштаба, Бранко Крга, инсистирао је на тези да Србија у овом тренутку нема могућности да се дефинитивно определи о чланству у НАТО из неколико основних разлога: У току је глобална расподела моћи у којој Србија треба да се држи по страни. Не постоје уставно-правни и стратегијско-доктринарни услови за тако важну одлуку. Расположење грађана је против атлантских интеграција те ово питање не треба да постане повод за сукобе у домаћој јавности.

На конференцији је учествовао велики број домаћих и страних стручњака, заговорника и противника чланства Србије у НАТО Алијанси.

На конференцији је учествовао велики број домаћих и страних стручњака, заговорника и противника чланства Србије у НАТО Алијанси.