После дуго времена, дошло је до сусрета Владимира Путина и Ангеле Меркел. Како медији извештавају, највише се разговарало о стратешком цевоводу "Северни ток 2". Несумњиво, гасовод је био згодан повод да се сусрет закаже. Тај пројекат је важан за руску привреду и немачку енергетску безбедност. Међутим, већина питања везаних за гасовод је већ решена, а због онога што је остало отворено нема потребе да се срећу челници две државе. Њих двоје су се срели другим поводом. На то указује и иступ немачке канцеларке, која је новинарима објаснила како је Путину приговорила због непоштовања права хомосексуалаца у Русији и односа према појединим опозиционим групама. Путин ју је мирно пустио да говори и велича своју улогу. Зашто? Очигледно, Меркелова је тако слала поруку немачком јавном мњењу и свим оним групама и политичким партијама које су екстремно анти-руски оријентисане (а таквих је у овом тренутку поприлично).
Прво, Русија неће ангажовати своју медијско-пропагандну машинерију против Меркелове током предстојеће предизборне кампање у Немачкој. Ефекат оваквог руског ангажмана на својој кожи је најбоље осетила Хилари Клинтон, а Раша тудеј, најгледанији глобални информативни канал на енглеском језику је добро погурао и "брегзит" у Великој Британији и Марин ле Пен у Француској. Друго, дан после Меркелове на разговор са Путином је дошао и Тајип Реџеп Ердоган. Пошто до избора у Немачкој Меркелова неће моћи директно да разговара са Ердоганом, јер би јој то умањило шансу да победи, Путин ће бити посредник између немачке канцеларке и турског председника. И поред свих критика на рачун званичне Анкаре, за Меркелову је сада најбитније да до избора не буде драматичних ситуација са мигрантима, јер у том случају расте подршка опозицији. Ердоган је важан, пошто се на територији Турске тренутно налази три милиона сиријских избеглица и са њима се мора држати веза.
Посета Меркелове је, због тога, пре свега била повезана са предстојећим изборима у Немачкој. Без ослањања на Путина и Ердогана она тешко може да победи. Односно, Русија и Турска јој могу помрсити сваку рачуницу у предизборној кампањи. Шта ће заузврат добити и Москва и Анкара засада не можемо знати. А када је о њиховим интересима реч, мада ће некима изгледати парадоксално, обема одговара да Меркелова направи што је могуће бољи резултат. Русима због тога што немачке социјалдемократе на овим изборима предводи контроверзни Мартин Шулц. Москва је дуго инвестирала у своје односе са овом партијом, али њен нови лидер долази из сасвим другог миљеа. Он је еврофанатик и у многим стварима (а геополитичким пре свега) ближи америчким неолибералима, него Зигмару Габријелу, другом најважнијем човеку у странци.
Када је о левици реч, Москви више одговара Сара Вагнекнехт која предводи мању партију Линке. А у тој рачуници је Меркелова, каква год да је до сада била, мање зло. Са њом ће бити мање неизвесности. Што се Ердогана тиче, и поред све оштрије реторике, њему не одговара да веза са немачком потпуно пукне. А то се може десити ако на предстојећим изборима завидан резултат оствари Алтернатива за Немачку. Зато треба очекивати и да ће Ердоган наредних недеља трпети "критике" Ангеле Меркел на које неће одговарати.
Око чега су се даље договорили Путин и Меркелова сазнаћемо у наредним месецима и то ће моћи да се прати према постављању Берлина око Украјине, Сирије и мигрантске кризе. Јер, Меркелова ће морати да мења политику Немачке. Она је отишла у Сочи да би себи повећала шансе за победу на изборима. По свој прилици, то је и добила. Само, бесплатних поклона у политици нема. После избора ће то морати некако да врати.
Душан Пророковић је извршни директор Центра за стратешке алтернативе
Вечерње новости, 08.05.2017.
