Разоружане снаге немачке: Бундесвер је и сувише слаб, да би ратовао ван граница

Када је борба са новим међународним изазовима изазвала потребу за учешћем Бундесвера, постало је јасно, да армија Немачке није у стању да успешно изведе бојна дејства, њена војна техника је бедном стању, а Влада не жели да се размеће у смеру поправљања ситуације.

Одучити Немце да ратују – такав су задатак поставиле себи државе-победнице након Другог светског рата. Тај план био је успешно реализован: као главни објект немачке активности јавио се економски развој. Као резултат тога, економија Немачке је данас најуспешнија у Европи. Али, постоји и друга страна медаље – када је борба са новим међународним изазовима изазвала потребу за учешћем Бундесвера, постало је јасно, да армија Немачке није у стању да успешно изведе бојна дејства, њена војна техника је бедном стању, а Влада не жели да се размеће у смеру поправљања ситуације.

На самом крају септембра, Министарство одбране Немачке се веома осрамотило. Хиљаду и по војника и официра, који су чекали да их из авганистанског Мазари-Шарифа отправе у отаџбину, морало је да сачека поправку авиона из Владиног авиопарка. Ради се о томе да је испало како је војно-транспортни Аirbus 310, којиме је немачки борци требало да се врате кући, неисправан.

Ситуација у Авганистану очигледно је потврдила да се Бундесвер налази у довољно бедном стању. У оквиру НАТО, немачку армију иза леђа,и то, не без основа, називају „разоружаним снагама“. Сходно иронији судбине, квар авиона догодио се неколико дана од објављивања извештаја о раду оружаних снага Немачке, који су за Бундестаг припремиле независне компаније KPMG, P3 и TaylorWessing.

Извештај је у Бундестагу изазвао лаки шок. Непристрасност његових аутора код посланика не изазива сумње.Свега неколико дана до објављивања тог документа министар одбране Немачке Урсула фон дер Лјајиен јавно је признала да војна техника земље обитава у не баш најбољој форми. Истина, по њеним речима, то не смета Бундесверу ( који у садашње време учествује у 17 иностраних операција), да са чашћу испуњава свој војни дуг.

Проблематична "СТАРИЦА"

Проблеми оружаних снага Немачке, посебно у делу материјално-техничког опскрбљавања, јарко су се појавили ове јесени, када су почеле испоруке оружја Курдима, који се боре против војника «Исламске државе». Фрау фон дер Лјаијен, наредила је да се на ову кризну тачку допреми терет са два од три војно-транспорта авиона, Transall, у поседу Бундесвера. А сама министарка је у последњем дану септембра са великом групом немачких новинара отишла у престоницу ирачког Курдистана, Ербиљ, како би у свечаном издању предала Курдима прву траншу базука и лаког наоружања. Авај, гласна пи-ар акција није се дала. Оружје је услед квара авиона застало на неколико дана у Немачкој, а немачки стручњаци, дужни за припрему бораца – у Бугарској. За доставу оружја позајмили су транспортно-војни авион из Холандије. Но и он се покварио.

Слична историја произашла је са лековима и шаторима за лекаре, који су се борили са епидемијом Еболе у Либерији, Гвинеји и Сијера Лионе. Достављајући их, Transall је завршио са јако потребном доставом на једном од Канарских острва.

Наравно, не квари се само Transall, али баш тај авион, кренуо је да лети још у првој половини 60-тих година прошлог века, и у самој Немачкој добио је име «старица», поставши симбол проблема немачке војске.

Частољубиви министар

Критике педесетшестогодишње фон дер Лајен, исмејавају је за ароганцију у смислу да она прецењује могућности министра одбране, предлажући савезницима помоћ у операцијама у Украјини, на Блиском истоку и у Африци. Првог министра одбране Немачке у сукњи, мајку седморо деце и доктора по струци, прозвали су у отаџбини „министром војним“, услед жеље да Немачку преокрене у водећу војну државу Европе. Њој чак приписују лукавство: са једне стране, она бије битку са Бундесвером, а са друге, уверава посланике, да није све тако лоше и да је армија способна војевати. Таква недоследност толико је разљутила стручњака по питањима одбране, фракције СДПГ, Рајнера Арнолда, да је он посаветовао фон дер Лајен да не држи чланове Бундестага за идиоте.

Сасвим неочекивано именовање Урсуле фон дер Лајен на дужност министра одбране на крају прошле године, изазвало је силна спорења. Испрва, Меркелова је била министар породице, а после министар рада и социјалних питања. То што су после тога њој ( фон дер Лјаијен) дали руководство над армијом, дало је основа говорити о њој као о највероватнијем наследнику Меркелове на челу лидера демохришћана. Међутим, не треба искључити и то, да је Меркелова припремила замку, предајући у народу популарној конкуренткињи одговорну дужност. У вези са тим, помиње се још једна велика нада немачке политике – частољубиви и харизматични Карл-Теодор цу Гуттенберг. И њега су такође крстили наследником Меркелове, но био је принуђен дати оставку после звучног скандала у вези са плагијатом његове докторске дисертације. „Наставак живота“ министара одбране Немачке није дуг. За последњих 65 година у Немачкој је било 8 канцелара и 17 министара одбране. Само један од њих – Хелмут Шмит, после је управљао Владом.

Садашњи министар одбране и канцелар дотичу се питања безбедности по разним тачкама. Ангела Меркел, придржава се такозване политике „војне резерве“, подразумевајући под тиме минимално учешће Бундесвера у свим НАТО иницијативама. Најбољи пример таквог манира је гласање у СБ ОУН о увођењу зоне забране лета над Либијом у 2011. години, када је Немачка била суздржана. Фон дер Лјаијен, напротив, не желећи да савија мишиће, машта да направи од немачке војске офанзивну армију. На конференцији о безбедности, која се одржала јануара ове године у Минхену, она је изјавила: „ равнодушност не може бити избор за такву земљу каква је Немачка“.

Зелена светлост

На крају септембра фрау фон дер Лајен спровела је петочасовно саветовање са командантима родова војске. Световање је одржано у парламентарном комитету одбране, што је происходило након објављивања публикације у једном од журнала Spiegel, у којој се говорило о проблемима у оружаним снагама Немачке. Стручњаци су члановима парламентарне комисије представили извештај у 22. тачке о главним системима наоружања Бундесвера.

Испоставило се, да је стање војне технике значајно лошије, него што је било ко могао претпоставити. На пример, од четири подморница U212, пловећа је само једна, а од 180 оклопних транспортера, свега половина ( око 70) не може да се покрене са места. Од 11 фрегата, у море је способно запловити само седам, а од 406 тенкова Marder, мање више оперативно је само 280.

Лоше је стање и у ратном ваздухопловству. У Немачкој, спремност технике за војна дејства оцењује се према степенима, сагласним трима бојама: зеленој, жутој и црвеној. Према речима команданта РВ, генерала-поручника Карла Мулнења, без обзира на зелену боју поводом готовости авиона, авијација ради на границама могућности и са тешкоћом испуњава текуће задатке. У ваздух могу да се подигну само 42 од 109 ловаца Eurofigther, чији је основни проблем са трупом авиона, као и 38 од 89 Tornado – а.

Није ништа боље ни са хеликоптерима. Тако имамо само две летелице од 33, типа NH90, које су способне да полете у ваздух. Само четири од 22 морских хеликоптера Sealynx и три од 21 Seakings, спремни су испунити војне задатке. И само 7 од 16 хеликоптера CH53, јесу у функционалном стању ( и то, не у пуном опсегу).

Код Бундесвера не постоје само проблеми са старом војном техником, него и са новом. Примерице, немачко ваздухопловство дуго је чекало транспортне авионе Airbus А400М, који су морали заменити Transall. Први аеротранспортери могу ући у употребу током ове године, но Бундесвер још није потписао уговоре ради њиховог увођења у службу, а такође није припремљен ни довољан број механичара. Биће да је случај, како је после већ првих летова Airbus А400М, дуго времена заглавио на земљи.

Ситуација која се плете око немачке батеријe 3РК Patriot, која је дислоцирана у Турској ( тамо је отправљена по линији НАТО), сама показује сложеност проблема. Наиме, ради подршке ракета потребно је узимати делове са ракетних система у самој Немачкој. У Бундесверу веле да за то нема довољно резервних делова.

Није само скупоћа

Скупоћа војне технике – могућно, једна је од главних, али далеко од тога да је и једини разлог ниске борбене способности Бундесвера. Пре три године, Немачка је одбила свеопшти војни позив а сада искушава озбиљне проблеме са личним саставом. Раније је под оружје ( обука) ишло 60 хиљада младих Немаца сваке године. Наћи им замену из редова добровољаца показало се као не једноставан задатак.

Уз руку тим недаћама, наравно, придружује се и проблем са финансирањем. У овој години Влада је скратила буџет Министарству одбране за 400 милиона еура ( до 32,8 милијарди еура), а у следећој, ради се на резању за још 700 милиона. Сада, расходи Немачке за одбрану чине 1,29 процената БДП, иако су земље, које су чланице НАТО, дужне да троше на те ставке не мање од два процената. Према датом, Немачка заузима 14 од 28 места у Алијанси.

Међутим, у Влади су уверени, да не треба кривити недостатак финансија за све. Разрађујући ову мисао, министар финансија Волфанг Шоијбле, напомиње, да у прошлој години немачка војска није успела да потроши скоро пола милијарде евра.

У општим цртама, рачунање на помоћ немачке Владе немачкој војсци, у крајњој мери, у скоријој будућности, неће видети светлост дана. Значи, „разоружане“ оружане снаге Немачке остаће такве не само на још годину дана.

Аутор: Захар Радов

Источник: Lenta.ru

http://news.tut.by/world/419842.html

Превод са руског: Урош Вукановић