Иако Брисел позитивно оцењује политичке и економске реформе, кандидатура и одређивање датума почетка преговора у директној су вези са поправљањем односа Београда с Приштином.
Како ствари сада стоје, шансе да добијемо кандидатуру равне су нули, па ће, уколико Србија у наредних десетак дана не учини значајан искорак, одлука Савета Европе бити одложена за идућу годину.Иако добијемо кандидатуру, сачекаћемо на одређивање датума почетка преговора, што је у директној вези са поправљањем односа Београда с Приштином, а страхује се и од нових условљавања.
Углавном несложни, српски политичари и аналитичари слажу се у једном – да 9. децембра уколико Србија не добије кандидатуру за ЕУ неће бити смак света. Остало је све у домену претпоставки и очекивања, а према сигналима који стижу из европских престоница све је, чини се, на Србији и њеним напорима да испуни захтеве Европске комисије која је препоручила статус кандидата, али ставила до знања да ће бити спремна за почетак преговора о чланству “чим дође до ваљаног напретка” у дијалогу Београд–Приштина и “ у доброј мери примени досад остварене споразуме”.
Како ствари сада стоје, шансе да добијемо кандидатуру равне су нули, па ће, уколико Србија у наредних десетак дана не учини значајан искорак, одлука Савета Европе бити одложена за идућу годину.Иако добијемо кандидатуру, сачекаћемо на одређивање датума почетка преговора, што је у директној вези са поправљањем односа Београда с Приштином, а страхује се и од нових условљавања.
УЦЕЊИВАЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ
Проширење ЕУ доведено је у питање због економске кризе, па многе земље, Немачка пре свих, траже да се сагледа како су испуњени сви услови.
„Финансијска и макроекономска стабилност су одувек биле услов за прикључење ЕУ. Сада, након негативних искустава с другим земљама, када их тешко погађа криза, нормално је да строже проверавају испуњеност тих услова, јер не желе да се проширење сведе на увоз нових проблема“, рекла је Милица Делевић, директорка владине Канцеларије за европске интеграције.
Не треба заборавити ни уцењивачки потенцијал неких држава који нарочито може да избије у први план када почну преговори, и када свака има право вета.
Др Драган Петровић, виши научни саветник у Институту за међународну политику и привреду, каже да се онда поставља питање колики је заправо српски интерес да даје даље крупне уступке у том правцу.
За разилку од њега, бивши амбасадор Србије у Немачкој Огњен Прибићевић сматра да је садржај препоруке ЕК довољан за добијање кандидатуре, те да неће бити нових условљавања.
„Али ствар је у томе да ли смо и да ли ћемо у наредних десетак дана, који су кључни, урадити оно што се очекивало, а то је договор с Косовом. Имплементација споразума о матичним књигама је урађена, треба се договорити о енергетици, телекомуникацијама, границама, представљању Косова на међународним скуповима. Ако се све то уради до 9. децембра неће бити основа за одбијање. Према мојим сазнањима, и у Европи сматрају да би било некоректно не дати Србији кандидатуру ако је испунила хашки услов, извршила реформе у војсци и правосуђу, без обзира на критике. Ако се и постигне договор с Приштином, добићемо кандидатуру“, уверен је Прибићевић.
Немачка је једна од земаља које имају веома тврд став према проширењу ЕУ, о чему ће Бундестаг расправљати 1. и 2. децембра. Уз Велику Британију и Холандију она чврсто заступа став да Србија мора да испуни све критеријуме који су неопходни за статус кандидата. Осим тога ту су и нека нерешена питања између Србије и појединих чланица ЕУ. Да ли би Пољска као услов могла да тражи решење спора око зграде бивше амбасаде у Варшави која је национализована, па враћена власнику, који тражи седам милиона евра на име накнаде за њено коришћење? Хоће ли Литванија да постави питање неуспешне приватизације ′Београдске индустрије пива′, које се налази пред међународном арбитражом? Румунија је забринута за положај румунске националне мањине у Србији, а Мађарска је још раније свој глас условила законом о рехабилитацији. Из свих ових земаља стижу уверења да они неће бити препрека за кандидатуру Србије.
Појединачни интереси мањих држава ЕУ, будуће “друге лиге”, не могу да буду остварени ако не добију подршку великих држава.
У то је уверен и Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе и дописник Танјуга из седишта ЕУ и НАТО у Бриселу од 2005. до 2009. године, који каже да појединачни интереси мањих држава ЕУ, будуће “друге лиге”, не могу да буду остварени ако не добију подршку великих држава.
„Мађарска, Словенија или Литванија могу да уцењују колико хоће, али им то неће проћи ако не добију подршку највећих чланица ЕУ. У овом тренутку прерасподеле снага у ЕУ, јасно је да озбиљан уцењивачки потенцијал може да има само Немачка. Она то управо и користи по питању Косова. Немачки услови за добијање статуса кандидата, а поготово за почетак преговора о чланству, апсолутно су неприхватљиви и воде гашењу сваког присуства државе Србије на Косову. Стога је за Србију много важније, али и опасније, шта каже Бундестаг од тога шта каже Европски парламент који има много мање утицаја на реалну политику. Када је Бундестаг у питању, бојим се да се немачки интереси неће зауставити на Косову и дуготрајном одлагању проширења Уније, већ да ће се условљавање наставити по питању важне стратешке интересне зоне Немачке–Војводине и коридора Дунав“, истиче Митић.
Прибићевић, међутим, истиче да је важно решити проблем са САД-ом, а то је питање Косова.
„Иако САД нису чланица ЕУ, јасно је да у садејству са Немачком и Великом Британијом траже да се реши питање Косова где Србија нема ауторитет, осим на 15 одсто територије на северу, па је ово у ствари битка за север“, каже Прибићевић.
ДОБИЦИ И ГУБИЦИ
С кандидатуром, Србија ће, како је навела Милица Делевић, добити ближи приступ европским фондовима. Она подсећа да је у буџету ЕУ за период од 2014. до 2020. године предвиђено 12,5 милијарди евра за земље западног Балкана.
Мађарска, Словенија или Литванија могу да уцењују колико хоће, али им то неће проћи ако не добију подршку највећих чланица ЕУ. У овом тренутку прерасподеле снага у ЕУ, јасно је да озбиљан уцењивачки потенцијал може да има само Немачка. Она то управо и користи по питању Косова. Немачки услови за добијање статуса кандидата, а поготово за почетак преговора о чланству, апсолутно су неприхватљиви и воде гашењу сваког присуства државе Србије на Косову.
Стога је за Србију много важније, али и опасније, шта каже Бундестаг од тога шта каже Европски парламент који има много мање утицаја на реалну политику. Када је Бундестаг у питању, бојим се да се немачки интереси неће зауставити на Косову и дуготрајном одлагању проширења Уније, већ да ће се условљавање наставити по питању важне стратешке интересне зоне Немачке–Војводине и коридора Дунав.
„У том оквиру налазе се и средства која ће бити опредељена за Србију, у зависности од напретка на путу европских интеграција и успешности у погледу развоја система управљања средствима, изјавила је Делевићева.
Добијањем кандидатуре Србија ће ухватити и корак са земљама у окружењу. Према мишљењу Прибићевића, кандидатура на првом месту доноси признање оном што је урађено и потврду да је Србија недвојбени део фамилије ЕУ.
„Значајно је и то што у великим фирмама, говорим пре свега о оним у Немачкој, а обишао сам их скоро све, кључно за одлуку о томе да ли да улажу у неку земљу јесте да ли ће њихов капитал тамо бити сигуран. Гаранцију за то даје им да је земља у процесу евроинтеграција“, каже Прибићевић.
За др Петровића добијање кандидатуре не значи превише, „у садашњим условима, и када је и даља судбина и уређење ЕУ под великим неизвесностима“,
„Кандидатура нам може донети наставак процеса придруживања ка ЕУ, који ће и даље бити бременит и неизвестан у сваком погледу. Део политичке елите и јавности који у први план ставља придруживање ЕУ, добиће макар краткорочно извесну сатисфакцију и осећај напретка у том правцу. Власт у Србији ће остварити можда тек други свој успех вредан пажње после визне либерализације у истицању четврте године свог прилично јаловог и чак неуспесима бременитог мандата. Не треба заборавити и цену која би се додатно дала за ову кандидатуру, посебно у правцу даљих уступака по питању Косова и Метохије“, примећује др Петровић.
Према Митићевом мишљењу, у случају сваке друге европске земље статус кандидата за чланство у ЕУ био би позитиван корак – знак стабилности и напретка. „У свим случајевима, осим у случају Србије која статус кандидата плаћа прећутним одрицањем од дела своје земље. Расправа о статусу кандидата води се у крање негативном контексту за Србију – како због условљавања Косовом, тако због хаоса у еврозони, који додатно огољује очигледну намеру Немачке и Француске да након пријема Хрватске 2013. питање проширења ставе на дугу листу чекања. Уместо приче о паразитирању на еврофондовима, којих ће све мање бити у условима у којима се налази ЕУ, Србија би требало да се окрене реалној економској, политичкој и интеграционој политици, као и здравом разуму који говори да су од сваког статуса кандидата много важнији конкретни потези који ће допринети развоју српске економије и стварном јачању њене геополитичке позиције. Говорим на пример о отварању Банатског двора и напретку планова о изградњи ′Јужног тока′“, закључује Митић.
Ако не добије кандидатуру Србија ће изгубити на политичком, али и на економском плану, јер нећемо добити пројекте за спровођење мера за запошљавање и помоћ пољопривредним произвођачима.
„Уколико не добијемо кандидатуру изгубићемо рејтинг на свим нивоима, а биће то и негативан сигнал фирмама које би да дођу у Србију“, сматра Прибићевић.
Према мишљењу др Петровића, изостанак кандидатуре оптеретиће позицију актуелне власти, а део елите и јавности који у приступању ЕУ види свој највећи (а некад и једини) циљ доживеће додатну фрустрацију.
„Мислим да ће доћи до пораста евроскептика у Србији у случају не добијања кандидатуре, али и у случају добијања кандидатуре која би била плаћена додатним великим уступцима, посебно по питању Косова и Метохије“, закључује др Петровић.
Како год буде, Србија ће на пуноправно чланство сачекати још неколико година или, како то оптимистички рече Ђелић, можемо да уђемо у Унију на крају деценије.
ПОРУКА ИЗ БРИСЕЛА
Порука из Брисела је више него јасна – даљи кораци у нормализацији односа са Приштином, у смислу услова Процеса стабилизације и прикључења, јесу једини приоритет који сам по себи представља потврду остварених реформи правосуђа, владавине права и других области од кључног значаја за испуњавање копенхашких политичких критеријума. Иако код званичника постоји уверење да ће Србија 9. децембра, две године након подношења захтева, добити статус кандидата, с обзиром на то да Брисел позитивно оцењује политичке и економске реформе, без обзира што указује и на слабости, попут високе незапослености и недовољно ефикасне борбе против корупције и организованог криминала, из Европе стижу и другачији сигнали, а потпредседник Владе Божидар Ђелић је рекао да ће се пре 5. децембра одржати још једна рудна преговора Београда и Приштине, како би лидери ЕУ изгласали нашу кандидатуру.
